БРИСЕЛ – Белгијске франкофонске и фламанске партије постигле су договор око институционалних реформи које би требало да омогуће формирање владе.
Влада би требала да буде формирана до наредног самита ЕУ 17. и 18. октобра, јављају белгијски и француски медији.
Детаљи договора биће познати у уторак када ће се споразум наћи пред парламентом, изјавили су у фламанској партији Н-ва новинарима.
Проблем који је ријешен у суботу, након 482 дана преговора, је захтијев Фландрије за још већим степеном аутономије.
Фландрија је, између осталог, захтијевала да се новац из буџета њене покрајине не пребацује у социјални систем Валоније.
Пут овом договору отворио је септембарски компромис око статуса општина Хал-Вилворде које су смјештене на периферији Брисела, али и у Фландрији у којима је неколико десетина хиљада франкофона захтијевало језичку равноправност. То је супротно Уставу који оштро дијели земљу на језичке заједнице.
Према анализама медија, политичари су склопили договор и под пријетњом агенције Мудис да ће смањити рејтинг белгијског спољног дуга, како због потребе велике докапитализације банке Дексиа и због чињенице да земља нема владу.
Ово је шеста институционална реформа Белгије, а вођа валонског Реформистичког покрета Шарл Мишел окарактерисао је договор којим се регионима даје већа власт историјском и врло дубоком као и “најзначајнијим од Другог свјетског рата”
“Уравнотежени федерализам, базиран на међусобном поштовању”, описали су ову реформу франкофонски демохришћани.
Белгија је још 21. фебруара оборила свјетски рекорд након што је била без Владе 249 дана.
Белгијске регионе је до сада финансирала савезна влада али споразум који је постигнут у суботу омогућава да порез од 10,7 милијарди евра наплаћују региони, што им даје извјесну фискалну аутономију коју су Фламанци жељели.
Већа овлашћења региона биће примјењена и у другим областима укључујући здравство, социјална питања и законе у саобраћају.
Сам споразум о државној реформи неће, међутим, ријешити све проблеме, пошто преговарачи тек треба да се договоре о буџету за наредну годину и саставу владајуће коалиције, наводе агенције.
Ипак, споразумом се рјешава главна тачка спорења између пет милиона Валонаца који говоре француски језик, који су жељели да напусте постојеће државне институције и око шест милиона Фламанаца који говоре холандски, који су инсистирали на самоуправи.
(Срна/Фронтал)
