Најаве које ових дана долазе из Владе Репупблике Српске а које наговјештавају могућност да се плате буџетским корисницима у наредној години смање за десет одсто најилустративније показују да се налазимо у веома озбиљној ситуацији и да је догорило до ноката.
пише: Урош Симеуновић
Наиме, једно од основних правила по којем су се понашале власти од рата наовамо јесте да се не дира у буџетске кориснике. Ради се о томе да запослени у јавној администрацији, републичким институцијама и фондовима, полицији, просвјети и здравству јесу управо они који најредовније излазе на биралишта и којима се није замјерити. То су и они који послове често и добијају по партијској линији, односно они који обављају одређене послове за странке које их запошљавају. У принципу, то је механизам који на власт доводи и са власти односи.
Пошто домаћа политичка елита доказано нема слуха за реалне потребе привреде она никад и није бринула о томе шта привреди треба. Било је увијек битно да се обезбједи на било који начин да буџет буде стабилан, што је потом представљано као неки битан параметар економске стабилности. Наш свијет и није посебно економски поткован и погрешно мисли да је држава и економија стабилна ако је буџет висок. То нема никакве везе са мозгом, јер држава може бити економски просперитетна и са малим буџетом, као што и сиромашне земље могу да набуџе свој буџет иако људи у њима живе веома лоше. Међутим, дугорочно ће бити уништене и јавне финансије уколико је уништена привреда једне земље, јер ће се једном доћи у ситуацију да привреда постане резистентна према повећању пореза, не зато што више избјегава њихово плаћање, већ зато што нема одакле да их плати с једне, односно што више нико не жели да даје кредите једној таквој земљи, с друге стране.
Ово се управо дешава нама. Поред тога што се дешава криза у цијелом свијету, поред тога што смо ми изашли и из рата и из једног система који је хронично био неефикасан, наше власти нису учиниле ама баш ништа да политичко-државно-управни систем прилагоде реалним потребама привреде, односно, да будем још прецизнији, нису учиниле ништа да економија Републике Српске изађе из патерналистичке и уђе у предузетничку фазу. Таква привреда просто није способна да прави нову вриједност, није нимало конкурентна и оног момента кад задуживање престане бити могуће-систем ће колабирати.
У наредном периоду треба очекивати додатни пад потрошње. Тамо гдје је новца било објективно нешто више, а било га је код запослених у јавном сектору, биће га све мање. Наравно, повећаваће се оптерећења ово мало привреде што постоји, али то ће изазвати контраефекте, јер ће се пореске стопе повећавати, али ће порески потенцијал бити све мањи и биће све мање новца од фискалитета у државној каси. Влада неће имати ни визију ни храброст да ради битне реформе, опозиција ће бити потпуно неконструктивна јер ће демагошки и популистички бранити захтјеве синдиката, а сам синдикат ће се, као и увијек, понашати као да дјелује у некој имагинарној бајци, а не у реалним околностима у којима привреда очајнички треба више рада, више одрицања, више резултата, а мање шупље а скупе приче. Сем тога, само синдикат јавне управе у овој држави има нека права, док запослене у привреди нико не ферма ни пет одсто и то је једна од тема о којима нико не прича.
Према томе, животни стандард наставиће да стрмоглаво пада и пада. Очигледно је да је новац од продаје Телекома потрошен. Ваља очекивати ускоро приватизацију енергетског сектора. Након тога од Републике Српске неће остати више ништа.
Наравно, то смо све сами прихватили и то је био наш избор.
„Лаку ноћ Српска“.

