РИМ – Ватикан је први пут у својој историји представио свјетској јавности велики број докумената из своје тајне архиве, укључујући и документа о суђењу Галилеја од прије 400 година, као и одлуку одвргавања из цркве Мартина Лутера.
Ријеч је о стотињак докумената, укључујући и писмо са 80 печата у коме је молба да се енглески краљ Хенри Осми разведе од Катарине Арагонске.
Међу документима је и писмо намијењено папи Клементу Седмом – у писму се налази захтјев за развод Хенрија Седмог од Катарине Арагонске, догађај који је претходио стварању енглеске цркве.
Крајем прошле године појавила је вијест о објављивању неких докумената, јер су ватикански званичници одлучили да је дошло вријеме да списи изађу на видјело.
Број докумената који се налази у најбоље чуваној архиви у свијету није познат, а најстарији документ датира из осмог вијека.
Изложба је отворена данас у Каптолу у Риму, а на њој ће се, између осталог, наћи и писма које је Света столица размјењивала с Адолфом Хитлером, Моцартом и унуком Џингис-Кана.
Значајно мјесто на изложби заузеће и писмо индијског поглавице из 1887, написано на кори и адресирано на папу као “великог мајстора у молитви”, те писмо Галилеја након што му је 1633. суђено због јереси.
Наравно, многи од докумената и даље ће остати “на сигурном”, пажљиво сакривени. Наводно, у папиној тајној архиви налазе се и списи који доказују да је постојала веза између Ватикана и нациста у Другом свјетском рату.
На изложби ће се наћи и документ о абдикацији Кристине од Шведске која се круне одрекла јер је прешла на католичанство и као таква није могла владати протестанстском Шведском. Мистерија о полу шведске краљице никада није ријешена, наводно је она била хермафродит.
Осим тога, јавности ће бити изложен и декрет о изопштењу реформатора Мартина Лутера 1512. године, кратко и тужно писмо осуђене Марије Антоанете, које је написала прије погубљена, Микеланђелово писмо из 1550. године о раду на базилици Светог Петра, документи из 1308. године о суђењу витезовима темпларима.
(Срна/Фронтал)
