Upitne zamenice mogu da postanu odnosne ako stoje posle imenice i uvode odnosnu rečenicu, npr. Vuk ko(je)g(a) si čuo (kolje mi ovce), Zvuk koji si čuo (je strašan). Kao što vidimo, i tu oblik akuzativa zamenice zavisi od imenice na koju se zamenica odnosi: jednak je genitivu ako imenica znači živo biće, a jednak nominativu za neživi pojam. „Zvuk kojeg (koga) si čuo“ nipošto nije pravilno, ali nažalost, mnogi tako govore. Na radiju i televiziji zabeležio sam primere kao „Spis kojeg je pre tridesetak godina priredio pokojni akademik Radovan Samardžić“, „Emisiju posvećenu Francu Listu završavamo komadom kojeg je komponovao pred kraj života“, „U intervjuu kojeg je dao za moskovsku televiziju, Putin je rekao…“, „To je grad Beograd koga želim da vidim u narednom periodu“. Svuda je umesto kojeg ili koga trebalo reći koji.
Još gore je kad se muški rod upotrebi za imenicu u srednjem rodu, kao u ovoj rečenici sa radija: „Između ustanika i Asada dogovoreno je primirje koga su inicirale Ujedinjene nacije“. I za imenice, i za zamenice, i za prideve, u jednini kao i u množini, akuzativ srednjeg roda uvek je jednak nominativu (dakle: primirje koje su inicirale…), ne samo kod nas nego i u svim drugim jezicima koji imaju padeže, budući da je to indoevropska pojava. Greška, nažalost, nije ni retka ni nova. U emisiji Radio Beograda „Mozaik vremena“ čuo sam ovu rečenicu snimljenu pre skoro pola veka: „Zahvaljujem im na herojstvu koga su oni pokazali“. Tako je u govoru na Žabljaku 1970. godine, odajući počast herojima ne znam koje bitke, rekao čovek kome u ono vreme niko ne bi smeo da ispravlja gramatiku. Maršal Jugoslavije, Josip Broz Tito.
Izvor: NIN
