Ljubav je riječ koja je u našoj kulturu skoro izgubila svoje značenje. Postoji jedna veoma interesantna priča o jednom rabinu koji j došao kod jednog mladića koji je očigledno uživao u parčetu ribe koji jede. I rekao je: Mladiću, zašto jedeš tu ribu? A mladić je odgovorio: Zato što volim ribu. On reče: Mhm, ti voliš ribu. Zato si je upecao, ubio i ispržio. Onda reče: Nemoj da mi pričaš da voliš ribu, ti voliš sebe a zato što je riba dobrog ukusa ti si je upecao, ubio i ispržio.
Toliko toga što mislimo da je ljubav je kao ljubav prema toj ribi. I tako, mladi par se zaljubi, mladić i djevojka se zaljube, šta to znači? To znači da je on vidio u toj djevojci nekog ko može da zadovolji njegove fizičke i emocionalne potrebe, a ona je mislila da taj momak može da zadovolji njene potrebe. To je njima ljubav.
Ali svako od njih gleda samo svoje potrebe.To nije ljubav prema drugome. Druga osoba postaje sredstvo za sopstveno zadovoljstvo. Previše onoga što se naziva ljubavlju je kao ljubav prema ribi. Prava ljubav nije o tome šta ću dobiti nego šta ću dati. Imali smo jednog etičara, rabina Destlera koji je rekao: Ljudi pogrešno razmišljaju da se daje onima koje volite. A odgovor je, pravi odgovor je, volite one kojima dajete. Poenta ovoga je, ako ti poklonim nešto, uložio sam sebe u tebe a pošto je ljubav prema sebi u davanju, svi vole sebe, sada kada se dio mene nalazi u tebi, postoji dio mene u tebi koji volim.Dakle, prava ljubav je kada dajemo, ne kada primamo.
Vido klip možede pogledati ovdje.
Autor: Frontal
