Iza imena Valter Beko stoji iskustvo, znanje,
nesebična posvećenost i ljubav ka tekstilu i tekstilnoj industriji koja
traje već skoro pa dve decenije. Odakle ideja za imenom Valter Beko, da
li zato što je Branislav rodom iz Sarajeva ili zato što je Valter
odbranio Sarajevo ili pak zato što je inspiraciju našao u kultnom
vatrenom oružju malog kalibra veoma popularnog u doba SFRJ, ostavimo to
kao malu zagonetku.
Pre bilo kakve analize krojačkog postupka i ostalih
bitnih stvari u procesu izrade odela, želim samo krako da vam prenesem
koncept i ideju koju nosi Valter Beko, te vam citiram šta imaju da kažu o
sebi:
Prva BEKO linija za muškarce nosi naziv Valter. U
njenom nastajanju, osnivači su se vodili idejom da naprave odeću koju bi
i sami nosili, koja je funkcionala i prikladna za različite prilike, a
istovremeno nedvosmisleno ističe osobenost muškarca koji je nosi.
Brižljiv odabir materijala u kombinaciji sa vrhunskim kvalitetom
izrade, neočekivani detalji i klasični krojevi interpretirani na potpuno
nov način, potenciraju eklektičnost pojave i boemski senzibilitet.
Svaki komad reflektuje karakterističan lifetyle, ostavljajući mogućnost
muškarcu da kroz odeću iskaže svoju individualnost i lični stav. –
više informacija mozete pronaći na zvaničnom sajtu Valter.rs
Vratimo se na suštinu i temu ovog artikla i hajde da
vidimo kako protiču dani u krojačkom ateljeu Valter pod diregentskom
palicom Branislava Perića. Kako bi izbegao suvoparnost teksta, Branislav
i ja smo napravili dogovor da pored priče o procesu izrade, skrojimo za
ovu priliku sako i pantalone i time širem auditorijumu predstavimo
specifičan Made-to-Measure (MTM) proces krojačkog ateljea Valter.
Napominjem specifičan, s’obzirom da u odnosu na klasičan MTM pristup, u
krojačkom Ateljeu Valter pogodnosti za klijenta su mnogo veće.
Kroz priču ću vas voditi uporednim prikazom jednog generičkog procesa izrade odela po meri i mog konkretnog slučaja.
U načelu postoje dva osnovna načina izrade odela po
meri: Bespoke i MTM – Made to measure, o čemu sam već i ranije pisao
kada sam uradio intervju sa beogradskim krojačem Martinović (evo linka
da se podsetite priče: http://gentrebel.com/martinovic-antologija-krojackog-zanata/
). Pored dva pomenuta, imamo još jedan pravac, Custom made, koji možete
dobiti u čuvenoj londonskoj Savile Row ulici ali o tome ću u nekom od
narednih članaka. U Valter krojačkom ateljeu se mogu realizovati oba od
dva gore navedena pravca, Bespoke i MTM. U našem konkretnom slučaju mi
smo primenili MTM – Made to measure proces, ali kao što sam napomenuo u
određenoj meri modifikovan od strane Branislava, prevashodno na osnovu
dugogodišnjeg iskustva i potreba klijenata.
Na prikazu iznad mogu se videti razlike između
Bespoke i MTM procesa, kao i šta tačno klijent može da očekuje. Logikom
možemo zaključiti da je Bespoke proces mnogo zahteviji, a samim tim i
skuplji. Cene su uzete aproksimativno na osnovu mog istraživanja tržišta
u Beogradu.
ZANIMLJIVOSTI: Evo i jedne informacje iz prve
ruke. Naime, u ateljeu sad već legendarnog firentinskog krojača Antonio
Liverana (Liverano & Liverano), cena Bespoke izrade odela, bez
materijala, samo ruke, počinje od 4000 eura. Ovo nije nikakav prestiž i
snobizan već ide u prilog moje teze da je izrada odela po meri umetnički
zanat koji ima svoju estetsku, materijalnu i vremensku vrednost koja je
prepoznata na tržištu.
———— SKROJENO PO MERI KOD VALTERA ————
Detalji iz krojačkog ateljea Valter Beko
Zarad lakoće razumevanja kompleksnog krojačkog
procesa, u nastavku navodim bazične korake koji se preduzimaju u procesu
pripreme odevnog predmeta za fazu produkcije. Da ne bi bilo zabune,
trenutno se bavimo isključivo aktivnostima koje treba obaviti pre
krojenja, šivenja, fircanja… dok ću o fazi produkcije pisati u drugom
delu ove priče.
Pomenuo sam namerno pridev “kompleksnog”, jer ne
želim da se krojački zanat percipira kao jednostavno zašivanje otpalog
dugmeta na pantalonama ili skračivanja pantalona i to bez vraćanja
krzavice. Mogu reći da je ovo što pišem ujedno i mali bunt protiv
ovakvog i sličnih stavova gde se krojačka umetnost nipodaštava i ovom
prilikom čvrsto stajem u odbranu krojačkog esnafa.
Kako bi klijentu koji želi sašiti odelo u krojačkom
ateljeu Valter, a ujedno i širem auditorijumu, bio lakši za razumevanje
proces krojačke kreacije i izvedbe, sublimirao sam sve procese u tri
celine/koraka .
PRVI KORAK – Upoznavanje klijenta i krojača
DRUGI KORAK – Izbor željenog modela i skiciranje istog
TREĆI KORAK – Uzimanje potrebnih mera
U načelu, navedeni koraci su manje-više univerzalni u
krojačkom svetu kada pričamo o MTM procesu. Jedan krojač će prvo
izabrati materijal, a posle crtati model, dok će drugi raditi obratno. U
svakom slučaju neophodno je proći svaki od navedenih koraka kako bi se
dobio željeni rezultat.
Idemo, korak po korak.
♠ PRVI KORAK je inicijalno upoznavanje
klijenta i krojača. U našem slučaju Branislav je osoba sa kojom klijent
ima komunikaciju od početka do kraja. Ovo je momenat od izuzetnog
značaja jer u njemu krojač i klijent razmenjuju bitne informacije koje
će kasnije determinisati odevni predmet i proces izrade. Na krojaču je
da prepozna potrebu klijenta i njegov senzibilitet, a na klijentu da
bude što precizniji u zahtevima koje stavlja pred krojača.
S’obzirom da se Branislav i ja poznajemo nekoliko
godina, njemu nije bilo teško da prepozna moj senzibilitet i duh
italijanske Sprezzature, te stoga nije bilo za očekivati da ću pred
njega postaviti jednostavan zadatak. Odlučili smo se za jedan malo
atipičan model sakoa i formalnijeg modela pantalona kako bi prevashodno
pokazli da nespojive stvari mogu biti povezane na jedan klasičan način
sa modernim stilom, primenjujući kreativne krojačke veštine.
Izbor-materijala-za-odelo
“Novom čitaocu bloga mogla bi se učiniti reč
Sprezzatura nepoznatom, te ste stoga ću ga najljubaznije zamoliti da se
upozna detaljnije sa pomenutim terminom tako što će pročitati jedan od
mojih prethodnih članaka na ovu temu → http://gentrebel.com/sprezzatura/ “
♠ DRUGI KORAK je faza u kojoj se dolazi do
željenog modela i gde se isti skicira. Klijent iznosi svoju ideju pred
krojača u vezi sa krojem, bojom, dezenom tkanine, pratećim detaljima… a
često pokazuje fotografiju željenog modela. Ova ideja se tokom faze
skiciranja prilagođava ličnom senzibilitetu klijenta i njegovoj
fizionomiji. Pošto je ova faza dosta kompleksna moramo je razdvojiti na:
⋅ Izbor modela. U većini slučajeva klijent
dolazi sa idejom kakav odevni predmet želi da sašije što krojaču dosta
olakšava posao i ostavlja mu više vremena da svojom kreativnošću učini
odevni predmet još efektnijim i kvalitetnijim. Ovde dodajem da krojač
nikako ne treba da radi po inerciji već je potrebno da klijentu ukaže na
sve potencijalne anomalije i probleme koje bi mogle nastati izborom
željenog modela. Pak sa druge strane, ukoliko klijent u potpunosti
prepusti krojaču izbor modela, krojač mora uložiti celokupno svoje
znanje i iskustvo kako bi klijentu “našao” odgovorajući model i
odgovorio na ovaj ne tako lak zadatak. Generalno, ovaj drugi pristup je
mnogo ređi, ali svakako rezultat krojačeve kreativnosti može biti
fantastičan i svrstati odevni predmet u red umetčniki dela.
Model sakoa koji smo Branislav i ja kreirali za ovu
priliku spada u grupu struktuiranih blejzera (ima konstrukcione elemente
poput naramenica, postave, lepljivog platna…), sa našivenim džepovima,
širim reverima od 8,5cm, unutrašnjom postavom do polovine leđa i sa
veoma mekanim i tankim naramenicama koje će mi dati veću komfornost.
Pantalone su u potpunosti klasičnog kroja, sa kosim džepovima, prepust
kopčanjem, malo višeg struka, širine nogavice od 17 cm, sa visinom
manžetne od 4 cm…
⋅ Izbor materijala/tkanine od koje će odevni
komad biti izrađen. Veoma bitan momenat jer se većina klijenata fokusira
na boju i kroj, a mnogo manje na tkaninu. Čast izuzecima, ali se opet
pitanja svode na: “Jel’ u pitanju 100% vuna? Da li se gužva materijal?…
“. Ovo je nekako i logično, s’obzirom da su materijali odnosno tkanine
isuviše kompleksna tema i zahteva veliko tehničko i praktično znanje,
kao i iskustvo u radu sa različitim materijalima. Zato je od izuzetnog
značaja da krojač u potpunosti bude upoznat sa karakteristikama tkanine
od koje će odevni predmet biti izrađen. Izborom kvalitetne tkanine
između ostalog pravimo dugoročnu investiciju i osiguravamo da uz
pravilno održavanje, odevni komad može trajati i dvocifreni broj godina.
U mom konkretnom slučaju odlučili smo se za štof od
hladno valjane vune, izrađen u malo specifičnijem tipu elastičnog
tkanja. Izborom ovakve tkanine želeli smo da postignemo komfornost, a
ujedno da ne zanemarimo kvalitete koji prirodni materijali autentično
nose u sebi.
Pamuk, vuna, moher, alpaka, kašmir… može. Poliester, akril, poliamid… nikako, nikako.
⋅ Izbor pratećih konsturkcionih elemenata
poput postave, keper trakica, dugmića, konca… svakako detalji koji
prave razliku i čine odevni predmet u potupnosti unikatan i ujedno
neodvojivi deo Sprezzatura
stila. Izbor detalja u krojačkom ateljeu Valter je izuzetno veliki. Za
konkretno moj slučaj izabrali smo postavu na linije u zeleno-plavoj
boji, narandžaste keper trakice, braon dugmiće… što ćete moći i da
vidite u drugom delu ove priče.
⋅ Skiciranje modela je postupak u kome se do
detalja definiše izgled odevnog predmeta pre nego što se pošalje u
produkciju. Generalno, može sve ali treba biti veoma obazriv sa željama,
pogotovo ako klijent nije imao prethodna iskustva sa izradom odela po
meri. Svaki zahtev više u odnosu na standardne krojačke forme, produžava
vreme izrade i menja cenovni rang.
♠ TREĆI KORAK je uzimanje potrebnih mera. Mere
može uzimati obučeni prodavac ili krojač. Svakako da je mnogo bolje
kada to radi krojač, pošto je on taj koji u kasnijoj izradi i krojenju
dolazi u dodir sa šnitovima i materijalom. U krojačkom ateljeu Valter
ovo je deo posla koji vodi Branislav i ovde bi dodao jednu bitnu
činjenicu. Prilikom postavljanja šnitova na materijal i krojenja
tkanine, Branislav kontroliše proces kako bi osigurao da su uzete mere u
potpunosti prenete na tkaninu koja će se krojiti. Po mom mišljenju ovo
je bitan momenat za ceo proces izrade odevnog predmeta jer je Branislav
taj koji je razgovarao sa klijentom, skicirao model, uzimao mere i tаčno
zna koje su ključne tačke na koje treba obratiti pažnju prilikom
krojenja.
Skica modela i pozicije na kojima se uzimaju mere
Postupku uzimanja mere ne treba olako prisupiti iako
na prvi pogled tako izlgeda. Uzmanjem pogrešne mere u najboljem slučaju
možemo potrošiti nesto više materija i vremena za popravku (ako su veće
mere), a u najgorem skrojiti model koji nema dovoljno prostora da se
produži/proširi (ako su manje mere). Mere koje se uzimaju su sledeće:
obim vrata, širina grudnog koša, dužina leđnog dela od drugog kičmenog
pršljena do polovine zadnjice, širina ramena, dužina ruke od ramenog
dela do zgloba ruke, obim zgloba, obim bicepsa, obim struka, obim
bokova, dužina nogavice od kukova, širina butine, širina potkolenice,
širina zgloba … Ukoliko je klijnet atipične građe uzimaju se dodatne
mere na kritičnim pozicijama.
Zaključno sa uzimanjem mera završili smo prvu
iteraciju sa klijentom, nakon čega ulazimo u fazu produkcije koju čine
procesi: krojenja, lepljenja, peglanja, šivenja, fircanja, itd…. o čemu
ću pisati u drugom delu priče o Valter krojačkom ateljeu.
Atelje, kada se mašine ugase, majstori i šivači
odu svojim kućama, a ostanu tkanine, šnitovi, konci, igle da svode
utiske teškog i napornog dana
Fotografije: Marko Marković + moja malenkost
Valter Beko Atelier
Živojina Lukića Vajara 58a, 11000 Beograd
Izvor: gentrebel.com
