Naime, pod pokroviteljskom ključnih evropskih lidera, Angele Merkel i Emanuela Makrona, lideri balkanskih zemalja juče su potpisali Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu (MAP).
„MAP je izrađen kako bi omogućio neometan
protok robe, usluga, kapitala i kvalifikovane radne snage, čineći ovu regiju
atraktivnijom za ulaganja i trgovinu i ubrzavajući približavanje EU, donoseći
tako prosperitet građanima Zapadnog Balkana.
MAP predviđa mere koje će pomoći privatnom sektoru
da se ostvari na tržištu od gotov 20 miliona ljudi, i preusmeri model rasta na
regionalni, uz dugoročne pokretače.
Mere se fokusiraju na promovisanje dalje trgovinske
integracije,uvođenje dinamičnog regionalnog prostora za investicije,
olakšavanje regionalne mobilnosti, stvaranje programa digitalne integracije“, navodi se u
saopštenju Savjeta za regionalnu saradnju.
Da podsjetimo, Frontal i Milko Grmuša su još prije četiri godine, kad je ova tema bila potpuno
neotvorena u domaćoj i regionalnoj javnosti, insistirali na sljedećem: „potrebna je nova ideja, novi način
razmišljanja. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Kosovo, Makedonija,
Albanija-moraju shvatiti da zajedno predstavljaju tržište od 18 miliona ljudi
dok su odvojeni i suprostavljeni potpuno nebitni na političkoj i ekonomskoj
karti Evrope. Niti jedan ozbiljan i dugoročno održiv biznis nije moguće
pokrenuti unutar partikularnih, skučenih tržišta. Takođe, samo civilizovan,
ekonomski održiv i na vladavini prava uređen zapadni Balkan može postati
interesantan širim političko-ekonomskim asocijacijama kao što je Evropska
unija. U suprotnom, sa mnoštvom malih, neuređenih i siromašnih država niko ne
želi da ima posla.
Ta nova balkanska integracija, `Balkanska unija`,
treba biti zasnovana na istim onim principima na kojima je bazirana i sama
Evropska unija. To znači da se ne radi o jednoj novoj državi, nego o
asocijaciji nezavisnih država koje na jednoobrazan način regulišu određene
društvene odnose. U toj balkanskoj integraciji granice bi izgubile značaj, ne
bi postojalo carinsko opterećenje proizvoda članica te unije, ljudi i roba bi
se slobodno kretali, postojala bi zajednička carinska politika prema trećim
državama.
U principu, to bi bila jedna mini-EU koja bi na
najbolji mogući način pripremila zemlje zapadnog Balkana za neke šire
integracije u budućnosti.
Nepotrebno je reći da bi zdravo uređena Balkanska
unija u prvi plan stavila ekonomiju i vladavinu prava, što bi konačno moglo da
dovede do eliminacije istorijskih sukoba balkanskih naroda.
Zbog svega toga veoma je važno da mladi ljudi u ovim
državama počnu da se okreću ljudima čiji politički program nije zasnovan na
praznoj retorici već na konkretnim planovima za budućnost. Sigurna je samo ona
budućnost koja je zasnovana na dugoročnom miru, saradnji, vladavini prava i
ekonomskom napretku“.
Nažalost, iako je
ideja zapadnobalkanske ekonomske unije danas ne samo prihvaćena, nego i
zvanično postala agenda ne samo balkanskih država, nego i Evropske unije kao
glavnog institucionalnog promotera, čini se da Republika Srpska i dalje ne
prepoznaje regionalne trendove. Dapače, utisak je da se i dalje plašimo ovih
procesa, da strepimo od otvaranja i regionalnog povezivanja. Takvim pristupom i
neprepoznavanjem procesa rizikujemo da postanemo crna rupa i u Evropi i na
Balkanu, a što će za posljedicu imati fatalne ishode u iseljavanju mladih ljudi
iz Srpske.
Odgovorne
državničke politike to, naravno, ne smiju da dozvole. Republika Srpska mora da
postane sigurnija u sebe, mora da otvori sveobuhvatan unutrašnji dijalog u
kojem bi učestovale njene institucije, sve relevantne političke opcije,
nevladin sektor, mediji i svi zainteresovani građani. Mi konačno moramo početi
da razmišljamo gdje to želimo da budemo za deset godina i šta su to naši
strateški ciljevi.
Frontal od samih
svojih početaka insistira na otvaranju ovih pitanja. Kao izraz potrebe društva
za modernom, institucionalno stabilnom, ekonomski razvijenom i regionalno
značajnom Republikom Srpskom, izuzetno nam je drago da su se na regionalnom
planu počeli realizovati procesi koji predstavljaju srž naše agende. S druge
strane, i dalje ćemo činiti sve da se u samoj Republici Srpskoj ove vrijednosti
afirmišu, da one postanu dio državne i nacionalne politike, te da Republika
Srpska postane nezaobilazan faktor i generator svih progresivnih trendova u
regiji, a sve uz puno poštovanje njene ustavne strukture i pozicije.
Redakcija Frontala
