Ako je vjerovati studentima koji su u obzir uzeli gradivo, obim predmeta, debljinu knjiga i prosječne godine studiranja na listi najtežih fakulteta našli su se Elektrotehnički, Medicinski, Prirodno-matematički, Pravni i Mašinski fakultet.
– Elektrotehnički fakultet je jako zahtjevan i ne može se olako shvatiti, niti zavšiti ako se ne odrekneš dijela života i posvetiš njemu. Gradivo je obimno, a pored teorije tu je veliki broj zadataka koje treba savladati, zbog čega su rijetki oni koji ga završe u roku – kaže Đorđe Tihomirović koji se sa Elektrotehnike prebacio na Mašinski fakultet.
Dodaje da je i mašinstvo zahtjevno, ali da se on sam nekako više pronašao na ovom fakultetu.
– Nije isto učiti molekularnu biologiiju u medicini i dječje pesmice na učiteljskom. Ne potcjenjujem ničiji fakultet, ali iz iskustava drugara znam da oni sa društvenih nauka imaju mnogo više slobodnog vremena, nego neko sa medicine. Ne kažem da je lakše biti učitelj nego ljekar, nego da je lakše postati učitelj nego ljekar – kaže Nikola Simić, budući student medicine.
Iako je za većinju budućih akademaca njihov fakultet najteži, bilo je i onih koji su iskreno u razgovoru sa ekipom „EuroBlica“ priznali da im gradivo nije obimno, te da većinu ispita polažu bez problema.
Tako se na listi onih manje zahtjevnih našli Filozofski, Fakultet politčkih nauka, te Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, kao i Poljoprivredni fakultet.
Studenti kažu da je najlakše doći do diplome na pedagodiji, predškolskom vaspitanju, učiteljskim studijima, sociologiji i novinarstvu.
– Da se ne lažemo, na svakom fakultetu ima po nekoliko teških i nekoliko laganijih predmeta, samo što na nekim ima više ovih prvih, a na nekim ovih drugih. Završila sam novinarstvo, bez muke i uz nekoliko neprospavanih noći, jer su me mučila dva predmeta u cijele četiri godine, dok je drugarica sa Pravnog fakulteta na svakoj godini imala po dva predmeta sa kojima se mučila – ispričala je diplomirana novinarka Sanja.
Nema lakih fakulteta, postoje sam zahtjevniji i oni manje zahtjevni studijski programi, ali sve je individualna stvar, smatra sociolog Dragana Aleksić.
– Jasno je da studentu elektrotehnike treba pet puta više vremena da spremi ispit nego onom na učiteljskom ili novinarstvu, ali sve zavisi kakva je ko osoba. Moguće da inženjer elektrotehnike bude totalni duduk za novinarstvo i taj mu fakultet bude noćna mora ili da studentu generacije na medicini ne leže jezici – kaže Aleksićeva.
Dodaje da svako mora izabrati ono što mu odgovara i čime želi da se bavi, te da onaj ko zna šta hoće neće fakultete gledati iz ugla šta je lakše završiti.
– Onaj ko zna da želi biti ljekar, onda se isplati studirati koliko god godina treba, ali onaj ko ne zna šta hoće, on se vodim onim pitanjem – gdje ću se najmanje namučiti – dodaje ona.
Izbjegavanje brojki
Matematika nije svima jača strana, pa ima onih koji su još od osnovne škole znali da će je u širokom luku zaobilaziti. Većina studenata novinarstva, filozofije, istorije, sporta ili sociologije priznaje da su na ovim zanimanjim završili jer nisu talentovani za matematiku i računanje.
– Da sam dobar u matematici studirao bi elektro, ali šta ću, ne ide. Isto tako ne znam zašto bi neko kome dobro idu brojke studirao sociologiju ili srpski jezik, kada je fizika, matematika ili elektrotehnika puno poželjnija na tržištu rada – kaže Nataša Sokić, budući profesor engleskog jezika.
Izvor: Blic
