Захвалницу ће добити и посланик у парламенту БиХ Никола Шпирић, који је, како је навео Броћета, много помогао економском развоју Дрвара и који није допустио да Дрвар падне у заборав.
Он је истакао да ће општина Дрвар додијелити јавна признања за заслужне појединце и предузећа који су допринијели развоју и промовисању општине Дрвар.
Програм обиљежавања Дана општине почиње усвечаном сједницом општинског вијећа, након чега ће бити положени на Споменик жртвама Фашистичког терора. За 18.00 часова превиђена је свечана академија у Дому културе.
Дрвар је током Другог свјетског рата био слободан 1.000 дана више од било којег другог града у окупираној Европи.
Дана 27. јула 1941. године у Дрвару је почео устанак народа против фашистичких окупатора, који се проширио на сусједне територије.
Дрвар је био насељен још у средњем вијеку о чему свједоче камени симболи -миљокази, који се и данас налазе на територији општине.
– Српски народ, који је на овом подручју био константно потискиван понижавајућим статусом, бјежао је у Хабзбуршку монархију. Године 1875. подигнут је устанак против турске власти. На чело устанка стао је Голуб Бабић, чија је база била у Црним Потоцима, а он је био из села Трубар, надомак Дрвара – рекла је за Срну историчар Јелена Кецман.
Историчар Бојан Радун навео је за Срну да се Дрвар почео развијати када је дошла власт Аустроугарска монархија. За вријеме прве Југославије Дрвар је био у "цвијету развоја", а онда је почео Други свјетски рат.
– Дана 27. јула, у Дрвару је почео устанак против окупатора. Првог дана устанка животе је дало 14 устаника. Дрвар је током рата три пута био сједиште ослобођене територије. Посљедњи пут од јануара до 25. маја 1944. године, када су ту боравили маршал Тито, Врховни штаб, Национални комитет ослобођења, Централни комитет Комунистичке партије Југославије и редакција Танјуга – навела је Кецманова.
У то вријеме, Нијемци су испланирали ваздушни десант на Дрвар, акцију под кодним називом "Коњићев скок", који је био неуспјешан – нису успјели да дођу до Врховног штаба и Јосипа Броза Тита.
– Тога дана, 365 Дрварчана дало је животе за слободу. Нацисти су крвнички убијали жене и дјецу, палили породице. Због свог херојства током десанта, град је 1974. године одликован Орденом народног хероја – наводи Кецманова.
Народ Дрвара и околине дао је током рата 7.072 борца, од којих 2.056 жена.
Извор: rtrs
