Tokom ovog perioda očekuje se da domaća potražnja kroz privatnu potrošnju i investicije bude glavni oslonac ekonomskog rasta.
S druge strane, tokom posmatranog perioda, očekuje se stagnacija javne potrošnje, što će dovesti do smanjenja njenog učešća u strukturi bruto domaćeg proizvoda /BDP/, odnosno njegovog doprinosa u ekonomskom rastu, navodi Direkcija u informaciji o perspektivama za BiH.
U tom periodu očekuje se da bi reformske mjere usmjerene na poboljšanje poslovnog ambijenta trebalo da dovedu do većih ulaganja koja bi prvenstveno ojačala privatni sektor, povećala zaposlenost, ali i spoljnotrgovinsku razmjenu.
Od 2020. do 2022. godine u BiH se očekuje osjetniji rast ekonomske aktivnosti u okviru kojeg bi dešavanja u industrijskoj proizvodnji trebalo da imaju glavnu ulogu.
Osim spoljnih prilika u ovom srednjoročnom vremenskom okviru, očekuje se i značajniji uticaj internih dinamika u funkciji jačanja industrijske proizvodnje u BiH, što će, prema projekcijama, za rezultat imati očekivane stope rasta fizičkog obima proizvodnje od pet odsto na godišnjem nivou.
Srednjoročne prognoze u oblasti tržišta rada od 2020. do 2022. godine vezane su za očekivani ekonomski rast u regionu i EU, što bi trebalo imati pozitivne implikacije na zaposlenost i na plate u BiH.
Povećanje izvoza i investicija u BiH bi podstaklo zapošljavanje i kreiranje novih radnih mjesta, te uz, pozitivna dešavanja u oblasti industrije, trgovne, ali i određenih usluga, stvorilo realne uslove za rast broja zaposlenih.
U informaciji se navodi da bi se od 2020. do 2022. godine broj zaposlenih mogao biti povećan od 2,9 odsto do 3,1 odsto na godišnjem nivou.
Uz povećan obim poslova i bolju poslovnu klimu, očekuje se i rast neto plata od 3,2 odsto do 3,4 odsto na godišnjem nivou.
U informaciji se navodi da u 2020. godini rast cijena može biti po stopi od 1,4 odsto, a od 2021. do 2022. godine od 1,5 do 1,7 odsto.
Izvor: srna
