Италијански генерал је кренуо са излагањем њихових захтјева. Да ми положимо оружје или да потпишемо уговор с њима и да би нам тада дозволили да имамо оружје, али да не смијемо нападати ничију војску, већ сарађивати с њима и бити лојални. Он гарантује да Италијани неће пуцати на нас и да им можемо слободно продавати намирнице…
Славко Родић каже:- Генерале ви гарантујете за вас Талијане, али нам не гарантујете за усташе и домобране. То није за нас спас. Још тражите да слободно идете у наша села, а нема гаранција, како би се ваши војници понашали према нашем народу. Хоће ли пљачкати и одузимати као усташе? Затим је говорио Вељо Стојнић и рекао:- Ви сте личност и имате утицаја. Тражите од Анте Павелића да усташе расформира и казни за покоље које чине његове усташе. Нека распусти логоре невиног народа и нека се народ врати кућама, ко је жив…! Италијански генерал одговара:- Нисам компетентан да говорим са Антом Павелићем, нити да дајем гаранције за јединице Независне државе Хрватске. Ја сам подређен Дучеу и краљу Италије. Могу само да говорим о мојим потчињеним јединицама и да им наређујем. Тражим од вас да могу слободно да се крећемо по територији без бирбе и о томе тражим да се споразумимо. Ми са вама преговарамо, а ви сте побуњеници.
Како се зове ваша формација? Ваш симбол и грб? За кога сте? Како се зове ваша војска? Миле Глишић и други му кажу:- Ми смо герилци…! – За кога се боре ваши герилци? За фашизам или комунизам? За кога се ви борите? пита генерал. Славко Родић каже:- Ми смо војска која штити свој народ од угњетавања и уништења. Боримо се за своје личне и животе свога народа и његову имовину. То је наше гесло… Генерал настави :- Вама је потребно свашtа за живот. Сол, петролеум, дуван, одјећа…Ми бисмо вама дозволили оружје, када би ви били четници и сарађивали с нама, помагали нашој војсци, трговали са нама и јављали о онима који хоће да нас нападну, о комунистима..!
Онда су се наши руководиоци договарали о томе шта ће рећи генералу. А, онда му саопштили:- Ми не можемо с вама ићи у споразум, а разлози су следећи: 1. Ви нисте стално овдје да нас можете штитити. 2. Ви нама не гарантујете да нас усташе неће и даље клати, нити гарантујете да ће мировати хрватска војска. 3. Ми , оно што имамо жита и стоке, то треба нашем народу за живот. 4. Ви неможете гарантовати да ће се ваша војска понашати поштено у нашим селима, а ми неможемо гарантовати вама да ће наши људи бити мирни и да неће пуцати на вашу војску, ако се направи неки ексцес. Ми можемо наставити преговоре са вама, ако учините нешто код Павелића да укине усташе и тако уведе мир. Италијани су предложили паузу да би се консултовали.
Сљедећи наставак: Наставак преговора са Италијанима
Текст приредио и уступио: Борислав-Боро Глишић, син Милана Глишића

