Законом о социјалној заштити прописана су права на новчану помоћ, додатак за помоћ и његу другог лица, подршку у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, смјештај у установу, збрињавање у хранитељску породицу, помоћ и њега у кући, дневно збрињавање и право на једнократну новчану помоћ и савјетовање.
Наведеним правима се обезбјеђује помоћ лицима која се нађу у стању социјалне потребе усљед различитих околности (неспособност за рад и недовољна примања за издржавање, старост, инвалидитет, неадекватне породичне прилике и слично).
Међутим, и поред реализације наведених права, одређене категорије лица са инвалидитетом, а посебно лица са најтежим обликом инвалидитета, не могу да задовоље егзистенцијалне потребе. Наиме, ради се о лицима са инвалидитетом, која нису смјештена у установу социјалне заштите или другу установу на терет буџетских средстава или хранитељску породицу, те им је неопходно обезбиједити право на личну инвалиднину као новчану помоћ, која би заједно са другим правима из социјалне и дјечје заштите побољшала њихов положај.
Будући да је утврђивање права на личну инвалиднину материја која се уређује законом, приступило се измјенама и допунама Закона о социјалној заштити.
Влада Републике Српске утврдила је и Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити.
Овим законом, између осталог, уређује сe рефундација накнаде плате послодавцима након извршене исплате накнаде плате за вријеме породиљског одсуства, и то у износу од 100% бруто плате и уводи се ново право „накнада родитељу-његоватељу или његоватељу“. Такође, овим законом се уводи још једна пронаталитетна мјера, а то је остваривање материнског додатка за све незапослене породиље.
Фронтал
