Владимир Петрић рођен је у Прњавору 1928. године и један је од најзначајнијих савремених теоретичара и историчара филма.
Дипломирао је на смијеру за књижевност и енглески језик на Београдском универзитету 1956. године.
Током студија постао је асистент-предавач на Академији за филм и позориште, на којој је такође зарадио диплому за филмску и позоришну режију 1958.
Од оснивања Радио-телевизије Београд ради на њој као редитељ. Шездесетих је годину дана провео у СССР-у проучавајући совјетску кинематографију под туторством Лева Кулешова и Николаја Лебедева.
Професорску каријеру започео је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а наставио је на чувеном Универзитету Харвард, гдје је остао да предаје до 1997. године.
Тамо је је основао и водио Филмски архив Харварда са циљем да промовише филм као умјетност и подстакне његово мултидисциплинарно изучавање.
Током тог периода као гостујући професор предаје на великом броју других универзитета и школа, преноси Танјуг.
Од позоришних дјела, Петрић је режирао Театар Јоаким Вујића, Слово светлости, Поп Ћира и поп Спира, За Лукрецију, Персона…
Запажени стваралачки опус остварио је и на телевизији: Мсје Жозеф, Мића и Микица, Лажа и Паралажа, Двоје на прузи, Први пут са оцем на јутрење, Све ће то народ позлатити, Швабица…
Као плодоносни теоретичар филма, Петрић је написао велики број књига – Чаробни екран, Шекспир на филму, Увођење у филм, Развој филмских врста и жанрова, Телевизија – осма сила…
Извор: ртс
