Са друге стране, једина институција која у Црној Гори традиционално слави Његоша је Српска православна црква (СПЦ), односно Митрополија црногорско-приморска, под чијим се покровитељством од 11. до 13. новембра одржавају девети по реду „Дани Његошеви“.
Парадокс да се личност са којом се огромна већина Црногораца идентификује и сматра је историјски најзначајнијом од стране државе константно занемарује и ставља по страни, чини се да ће још неко вријеме оптерећивати црногорско друштво. По многима, то је, нажалост, најбољи показатељ колико заправо „модерна“ Црна Гора покушава да раскрсти са оном традиционалном.
Власт је оно што владика није
Политички аналитичар Бошко Вукићевић нема дилему да би било сувишно подсјећати у чему је значај обиљежавања дана Његошевог рођења, личности која је, како каже, духовна и етичка вертикала цјелокупног нашег народа. Утолико је, додаје он, много интересантнија за тумачење чињеница да рођендан нашег великана не обиљежава држава, већ само црква.
„Зашто је то тако, одговор би се, вјероватно, могао потражити у краткорочним политичким калкулацијама власти у односима са представницима мањина. Наиме, познато је да су представници неких мањина изразили незадовољство Његошевим књижевним опусом и да су чак захтијевали да се његова врхунска дјела избаце из школских програма“, подсјећа Вукићевић за Спутњик.
Међутим, инсистирати искључиво на оваквом тумачењу, по мишљењу нашег саговорника, било би исувише брзоплето и кратковидо, јер се, како додаје, чини да су разлози за дистанцирање црногорских власти од Његоша и његове заоставштине много дубље природе.
„Оштро режимско дистанцирање од Његоша заправо је дио пројекта који је покренут од неких западних центара моћи, а који предвиђа евроатлантску, али и антисрпску Црну Гору. Сувишно би било наглашавати у коликој је мјери Његошева Црна Гора, његова визија и заоставштина, удаљена од политике актуелне власти. Власти су данас, заправо, све оно што владика није био, а Његош их понекад подсјећа и на оно што су некад биле, а од чега сада панично желе да побјегну“, оцјењује Вукићевић.
„Заиста, поставља се питање: на који би начин Његош, који је, осим тога што је био један од најумнијих људи свога времена, у народу препознат као Вјесник слободе, окарактерисао приклањање војном (НАТО) савезу, који је бомбардовао његов народ? Или како би коментарисао непријатељско дистанцирање од вјечне пријатељице и заштитнице — Русије? Најзад, на који начин би оцијенио представнике робовске свијести и поклонике ’идеологије дебелог цријева‘? У одговорима на ова питања могли би се пронаћи разлози за режимски отклон од Његоша“, додаје Вукићевић.
Његош — опомена за црногорски режим
Са друге стране, податак да се „Дани Његошеви“ одржавају под покровитељством Митрополије црногорско-приморске, по виђењу нашег саговорника, само показује да је Православна црква у Црној Гори данас једини преостали чувар изворне, традиционалне и његошевске Црне Горе.
„Актуелни црногорски режим покушава да се сасвим одрекне Његоша, али од владике ипак не може побјећи, јер их он подсјећа и опомиње. Његошево дјело је ода слободи; они слободу представљају као сувишан елемент у процесу њиховог богаћења, а за народ недодирљив. Владика слави и подстиче јунаштво; они јунаштво презиру. Његош издају помиње као узрок наших несрећа и пропасти; они издају уздижу на пиједестал државничке мудрости и визионарства. Његош говори о слози и уједињењу, а њима је идеал раздробљење у сврху личног богаћења. Дакле — Његош је и опомена за њих: гдје су и кад превјерили и издали. Такође, Његош је подсјећање да пројекат црногорских власти не може бити дугог вијека“, увјерен је Вукићевић.
Извор: sputniknews.com
