Без икакве судске пресуде, 06. октобра 1914. на Илиџи је стрељано 18 Срба. Стрељано је шест Тушевљака, (Марко, Коста, Сава, Гаврo, Митар и Ђорђo), четверо Пандуревића,( Урош, Ђока, Никола и Михајло), троје Кнежевића (Никола, Вучина и Јелка), Јово и Ружа Влачић, те Ристо Бојовић, Перо Кулина и Јово Чамур.
По презименима се види да су у питању старосједилачке породице са простора данашњег Источног Сарајева. Остаци су пренесени са мјеста стрељања на Илиџи у заједничку гробницу у порти цркве у Блажују гдје се споменик и данас налази.
Прота Петар Лалић је прво одржао помен на мјесту стрељања, затим су посмртне остатке до Бање Илиџа пренијели преживјели “таоци интернирци” гдје је говор одржао секретар “Просвјете” Васиљ Грђић. Поворка креће ка Пландишту гдје је говор одржала Јока Шиљак, а онда добровољци уносе посмртне остатке у цркву гдје парастос држи миртополит Петар Зимоњић. Од цркве до гробнице остатке носе наизмјенично чланови ОРЈУНЕ (Организација југословенских националиста) и СРНАО (Српска национална омладина), да би их у гроб положили чланови породица.
Преносу посмртних остатака је присуствовао велики број грађана Сарајева што може да се види по фотографијама из тадашње штампе.
Црква Светог Саве у Блажују је на листи националних споменика БиХ. Камен темељац је положен 1896, а храм освјештан 1897. године. На споменику из 1926. године који се и данас налази у дворишту цркве, стоји 16 имена. Из неког разлога нису уписана имена стрељаних жена Јелке Кнежевић и Руже Влачић. У гробници леже остаци њих 11 јер на надгробној плочи пише “Овдје почивају кости 11 мученика, а петорици се ни кости не нађоше“. На плочи је и епитаф: “Благо гробу и у тами што се сјаји, где кандила припаљују нараштаји”.
Извор: citajfilter.com/А.К.
