Najmanje tri farmaceutske kompanije, kao i timovi istraživača širom svijeta, rade na različitim pristupima proizvodnji efikasne vakcine. Ovi napori su ubrzani nakon što su kineski akademici javno objavili genetsku sekvencu virusa.
Istraživački tim Nacionalnog instituta za zdravlјe (NIH) u Merilendu saopštio je da su pripremili modifikovanu verziju klјučnog dijela virusa kako bi se tijelo podstaklo da proizvodi antitijela, prenosi Gardijan.
Kao i Nacionalni institut za zdravlje u Merilendu, Koalicija za inovacije u spremnosti za epidemiju (Cepi) saopštila je da će izdvojiti 11 miliona dolara za tri programa koje će voditi kompanije ”Inovio Pharmaceuticals” i ”Moderna”, te Univerzitet u Kvinslendu, u nadi da će imati održivu vakcinu koja se proizvodi u roku od 16 nedelјa, mada će ispitivanja bezbjednosti i efikasnosti trajati mnogo duže.
S različitim timovima koji se takmiče za proizvodnju probne vakcine, ostaje nejasno ko vodi u toj trci.
Kizmekia Korbet, vodeći istraživač sa Instituta u Merilendu (NIH), rekla je da se njena grupa koncentrisala na proteine šilјka, što se nadovezalo na rad koji je urađen tokom teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS), koji se prvi put pojavio u Kini 2001. godine, još jedan koronavirus koji se smatra sličnim virusu iz Vuhana.
Virus izgleda kao sfera prekrivena izbočinama koje se šire na vrhu. Ovo su proteini šilјaka koji se mogu zakačiti na receptor koji se nalazi u plućnoj membrani poznat kao ACE-2, koji omogućava virusu da uđe u organizam.
Korbet je rekla da je od izlaska sekvence virusa 10. Januara, njen tim radio non-stop na stvaranju stabilne verzije klјučnog proteina koji bi potaknuo snažnu proizvodnju antitijela, te tako sprečio ulazak virusa u organizam.
”Koronavirusi su samo velika porodica patogena od kojih je šest – pa, sada sedam – zarazno za lјude. SARS i koronavirus Vuhan su slični u 82% cjelokupnog genoma, ali sa gledišta proizvodnje vakcine nas je zanimao samo šilјak koji je 70% identičan”, izjavila je Korbet.
Piter Hotez, profesor sa Univerziteta Bejlor u Teksasu koji je bio uklјučen u istraživanju za SARS vakcinu, rekao je da problem nije u tome da se napravi vakcina, već bezbjednosna testiranja i licenciranje proizvoda.
”Trenutno možete vidjeti četiri do pet različitih tehnika u istraživanju kako bi se proizvela vakcina. Problem je što čak i nakon proizvodnje vakcine još uvek morate proći bezbjednosna ispitivanja na lјudima – klinička ispitivanja kao i formalna ispitivanja toksikologije na životinjama. Ne može se žuriti i tu se stvara zastoj. Svaki od različitih pristupa ima prednosti i nedostatake. SARS je bio poziv na buđenje prije gotovo 20 godina. Postali smo bolјi u sprovođenju globalnih zdravstvenih propisa i otkrivanju, nema sumnje. Ali čak i tada je teško predvidjeti novi patogen.”
”Ovo je treća epidemija koja se pojavila u 21. vijeku. To je poruka. Moramo obratiti istu pažnju na koronaviruse kao i na gripu. Ono što je toliko tragično je da kada je SARS nestao, entuzijazam investitora za SARS vakcinu je bio nula. Da je globalna zdravstvena zajednica pratila, proizvela i skladištila vakcinu, sada bi imali nešto spremno”, rekao je profesor Hotez.
Frontal/D.M.
