Недавни концерт Ејми Вајнхаус у Београду послужио је да се јавност на овим просторима опије својим и иначе омиљеним темама: да ли је нека пјеваљка била на нечему и колико, које боје су јој гаћице (и да ли их је уопште било), зашто је дотична била толико безобразна да упропасти концерт који је за домаће прилике био изузетно скуп, зашто се то дешава баш нама, итд.
Као и увијек, и медији и политичари и јавност и тзв. „слободни интелектуалци“ промашили су мету пар километара. Наиме, сви причају о томе да је безобразно од стране дотичне да се напије к`о летва на концерту чија карта је коштала просјечну седмичну плату у Србији, а не отвара се знатно озбиљнија дебата с основним питањем: а зашто је у Србији и уопште на овим просторима плата тако безобразно мала (кад је уопште и има)?
Збиља, зашто?
Е сад, да се то питање отвори дошло би се до неугодних теза:
- Овдје постоје дозлабога некомпетентне, импотентне и корумпиране политичке елите, које воле да се појаве на неким шик мјестима и концертима и тако прикупе још који политички поенчић, али појма немају како се праве предуслови да већина грађана у њиховој држави има могућности да се појави на тим истим мјестима и концертима.
- Овдје постоји превише људи којима је важније да овог љета оду на море или на неки у суштини небитан концерт (вала, Ејми, нека си им показала), него да купе неку добру књигу или просто уштеде новац који ће сутра уложити у неку другу профитабилну инвестицију.
- Овдје постоји највише оних којима су претходне двије тезе ирелевантне, које ништа не интересује и који појма немају како ствари могу да се промјене.
Ејми Вајнхаус није начинила било какав посебан скандал. Скандал је што људи пристају да егзистирају у овако нељудским условима живота. Премало је оних који се боре за бољи живот. Премало је оних који се уздају „у се и у своје кљусе“, који даноноћно уче и раде како би обезбједили себи и својој породици хуманију будућност од апатичне садашњости. Просто, много је лакше десет дана трошити рубрике у новинама на то шта је рекао неки Ејмин члан бенда, него правити анализу спољнотрговинског дефицита. Ало бре, одакле нам двије милијарде КМ спољнотрговинског дефицита прошле године?!
Плаћамо кредитима и Ејми и море и стан и кола. И све. Ето одакле дефицит. Једемо ручак који нисмо зарадили. И уопште нас није брига због тога.
Ипак, можда неко то од горе гледа све. А Ејми је послао да нам колективно подригне у фацу.
