Ко и како треба реаговати на агресивне, пропагандне и хушкачке медијске наступе Бошњака који утичу на стварање ставова у јавном мњењу о Србима
Конкретан повод за писање овог коментара је текст „Женски вод Братуначке бригаде Војске РС-а, списак са именима 27 добровољки“ који је на порталу faktor.ba, објавио Емир Суљагић, директор Меморијалног центра Сребреница-Поточари .
Е.Суљагић је активни учесник бошњачког пропагандног рата, приче о постојању двадесетак хиљада Срба и Српкиња (списак је сачинила Комисија за Сребреницу, ничим изазвана) који су на неки начин повезани са ратним злочинима над Бошњацима у регији Сребреница јула 1995. године.
Наравно де је тај твит и на енглеском језику, јер је упућен и свијету који активно учествује у стварању слике о хиљадама Срба и Српкиња, који су у јулу мјесецу 1995. године били на регији Сребреница, као потенцијалним ратним злочиницима.
Уз документ, на ком су имена 27 српских жена које су се ставиле на располагање, да раде у позадини, ВРС -е Братуначкој бригади, он злонамјерно и тенденциозно поставља коментар којим их представља као „ратнице“ које су учествовале у етничком чишћењу Братунца, опсади и геноциду у Сребреници.
„-Дозволите да вам представми женски вод Братуначке бригаде војске босанских Срба. Ово је већ више од годину дана након што је Братунац „очишћен“ од својим муслимана. Сребреница је већ више од годину дана под исцрпљјућом опсадом. До геноцида у Сребреници су двије године-написао је Суљагић уз документ.“
У праву је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић који је јавно реаговао на овај текст и исправно је закључио да „Он (Емир Суљагић) својим инсинуацијама и лажним тврдњама ставља мету на чело женама српске националности које су током рата биле у радној обавези у Војсци Републике Српске“, од којих већина и данас живи на територији Братунца и Сребренице.
Бранимир Којић добро зна да су на списку „секретарице, чистачице, куварице“ и да је „већина (ових) жена… у рату изгубила, дјецу, браћу и мужеве“ и, наглашава, да за ратне злочине у којима су они убијени нико од Бошњака до данас није судски одговарао.
„Многе од њих су обављале те послове јер су им у кући дјеца била гладна и једина могућност да прехране дјецу била је да се запосле. Међу њима је и моја мајка која је у рату изгубила мужа и као самохрана (мајка) није имала (други) излаз у тешким временима него да ради посао који је частан. Она је била чистачица у позадини и као таква нема везе са овим шта Суљагић говори“, изјавио је Бранимир Којић.
Он је рекао да „Емир Суљагић добро зна да је на списку и мајка чијег су сина Насер Орић и његове (ратне) хорде мучили, звјерски живог спалили и оставили у колицима у фабричком кругу.“
Бранимир Којић, пита се какав је то морал и карактер Емира Суљагића, кад се имају у виду ова и друге јавне његове изјаве пуне језика мржње и посебно наглашава да је „лагао чак и о смрти свог оца, којег представља као жртву (геноцида) из јула 1995.године, иако је познато да му је отац погинуо као војник Армије Армије БиХ, неколико година прије.
Он (Бранимир Којић) је поручио да институције треба да се позабаве Суљагићем и да га казне за злоупотребу документације (овај документ је документ Хашког трибунала) и јавно изношење лажних оптужби.
Мислим да Емир Суљагић због садржаја објављеног текста не може бити кажњен, од неке одговарајуће институције, због злоупотребе документације.
Друга страна његове (Е.С.) приче, инсинуације и изношење лажних оптужби наносе душевну бол прозваним српским женама, и постоји могућност да буду вербално и физички нападнуте од стране бошњачких породица које су жртве грађанског, одбрамбено-отаџбинског рата 1992.-1995. године, могу бити предмет судског спора.
Лажи, инсинуације, измишљене чињенице, податке и лажне оптужбе Емира Суљагића и других дежурних свјетских и домаћих бошњачких пропагандиста, Срби и пријатељи (невладине организације, интелектуалци и новинари) имају обавезу и дужност да на јавној медијској сцени освјетљавају, разбијају и негирају, служећи се са провјерљивим јавним судским и историјским документима, чињеницама лажи, инсинуације, измишљене чињенице, податке и лажне оптужбе Емира Суљагића и других дежурних свјетских и домаћих бошњачких пропагандиста.
Ту свету обавезу и дужност имају српске невладине организације, интелектуалци и новинари, имају обавезу и дужност да јавно реагују са аргументима, провјерљивим судским и историјским чињеницама.
Истина и правда нам је свима потребна.
ПС: Аутор овог текста је предсједник Удружења „Истина и правда“ Источно Сарајево.
Прилози уз коментар.
12 12 2021 Ženski vod Bratunačke brigade Vojske RS-a, spisak sa imenima 27 dobrovoljki; faktor.ba
14 12 2021 Nadležni da sankcionišu Suljagićeve zlonamjerne insinuacije; glassrpske.com, Srna
Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (15.12.2021.)
