Замислите, једва намолите визу, и једно јутро 2011. године, осванете у Бриселу..?
Таксиста је тута-Бугарин, па му на под старост наученом енглеском, једва објасните гдје хоћете. Задихани стигнете на састанак. Нудите предујам за шест мјесеци, али да се шпански снадбдјевач обвеже, како ће држати исту цијену до краја године. Умјесто натегнутих преговора у рукавицама, пословни партнер вам одмах затражи да се скинете голи.
Док, предусретљиво насмијешени, схватите да то није нетипично пробијање леда – већ вам се пристојно заталавинтало. Испостави се да вас је ваша Привредна комора из Сарајева, послала као кандидата за порно глумца. Ма какви челични лимови и бетонски профили? Скидај гаће!
Нема теорије да се вама то деси? Сигурно. Вјерујем да ни пола нас (49%) није тако наивно. Само ми никако није јасно, како се то увијек деси представницима РС у тзв. заједничким органима? Њих редовно тјерају на противприродни блуд. Послије нам продају причу како су стварно гутали, али да их ни једна камера није снимила.
Онда осване неки документ, попут овог посљедњег у Истамбулу, или оних ранијих у Савјету Европе, или оних који ће тек да се раздане. Једино преостаје да се, зарад менталног здравља, надамо да су узели паре. Или да закључимо како су крајњи глупсони, кад упорно инсистирају да за такве дилетантизме нијесу добили ни динара. А сви знамо колико фенинга добију представници РС у заједничким органима државне заједнице, са хронично квалитетним везама преко глухих телефона.
Најглупље би било рећи: Овако више не може! Просто јер сви знамо да може. Увијек може горе и ништа се специјално неће десити. И до сад су наши нетом намагарчени демократски изабрани заступници пријетили и дурили се, кад им представници исламизиране браће распале шамарчину на међународној сцени. Онда би почели да као реже и са нивоа РС, али неко очигледно види дужину ланца којим су припети.
Ја, узгредбудиречено, не видим.
Већ годинама они тако из режања преметну у умиљавање, па и цвиљење ако затреба; док ја од 2005. године причам да је тај ланац прекинут и да слободно могу побјећи у куцање. Само што они не знају куцати по тастатури. Они увијек куцају негдје друго и никад им се не отвори (уколико је ова јеванђеоска алузија уопште схватљива тој кадровској политици).
Једина новина код Силеџијиног туристичког аранжмана у рахметли Константинопољу, јесте што се извјесни Борис Тадић сад већ неизбјежно отјелотворује у адресу за жалбе. Његово декларативно весеље се окренуло шенлуку, те је дао налог радиостаницама са источне стране Дрине, да на врху топ-листе (артиљеријски појам) није више Свилен конац, него нови евергрин хит Свилен гајтан.
Има ли сад неко да му није јасно како из тог симбиотског односа који ја зовем “специјална и паралелна коалиција” М. Додика и Б. Тадића, профитирају искључиво они, односно њихове странке. Све остало трпи. Гласачи живе у заблуди, да они са друге стране Дрине подржавају званичну политику Београда или Бање Луке.
Београд редовно, окрутно и небратски притишће Бању Луку, а да би одустала од виталних интереса. Што ће онда послужити за трампу услова које Запад поставља директно Србији. Преседански приједлог подјеле Косова из уста “Тадићевог савезника”, који у посљедње вријеме код некадашњих консултаната и финансијера са тог истог Запада фигурира чак и као “националиста”, могао се посматрати и у свјетлу предвечерја најаве усвајања Резолуције о Сребреници.
Но, и усљед маћехинског односа Србије, Српска није показала зубе у овом смислу, и испоставило се да је Додик онај пијани, који каже што мисли тријезни Тадић. Тако ће бити и сада. Ништа неће успјети да наруши хармоничне односе у специјалној и паралелној (лично-персоналној) коалицији! Чак ни ако Тадић дође, лично и персонално, са вазелином и батином (коме је уопште секси шаргарепа?), те узме учешћа у увијек профитабилном филмском серијалу.
Рецимо, он и Џорџ Клуни у незнатно измјењеном сценарију Миротворца, играју заљубљени пар који би да иде на исток, те од примитивне средине заостале у млађем неолиту Бутмира, побјегну у Београд на Геј параду. Филм би се, мада су преговори још у току око роле коју би заиграо Додо, требао звати Бутмир 3 – Освета шмокљана. Једино што је сигурно, јесте да би Тадић заиграо са било ким, само да му партнер ове године не буде Скендер Хисени. Касније ко зна…
И зашто онда да се било ко узбуђује? Неће нас дирати до избора, то је сигурно. А Тадић ће помоћи и прије и послије истих.
Но, како сад ствари стоје, нећемо бити на истој страни. Зато треба искористити конкретне механизме којима располажемо, да исламизирана браћа схвате како се ствар рјешава овдје; а не у Истамбулу или Њујорку. То ће услугу учинити свима.
Напримјер, Небојша Радмановић оде и потпише неколико докумената са предсједницима Абхазије и Јужне Осетије. Не знам како би се сад то одразило на његове ставове о ширењу НАТО према Русији, али баш би била добра фора. Онако, к'о за Рафинерије у Броду и Модричи.
У противном мира, а камоли заједничких органа, неће бити никада. Биће у Брчком, као и у Мостару. Засад три (БиХ) срца, куцају само у Муси Кесеџији; јер су Марка Краљевића странци избацили из читанки. Но, неће тако моћи довијека.
Или да и Алија Ђерзелез иде у пензију, или ћемо, сада праћено и са српске стране, почети лијепити бар-кодове на изгинуле. Мјерити чија мати пушта више децибела док запомаже. Чија крв се боље буџи у Фотошопу и продаје преко интернета. А то је тако исфурано. Кога боли за тим?
Боли понеког, али заједнички орган.
