Прије пар дана је као бомба одјекнула вијест коју је лансирао Дневни лист: “Амерички амбасадор у БиХ, Патрик С. Мун, поручио Радмановићу да се Додик мора повући до краја године”.
Сљедећи дан, амерички велепосланик у БиХ Патрик Мун демантирао је да је од предсједавајућег Предсједништва БиХ Небојше Радмановића тражио да се предсједник Републике Српске Милорад Додик до краја године повуче из политичког живота. “Никада и нигдје нисам тако нешто тражио и рекао”, изјавио је Мун Срни у Сребреници.
Наши вајни „политички аналитичари“, а њих се намножило на нашим подручјима једнако као и осталих медиокритета у области науке, политике и економије, на брзину су слегли раменима и „мудро“ закључили како се ради о једној дезинформацији више на коју се, практично, не мора ни освртати. Мало морген, јер је вијест, у суштини, ипак точна само што је то речено на један, што би се рекло у Сплиту „фурбаст“, лукав начин, који најбоље одражава неоколонијални положај БиХ.
Све постаје јасно када се зна да је Дневни лист СДП-овски инструмент и да је СДП, заједно са осталим „платформашима“, безувјетно подржаван од стране Сједињених држава којима Додик смета у њиховим настојањима да реализирају бошњачко-унитарну БиХ. Пола посла су већ урадили тиме што су преко „бошњачког“ Високог представника успоставили нелегалну и нелегитимну власт у Федерацији на штету хрватског народа који је тамо жртвован од својих и чији су политички представници, у тешким референдумским моментима за Додика, једноставно дезертирали и натјерали предсједника РС да се извлачи како зна. Али то „Великог брата“ није задовољило. Да би се створиле уставне претпоставке за унитарну БиХ, Додик му је главна препрека који је, по „Великом брату“, преко прихвата виртуелног „структуралног дијалога“, само одгодио своју коначну судбину.
Додика, дакле треба макнути, али не само то. Треба му, да игра буде занимљивија, то и најавити. Како се, дакле, одвијала САД-СДА-СДП (ко)операција: „ДодиК одступи“? Поступак је једноставан. „Велики брат“ каже својим бошњачким партнерима да преко неког свог гласила објаве једну такву ствар. Партнери са посебним задовољством то ураде, неке медијске куће то и пренесу, а „verba volant“ („ријеч се шири“). Сутрадан се то демантира, јер то стварно официјелно није ни речено и жељени ефект у јавности је у цјелини постигнут. Да би шалша (сос) била боља, дода се и мрву Месића о томе како треба Додика макнути, а и натукне се како се и Руси с тиме слажу. У таквом исфабрицираном контексту, треба само анализирати понашање америчког велепосланика. Прво се није уопће хтио изјашњавати о писању Дневног листа; мало се играо. А онда је, успут, рекао како тај напис није точан. Ни ријечи о особном згражању гледе објављене дезинформације. Да је такву неку ствар објавио, рецимо, Глас Српске, онда би то одмах било оцијењено као један од „доказа“ о наводном антидејтонском понашању „Додикове штампе“.
Занимљиво је, да таквом дезинформацијом није био згранут ни Небојша Радмановић јер је тешко, као институција био злоупотребљен, а и колатерално се сугерира како, ето, у Додиковој странци и није све како треба. Али то му се може опростити јер је још у стадију рековалесценције након тешке операције, и извјесно је да ће се, кад-тад, поводом тога огласити. А јадни „мали мишеви“ (Кустурица) у Његовој близини сада не знају како да се поставе. Питају се да ли је ово све скупа фарса, пробни балон или озбиљна најава Његовог одстрела. Вјеројатно се неки већ и престројавају у табор будућих српских „платформаша“. „И треба, рекли би они, док је на вријеме“. Што се тиче свих осталих, а ради се о огромној већини, који вјерују у Додикову тактику у очувању РС-а, поручује му се: „Keep going and get them“ („Настави као до сада и среди их“).
