Онако их у лету крстимо са јапајанци – ја, ја, па опет ја. Или: ја, мени и моје. Али, на првом месту: види ме како сам важан, леп, богат и моћан!
Залажем се већ годинама, да се на влaст не може без два теста. Први је психијатријски, други је онај да се, без оловке у руци и моћне партије, у року од 48 сати, заради својим знањем и трудом бар сто марака. Тест интелигенције није неопходан, ако се положе ова прва два.
А када смо код психијатрије или, боље рећи, психопатологије, онај јапајанац је најважнији за посматрање. Последице његовог деловања су колективне.
У 2006. години, две трећине америчких студената је постигло натпросечне резулате на тесту процене нарцисоидне способности, што је било 30% више него 1982. године, када је тест први пут спроведен. Нарцизам је, према клиничко-дијагностичком приручнику, особина која укључује „грандиозно схватање себе, опсесивну потребу за обожавањем и мањак емпатије”. Важно је и разграничити нарцизам као особину и нарцистички поремећај личности, који се лечи дуготрајном терапијом. Све ми некако изгледа да је терапијска група за ове случајеве (што на ентитетском нивоу, што на државном) повелика, и мери се укупним бројем популације. Али, овде је процес обратан – уместо подршке лечењу, терапијска група одржава овај поремећај већ дуги низ година, код вечно истих ликова.
Америчко удружење психијатара је у приручнку сажело главне карактеристијке овог поремећаја у неких десет кључних особина, при чему позитиван одговор на само пет од набројаних, указује да поремећај постоји:
– грандиозан осећај властите личности;
– фантазије о великом успеху, моћи, лепоти или иделаној љубави;
– уверење да да вас могу разумети само посебни људи или људи високог статуса, зато што сте и сами тако посебни, јединствени;
– захтевање безграничног обожавања и поштовања;
– неразумна очекивања о посебном третману и удовољавању свих захтева без поговора;
– искориштавање других особа за постизање властитих циљева;
– недостатак емпатије;
– честа завист или уверење да вам други завиде;
– арогантно понашање или став, и
– болна зависност од тога како нас други виде.
Па, сретно вам тестирање и себе, и оних за које гласате, које трпите, којима се клањате, којима допуштате да вам сваког дана завлаче руку у џеп, који вас понижавају и који од вас, углавном, очекују безгранично обожавање и поштовање, посебан третман и удовољавање свих захтева без поговора! Ето, већ набројах барем пет постојећих критерија за чисти поремећај. Јер, кажу стручњаци, кад такви доживе негативну повратну информацију, ако наиђу на критику и неодобравање, онда реагују бесно, са очајањем или се повлаче у себе.
Ово треће нас сигурно неће запасти. Нажалост. Подршка нарцисима и онима са нарцистичким поремећајем личности се наставља; што у маси, уз њихова колена и џепове, што под псеудонимом на форумима, или код ћораве кутије за 20, 50 или више марака. Пољем се шири „мирис” нарциса.
Кад се разазна задах од мириса, највише ће бити оних са већ чувеном: „Ма, говорио сам још онда, да ту нешто није у реду…”. И са истом страшћу са којом су им се додворавали, кренути да газе исте оне из чијих су џепова испали.
