Дужност Предсједника РС је да једном у току године Народној Скупштини РС поднесе информацију о помиловању. Информација се подноси у складу са чланом 20. Закона о помиловањима, а све у циљу да се оствари увид у овај важан рад уставног института.
Неке од одлука које је потписао Предсједник РС за 2008. годину су крајње бесмислене и штетне за углед институција и института Предсједника.
У информацији коју је презентовао извјестилац из кабинета Предсједника РС, наводи се да су за 2008. годину помиловања била крајње рестриктивна, јер је од поднесених 220 молби за помиловање донесено само 35 одлука о помиловању.
И то каквих одлука?
Од укупно 35 одлука, 14 осуђених лица је дјелимично ослобођено, 4 осуђена лица су ослобођена од даљег издржавања, 1-ом осуђеном остатак неиздржаног дјела замјењен је условном осудом, за 10 осуђених правоснажно изречена казна замјењена је условном осудом и за 6 осуђених лица одређено је брисање кривичног дјела.
Акт помиловања значи да се осуђеном лицу које је на издржавању или пред издржавањем казне даје помиловање. Приликом давања помиловања узимају се у обзир све чињенице, које су везане за осуђеника као личност, тј. да ли има малољетну дјецу, живог супружника, да ли припада категорији социјалног случаја, његово здравствено стање и низ других карактеристика, што је свакако стандардна процедура која очигледно није испоштована у процедури помиловања у овој години рестриктивних помиловања.
Први пут од 1996. године на списку помилованих, налази се 20% лица којима се врши брисање осуде, што није акт милости, односно помиловања, јер се казне не односе на издржавање, већ су предмет: злоупотребе службеног положаја и овлаштења, закључења штетних уговора, проневјере, фалсификовања службених исправа, остваривање против правне користи итд.
Да ли је ово суштина помиловања као акта милости и шта се постиже оваквим одлукама о помиловању?
Затвореницима се не омогућава да раније изађу, нити им се изречена мјера претвара у условну, већ се појединцима, којима је брисана пресуда, даје могућност да конкуришу у државну управу и државна предузећа, да се јаве на конкурс или да остану на мјестима на којима се налазе и располажу буџетским средствима.
Апсурдно је на овакав начин приступати важним законским могућностима и тaко омогућити да лица са пресудама ове врсте и даље наставe оно што су започела на штету буџета РС, односно свих грађана Републике Српске.
