Прво смо видјели да је у просторијама Владе Републике Српске – јавној грађевини свих грађана ове Републике, одржан састанак тројице страначких лидера.
Затим смо видјели да је у тој истој згради потписима Милорада Додика, Драгана Човића и Сулејмана Тихића овјерен папир у коме се каже да је Босна и Харцеговина суверена држава чији опстанак није споран за потписнике и да ће бити нове територијалне подјеле те и такве Босне и Херцеговине, с тим да се у плану те подјеле нигдје не помиње Република Српска – ни именом ни позивањем на Дејтонски мировни споразум.
Затим се у Републици Српској подигла запањена и кука и мотика. Ваљда с правом.
Затим је Миле рекао да без Републике Српске нема договора о било чему, па се послужио и класичним спин-ом тобож тражећи још 0,4% територије Босне и Херцеговине за Републику Српску.
Затим је Човић рекао да су се он о остала двојица договорили да тако причају свако своме народу тј. да ће Миле причати о Републици Српској све док се коначно не договоре о новом рјешењу, али да је изван сваке сумње да у будућности нема ентитета.
Затим је Милетов прес-офис рекао да Човић лаже, али се ТВ БН потрудила да објави оригинал Човићеве изјаве па да фино чујемо да је то човјек јасно рекао.
Затим је предсједник Кузмановић сазвао састанак и нагласио да вјерује Милету (Кузмановић: “Сви смо ми Миле Додик”).
Шта би било да су ова тројица актера обични лопови, да заједно крену у какву пљачку, па их на дјелу ухвате.
Заиста би било задовољство слушати како неком инспектору откуцавају један другога. Оно што ме озбиљно брине и ипак тјера да вјерујем Човићу је чињеница да је он међу овом тројицом најтврђи орах, а што доказује и његово чврсто држање пред Судом Босне и Херцеговине на коме, иако је му је изречена затворска казна, није откуцао нити једног саучесника.
Биће још “ЗАТИМ”… Сигуран сам!
