Ето, прође и састанак у Бутмиру! И док смо се сви спремали за Бутмир и дан после њега, многе информација су прошле поприлично незапажено у нашој јавности.
Ево мог избора.
Јесте ли чули да се планира градити објекат/зграда између Банског двора и Народног позоришта РС. Да, управо планирају да у Бања Луци униште још један парк. Могу да замислим како домаћим „инвеститорима" „боде очи" та мала зелена површина у којој беспослено, а самим тим и бескорисно, по цијели дан сједе пензионери и дјечурлија. Не интересује градске оце и њима блиске „инвеститоре" паркови (осим Тамариса), јер они имају своје „резервне положаје" по околним викенд насељима. За њих је сваки парк само гомила пословног и стамбеног простора, који ће добро уновчити.
Само чекам када ће кренути да нас убјеђују да су паркови извор свих могућих зала, од крпеља до птичије грипе и да је много боље да вам дијете прохода на бетону и асфалту, него на трави.
Не знам да ли сте упратили вијест да град Бања Лука хоће да униформише таксисте. Ајд „унифомизацију" аутомобила би човјек некако и разумио, али униформизацију возача никако не могу. Осим тога није ми јасно шта тиме грађани добијају? Бољу и јефтинију услугу сигурно не. Предлажем да им пропишу и теме о којима смију да разговарају док возе путнике, све ће бити „под конац".
Волио бих да ми неко кажа гдје у свијету таксисти носе униформе. Биће да је неком из власти претекло униформи па хоће да их ували таксистима.
Још једна вијест завређује пажњу. У студентске домове уводе контролу отиска прстију при уласку у дом и мензу. Ови наши студентски домови почињу да личе на свемирске бродове из научно фантастичних филмова. Није то тако ни лоше, пошто су ти скенери веома осјетљиви, студенти ће морати стално да перу руке, а тиме ће се радити на превенцији свих болести које се преносе прјавим рукама.
Пошто ће тим скенерима студенти брзо да дохакају, предлажем да се одма набави и опрема за скенирање зјенице ока (то сам видио у филму Немогућа мисија) и тако барем на неко вријеме контролишу ко спава и једе у дому. Већ видим оглас на неком од факултета „Продајем кревет у двокреветној, у цијену урачунат прст и око".
И док се сви „мислећи" људи згражавају над Великим братом, живот нас полако демантује. Камере су већ постављене у дворишта обданишта и школа, све је више хаустора под видео надзором, таксисти ће бити униформисани, снимаће нас и са семафора, студенти ће бити скенирани, па ми већ живимо наш Ријалити шоу.
