Код нас, несумњиво, владају лоши дужничко – повјерилачки односи. Руку на срце и државне институције и порески обвезници се тешко одричу праксе из доба социјализма. Старији читаоци се сјећају да су се тада кредити подизали са намјером да се не врате у пуном износу. Још од тада је настала већ излизана метафора – „бесповратни кредит“.
Тешка, често немогућа, наплата потраживања не само да представља проблем у привлачењу иностраних инвеститора, већ уопште за пословање у земљи. Економски стручњаци и аналитичари истичу да се некажњавање предузећа која су велики дужници и губиташи, умјесто заштите повјерилаца и власника капитала, правда бригом за судбину радника. Селективно „гледање кроз прсте“ је социјализација економских односа и опирање тржишној економији. Хтјели такво стање или не, такав амбијент финансирају порески обвезници, али нема сумње да економија која више брине о заштити дужника него о заштити повјерилаца нема перспективу.
У вријеме опште неликвидности на тржишту на којем нема „бесповратних кредита“ и на којем привредници и држава настоје да своје производе и услуге што прије наплате, а ријетки своје обавезе извршавају на вријеме, прича о увођењу бартер система има све више смисла јер би великом броју привредника бартер омогућио да „дођу до даха“.
Бартер послови су најсличнији компензацији. Заправо, у слободном преводу, „бартеринг“ представља трампу роба и услуга без употребе новца. На селима одавно познат принцип размјене кукуруза за гориво на развијеним тржиштима је еволуирао у модеран систем размјене. Разлика између компензације и бартера је у томе што је компензација билатерална – робе и услуге мијењају два (физичка или правна) лица, а код бартера понуђач понуди робу у систему, потом се формира тржишна цијена робе и он добије одређени износ кредита (или „бартер валуте“) за који купује било коју врсту робе од било којег понуђача у систему за износ кредита који посједује. Тек кад се оствари услов да се информације о понуди и тражњи систематски прикупљају и упарују може се говорити о организованом бартер тржишту. Због тога цијели процес организује води бартер компанија или берза.
Један од главних услова која се постављају пред учеснике у бартер берзи је да се робе и услуге продају под истим условима као на новчаном тржишту. Дакле, не постоји никакав вид присиле. Ако постоји потреба за размјеном, могуће је преговарати о условима. На овај начин сваки понуђач роба може покушати да пронађе више заинтересованих за своју робу и на тај начин буде у прилици да упозна потенцијалне пословне партнере. Дакле, међу најважнијим особинама бартер тржишта је да оно потенцијално шири тржиште и олакшава рекламирање предузећа јер олакшава међусобне контакте међу предузећима које се баве различитим дјелатностима. Према томе, осим што допуњава маркеништку и продајну функцију бартер послови се могу искористи иза повећање конкурентности.
Упркос томе што подсјећа на враћање у средњи вијек, бартер данас представља напредан облик трговине. Бартер се, у привредном систему једне државе, први пут појављује 1928. године прошлог вијека у привреди Њемачке. Убрзо га, 1934. године, прихвата и Швајцарска привреда. Сједињене Америчке Државе 1950. године уводе бартер кроз електронско пословање. Данас, у Сједињеним Америчким Државама постоји преко 250.000 бартер компанија. Процјењује се да је само између њих, кроз бартер размјене, остварено трговање у вриједности од седам милијарди долара у производима и услугама. У Турској на примјер бартер послови износе око 25 одсто бруто друштвеног производа. Најпознатије компаније и бартер системи су још у Америци, Швајцарској, Белгији и Аустралији и то у угоститељском, дрвопрерађивачком, грађевинском и пољопривредном сектору.
Најпознатији примјер бартера је случај из почетка седамдесетих година прошлог вијека када је компанија Пепси добила од руске владе права на трговање “Stolichnaya” вотком у САД – у, а дала руској влади права на трговање Пепси производима у Русији. Бразилска влада је недавно предложила Јужној Кореји бартер посао у бродоградњи и нафтном сектору. Кореја, највећи свјетски бродоградитељ би Бразилу достављала бродове и платформе за вађење нафте у замјену за удјеле бразилске владе у нафтним пољима на подручју Сантос.
Члан бартер тржишта се постаје потписивањем уговора и регистрацијом у систем. Сви учесници на домаћем или међународоном бартер тржишту потписују исти уговор и сматра се да се на тај начин штите њихови интереси јер су на бартер тржишту сви равноправни.
Јуче су у просторијама Привредне коморе Републике Српске под називом „Трговачки бартер и његова примјена у нашем привредном амбијенту“, приказане технике, законски основ и системи бартера у свијету. Нажалост, предавач и присутни професори и учесници скупа су остали ускраћени за коментаре представника министарства финансија о стандрадима, ограничењима, могућностима, легислативи и ефектима трговачког бартера у регији и код нас. Закључак неколико пристутних привредника и професора је да бартер систем, кроз могућност плаћања производима и услугама, можда не би покренуо нови инвестициони циклус неслућених размјера, али би засигурно олакшао пословање многим предузећима која на своја потраживања чекају и по 200 дана.
Једно је сигурно, привредници ће након ове презентације осим размишљања како да на вријеме измире своје обавезе према добављачима, банкама, држави и радницима имати још једну тему на уму.
