Годишње конференције политичких странака у Великој Британији су добра прилика да се најаве будуће понашање и дјеловање, посебно, владајућих странака на острву.
Ове године, владајућа Конзервативна партија је изабрала, почетком октобра, индустријски центар Манчестер за своју дестинацију да изнесе најновије ставове и мјере британске Владе за наредне године, и то веома темељно за сваку област друштва, стављајући посебан нагласак на економију.
Не чуди велико интересовање учесника конференције (акредитовано је преко 12 000 чланова партије, људи из свијета бизниса, гостију из иностранства али и преко 2 000 новинара) за главни говор Џорџа Осборна, министра финансија британске владе, најодговорнијег и кажу најутицајнијег у Камероновом кабинету.
Озборн је потпуно јасно указао на кључне проблеме острвске економије али и чињеницу да у доба кризе свако треба да рјешава своје проблеме, шаљући поруку да британска влада нема намјеру да се бави рјешавањем проблематичних економија у еврозони, нити да се посебно истиче у финансирању глобалних пројеката као што је заштита животне средине. Традиционално оријентисани у евроскептицизму, торијевци су овај пут показали додатну себичност, или боље речено опредјељеност да се искључиво баве собом и својим опоравком, не пропуштајући прилику да се захвале свевишњем што нису увели евро као платежно средство, али и да пошаљу поруку највећим економијама, америчкој и кинеској, да ће стотине милиона фунти бити уложено у развој науке, иновација, бизниса, како би Британија остала најважнији међународни финансијски центар.
Кључна оријентација у наредним мјесецима ће бити усмјерена ка смањењу пореза, контролисању дефицита без додатног задужења,задржавању каматне стопе привреди на ниском нивоу, подршци малим предузећима, замрзавању одређених пореза у наредној години, подршци инфраструктури и стамбеној изградњи. Неке конкретне мјере су најављење и највећи дио је усмјерен на подршку привреди, новом запошљавању и стабилизацији банкарског сектора с циљем да се олакша кредитни ток привреди уз постојећу тржишну каматну стопа од 2,5%, планско смањење и контрола дефицита, замрзавање једне пореске стопе чиме ће 805 милиона фунти остати грађанима на располагању , ослобађањем јавних локалних површина за стамбену изградњу 100 000 стамбених јединица кроз посебан програм “прави данас, плати касније” уз запошљавање 400 000 људи, огромна улагања у високе технологије, е-инфраструктуру,пословне зоне…
Веома критички је указано да је највећа катастрофа у новијој историји Велике Британије било неконтролисано задуживање и неодговорна политика у финансијском сектору претходне лабуристичке Владе, што ми звучи доста познато са аспекта данашњег понашања Владе РС.
Слушајући првог човјека финансијског система Велике Британије поставља се питање зашто ови “наши” експерти у Влади Републике Српске раде потпуно супротно, тј. да ли су Енглези чули за економско чудо у Републици Српској, гдје се у доба кризе и рецесије повећавају порези и доприноси, неконтролисано се задужује за покривање дефицита и буџетску потрошњу, својим директним мјерама утиче се на смањење броја предузећа, смањују издвајања за стамбену изградњу и повећавају кредитна издвајања повлаштеним партијским предузећима?
Два потпуно супротна концепта рјешавања економских проблема па се са правом може поставити питање: “Ко се овдје прави Енглез“?
