Медији су у стању да направе чудо. Али код нас су све чешће та чуда у виду програмског Франкенштајна. Уважавајући слободе говора, изражаја, умјетности и медија јуче сам се запитао да ли ико размишља о одговорности медија, јер их већина корисити ресурсе свих нас – фреквенцију и (понекад) буџетска средства.
О Виком феномену се већ филм снимио, али оно што сам јуче гледаo превазилази све границе доброг укуса. Естрада јесте увијек кокетирала са политиком. (О томе сам писао у тексту „Томпсон у Републици Српској“ који ћу доставити архиви Фронтала). Медији јесу стварали и музичке правце. Све поштујем. Па чак и ентузијазам академика Винка Перића, али под хитно молим некога да у циљу хигијене духа овог друштва покуша указати на штетност најновијег таласа зачетог у РС под називом „изворинке“ којег успоставља предсједник компаније Виком. Изворинка је, колико сам могао закључити, севдалинка у којој одређене термине академик Перић лично, по свом нахођењу и инспирацији, измјени.
Тако су већ „настале“ пјесме „Прођох Српком кроз градове“ и „Винко кује коња по мјесецу“
<object width=”610” height=”350” data=”http://www.youtube.com/v/HgbyPA2UKmA” type=”application/x-shockwave-flash”><param name=”data” value=”http://www.youtube.com/v/HgbyPA2UKmA” /></object></p>
Ако не због пласираних буџетских средстава (80,000 КМ) и националне фреквенције, онда би неко од надлежних министарстава могло реаговати због (зло)употребе назива ентитета у пјесми продукције Виком компаније.
Очекивати од других медија, што би било логичнои у овом случају, да критикују негативне појаве у друштву је вјеротватно превише, јер се они међусобно колегијално не нападају.
