Једно од основних стратешких питања на почетку 21. века, а вероватно и у целом веку јесте питање Aрктика, и то како подручја под ледом тако и подручја под морем, такозваног арктичког подморја.
Ово је простор где се преламају интереси две суперсиле савременог света, Русије и САД. Руси су већ „поболи“ заставу у арктичко подморје и на тај начин јасно ставили до знања целој панети да јој је то стратешки приоритет. САД су најавиле војно присуство у региону Арктика тако да имамо ситуацију сукобљених интереса.
Америчко војно-поморско присуство у арктичком региону, по њиховим проценама, неопходно је због је због њихове процене да је руско присуство дестабилишуће по регион. У том правцу САД ће по досадшњем обичају да ангажују бројне невладине групације које ће да раде у њиховом интересу и за њихов рачун и које ће водити конкретну борбу за ресурсе и утицаје на том простору.
А да све не буде у нивоу говора и разговора, за почетак амерички бродови ће почети да се припремају за патролирање Северним леденим океаном у складу са задатком који је осмишљен у Штабу ратне морнарице САД, у складу са одређеним политичким одлукама.
Ради решавања означеног задатка већ се прави специјална база, те се за реализацију тих циљева планира изградња у просеку по 10 бродова годишње. Тако ће до 2024. САД располагати са 320 бродова, само за активности у региону.
На тај начин САД воде активну милитаризацију региона. Последњи догађаји ни из далека нису први са тачке гледишта јачања војног присуства САД на Арктику. Тамо се прави и мрежа радиолокационих станица. Исто се дешава у Канади, те у том погледу САД са Канадом иступају прилично консолидовано.
У последње време амерички експерти уверавају своју али и светску јавност да је арктички регион безперспективан у економском плану. Пошто је вађење нафте и гаса тамо повезано са огромним тешкоћама и финансијских трошковима, тачније није повољно. Иза таквог прилаза стоји пропагандни циљ – одвући пажњу конкурената за Арктик.
Приче поводом дестабилизације у Арктику, изазивају велике недоумице епсперата за геополитику широм планете. Највероватније је реч о томе да се САД врло активно укључују у борбу за Арктик. Она се заоштрава због трошења светских енергетских ресурса.
Басен Северног леденог океана последњи је регион Земље који је остао практично нетакнут. Његови ресурси, по оцени геолога, веома су значајни. Испод морског дна налази се до четвртине резерви нафте и природног гаса планете.
И у активности за њихову експлоатацију ступају не само обалске државе, већ и земље далеко од Арктика, што га чини глобалним изазовом двадесет првог века у правом смислу те речи.
Што се тиче разговора или изговора о нерентабилности, подсетимо да су се исти разлози чули и крајем двадесетог века, када се постављало питање освајања налазишта нафте и гаса у удаљеним ненасељеним крајевима, између осталог у Источном Сибиру и у делти реке Амазон. Тада су неки стручњаци такође упозоравали на економску несврсисходност разрада, ако се цена барела нафте приближи цифри од 80 долара. И шта? Таква налазишта данас се већ освајају. Да не говоримо већ о битуминском песку Канаде и америчким шкриљцима, али и целом азојском средњем истоку
Разрада ових некада неперспективних налазишта сада доноси солидне приходе.
Прича позната као „КАП КРВИ ЗА КАП НАФТЕ“ се наставља.
