Као неко ко је захваљујући изборима за Народну Скупштину РС са „отворене листе“ изабран са 7.960 личних гласова, и са једанаестог мјеста освануо на четвртом (дакле не бих био изабран да су листе биле „затворене“), био бих лицемјер ако бих се залагао за рјешење које предлаже Суљо Тихић и СДА.
Да ли зато што Суљо не може контролисати своје посланике, или зато што не може конципирати такву политику око које ће окупити изабране представнике, којима су грађани дали легитимитет, а који му неће окренути леђа на првој кривини, приједлог да се листе „затворе“ нам, ево, долази из „најдемократскије“ странке у БиХ.
Будимо отворени, моје лично мишљење је да „отворене листе“ не треба дирати, јер са „затвореним листама“ легитимитет изабраних представника би био значајно умањен, без обзира што би се грађани изјашњавали за политичке партије дијелом и због именâ која су понуђена на („затвореним“) листама тих политичких партија. Али сматрам да се и један и други модел могу значајно унаприједити…
Гријеше невладине организације зато што лични мандат, тј. мандат који не припада странци, проглашавају светом кравом. У основи ових промишљања лежи једна потпуно погрешна теза: да је одлука коју донесе појединац боља и исправнија од одлуке коју донесе колектив.
Појединац који је високо моралан, или колектив који је устрашен од гњева партијског лидера; или појединац који се другој странци прода за паре, или колектив који демократски и транспарентно доноси одлуке на основу демократски и транспарентно утврђених процедура – дилеме су које не остављају сумњу, управо из разлога што се демократија базира на принципима и процедурама доношења одлука у колективу, које могу не бити добре, али колективизација одлучивања повећава вјероватноћу да одлука буде најбоља и најисправнија могућа.
Али ево, да преточим ово своје писаније у конкретне намјере: ако се уведу „затворене листе“, прво ћу предложити да се уведе обавеза да сви клубови посланика и одборника донесу унутрашње акте, пословнике о раду, статуте (ако се буду могли регистровати као правна лица), па да изабрани представник који буде „подносио приједлоге закључака и иницијативе, те износио своје мишљење и залагао се за своје ставове у расправи о предложеним актима“ на сједницама клуба посланика или одборника, а због својих моралних и исправних ставова буде изложен могућим партократским притисцима и могућем одузимању мандата, да тај изабрани представник може потражити заштиту на суду.
А ево још важнија иницијатива: треба укинути директан пренос сједница Народне Скупштине РС на РТРС! Па да буде као у ФБиХ, да се сједнице Парламента преносе само када се усваја буџет.
Умјесто директног преноса сједница увести чешће политичке дебате на ТВ, када већ ти посланици немају ту врсту легитимитета и кад већ један човјек одлучује ко ће бити народни посланик испред одређене партије, нека тај један човјек и одлучи ко ће имати ту привилегију да презентује своје ставове грађанима испред малих екрана.
