Ванредна сједница Управног одбора Радио-телевизије Републике Српске
Давидовић: Браћо и сестре, молим Вас да почнемо састанак, имамо озбиљан, несвакидашњи проблем.
Чокорило: У чему је проблем господине директоре?
Смајловић: Шта је то толико хитно да не може да сачека нашу редовну сједницу?
Давидовић: Браћо и сестре, имамо проблем са свињом!
Смајловић: Нећу да трпим више ове увреде! Прво нам говорите да смо “браћа и сестре”, а то ме подсјећа на 90-те, а сада провоцирате са свињом.
Видовић: Штована колегице, ја вјерујем да није по сриједи провокација, већ да се ради о стилској фигури. Молим Вас директора да нам кажете коју особу од данас зовемо свиња и који је разлог за то?
Давидовић: Колегинице Смајловић, ово није провокација и провоцирање муслимана. РТРС је ексклузивни власник свиње од 30 килограма из општине Дервента.
Чокорило: Извините јесмо ли то промјенили дјелатност и почели се бавити узгојом стоке?
Давидовић: Радмила, све чешће се чују и такви аргументи у јавности, али нисмо промјенили дјелатност. Један госпођа није платила три РТВ рачуна и онда су јој ови из Суда заплијенили свињу.
Смајловић: Е, сада ми је јасно. Већ сам мислила да се позовен на витални национални интерес. А гдје је сада ТО, чије име ни један поштен муслиман не жели да изговори?
Давидовић: Ено га код оних из дјечијег програма, али се смрад осјети и до информативе.
Чокорило: Шта да радимо са њим Шефе, овај директоре?
Давидовић: Ма мислио сам да га „увалимо“ Копањи , али ко ће чекати да направи следеће event тј. угровање.
Видовић: А да га закољемо и месо дамо нашем синдикату?
Давидовић: То никако!!! Ситуација у земљи је веома напета. Клање свиње од 30 килограма може да испровоцира други синдикат у телевизији, па онда борце за права животиња и дјецу из вртића (тај узраст је посебно осјетљив), па ће се огласити локални душебрижник Пухало и компанија и ето ти демонстрација. Грађу смо једва смирили, не треба нам још тога. Због сличних разлога је отказана и Парада поноса. Јасминка, шта ти предлажеш?
Смајловић: Моја вјерска убјеђења ми забрањују и да мислим о ТОМЕ, чије име ни један поштен муслиман не жели да изговори? Не желим да имамо било шта с тим.
Давидовић: Браћо моја и сестре, морамо нешто да урадимо. Неко од редактора ће украсти свињче и онако гунђају да им је мала плата.
Чокорило: Директоре имам идеју! Шта мислите да прасе фино вратимо оној госпођи у Дервенту и све то снимимо. Направићемо једну „топлу људску причу“ и тако ћемо постати телевизија са срцем. Можда би чак могли и да направимо нови серијал. Ја бих га назвала „Ваша телевизија враћа ваше ствари“.
Давидовић: Радмила, свака ти част! Види се шта је школована жена. Кад можемо да фолирамо за СНСД, можемо мало и за нас. О називу емисије и промјени програмске шеме ћемо још размислити.
Видовић: Штовани, али то није по закону !?
Давидовић: Ма пусти то, ваља нам спремат` екипу и ићи у Дервенту.
