Ем Маскирање, ем Манипулисање, ем Фолирање… Изјаве типа: „Задовољни мишљењем ММФ… договор постигнут у рекордном року и мимо сваких очекивања… ММФ се позитивно изразио о предузетим мјерама….” и сличне небулозе, сасвим су очекиване.
Сада ће нас убедити да је наднаравним напорима наших свевладајућих постигнут сјајан договор, према којем ће привреда и становништво враћати дуг којим треба да се покрије сва неодговорност у управљању јавним средставима.
Да се мало подсетимо. У 2006. заживео је ПДВ. Приходи неких 30% већи и властима пуна уста хвале како је сјајно, добро, пара никада више. Репблика Српска продала и Телеком. Опет пара никад више. Најављени још неки пројекти од историјског значаја. Пара, опет рекоше, никад више. Све стабилно, све функционише и свима добро.
Тако су нам рекли. Буџет се планирао као да смо најбогатија земља у свету, посебно у њеном трајнокатегоријском делу. Узгред буди речено, од оног пројекта са РиТЕ Гацко, Берза је пукла да се више никад не опоравља. НИРС смо доплатили, од приватизације РК Боска ништа, ауто пут до Градишке је још у процесу…
У Федерацији свима све обећано, а посебно ветеранима и социјално угроженима. Од обећања, ни лудом више радовања нема. Али, ничу зграде, куле, комплекси. У Републици Српској се у, како сви воле да кажу, најлепшој згради пепео тресе у најскупље пепељаре на свету, а чивилук је скупљи од било којег капута окаченог на исти. Као да су куповани на аукцији код Сотебија!
У исто време, неких 1,5 милијарди КМ већ одобрених кредита није употребљено, а редовно се плаћа 1% камате на неповучена средства, како то уговори налажу. Штета? Огромна!
Не само у камати која се плаћа на инертност, већ и оним ефектима које би донела та средства да се употребе – од ивестиција, преко плаћања, рецимо, ПДВ у буџете за набављено, или осталих пореза и доприноса за додатно запошљавање.
Администрација никад већа. Колико се даје на јавну потрошњу у БиХ, само 10% уштеде на годишњем нивоу било би готово као и овај кредит ММФ, чија средства ћемо добијати у току три године!
Дакле, уштеда у једној години једнака је кредиту кјоји ће нам давати током три године, да буде још јасније. Једина добра ствар од аранжмана са ММФ: неко ће, бар, колико-толико контролисати ово расипништво.
И она средства из још неповучених кредита, као и ова по стендбај аранжману, плаћаће привреда и становништво! Како?! Е, ту одговора нема.
Сад ћемо гутати жваке о неким структуралним прилагођавањима, на све ће одговор бити како “не да ММФ”, а одговорност за невиђено трошење и лажна обећања неће нико сносити. Напротив!
Опет ће и власт и они грлати подрепаши под псеудонимима грмети на нас шачицу упорних, што већ више година покушавамо рећи да је најгоре ширити лажни оптимизам, у којем је добро само малом броју оних који стоје на врху.
Сва срећа, време је информатике, па остаје сачувано и на шта смо указивали као проблем, и која решења предлагали. Чисто за спасење властите душе, без посебне наде да ће нас ико икада саслушати (осим редовне пљувачине или етикета које добијамо), а без кривичних или којекаквих афера.
Осталима остаје да отресу о ледину кад једном исплива ем Маскирање, ем Манипулисање, ем Фолирање…Овог пута преко еМеМеФа.
