СНСД је озбиљно кренуо да се припрема за изборе, неби ли некако освојио она 42 посланичка мандата, која су им намјениле Независне новине.
На вријеме су схватили, да ове изборе неће добити слоганима, билбордима и спотовима, па су кренули с много суптилнијим методама.
Све је почело с додјелом оних пет милиона марака разноразним медијима по Републици Српској и покушај да се постигне прећутни договор о ненападању у току предизборне године. БН телевизија то није сватила баш најбоље, па су неки дан имали веома посјећен јутарњи програм.
Онда је Додик средио стање у Социјалистичкој партији и свима поручио да са њим нема зајебанције и да он не брине само о својој дјеци, већ и о цијелој фамилији.
Потом су избацили слоган “Српска форевер” у којем пркосе законима физике и логике.
Наставило се с Кустурицом, којем је Премијер обећао плац за изградњу новог посједа, сада од камена, на обалама Дрине. Ако сагради и то насеље можемо их звати Каменко и Кременко. Кустурицу ће послушати велики број Срба, али се немојте изненадити ако га видите и у неком од предизборних спотова СНСД.
Пао је и договор између Милета и Цркве о увођењу вјеронауке у средње школе, отварању правосланих гимназија, а, Бога ми, и прављење мини хидроелектрана. Показало се да је православна црква и те како свјесна своје снаге у Републици Српској и то веома добро користи у предизборној години. Свјестан је тога и Додик, па јој зато и “излази у сусрет”. Можемо рећи да је она једини прави побједник предстојећих избора.
Прича о референдуму ће се провлачити цијело прољеће, а све у циљу одвраћања пажње од наше “боље” свакодневнице. Референдум је за грађане Републике Српске као “Ред бул”. Напојиш народ тиме, разум помућен, а адреналин пршти на све стране.
Још да Васић доби Нинову награду, гдје би им био крај…
И опозиција вјежба, али у много скромнијим условима. Тренутно се припремају за сеоску олимпијаду у Билећи. Та до јуче потпуно небитна општина, преко ноћи је постала веома важна за опозицију. У зависности од изборног резултата, у многоме ће зависити њихове будуће активности, али и њихово самопоуздање.
И на крају можемо рећи “Нека игре почну!”
