Поштовани господине Јеринићу,
Хвала Вама, и новинама које уређујете, на раскринкавању још једне завјере против Републике Српске.
У тој ујдурми ја би требао да будем инструмент у рукама „сила мрака и хаоса“ из Федерације БиХ. Да није било Ваше колумне, ја бих постао хулиган и рушитељ Бање Луке.
Елем, ја сам учествовао у прошлој шетњи коју је организовала „Оштра нула“ и онај малац Филиповић. У току шетње много тога ми је било чудно, али моја наивност или глупост, како хоћете, није ми дала да то спознам.
Одмах ми је засметало што су ови из „Оштре нуле“, прво ставили сунчане наочаре, па онда узели транспаренте у руке. Нисам сигуран да ли су наочаре биле фирмиране или нису, не познајем ту материју баш најбоље, али су свакако стављене да би вође протеста изгледале ”зајебаније”.
У прилог овој тези (да желе да изгледају ”зајебано”) иде и чињеница да је једна од демонстранткиња из „Оштре нуле“ била нападно офарбана у црвено, а други „носач транспарента“ обилато користио гел за косу.
Сумњиво ми је било и то да ови „шетачи“, највећи број њих, имају здраве зубе и нису запуштени. Па зар није сумњиво да такви код нас протестују, а не као у Алжиру и Египту гдје протестују они без зуба и у дроњцима.
Иако сам то раније примјетио, нисам томе придавао толико значаја… да ови из „Оштре нуле“ воле да возе бицикле, а веома добро знамо да бицикли могу бити веома убитачно оружје у рукама модерних терориста и рушитеља. Са њим они могу свугдје „стићи и утећи и на страшном мјесту постојати“. Осим тога, они на тај начин стално одржавају кондицију.
Ту фору са педалирањем су покупили од вехабија, зато вехабије и имају кратке панталоне. Одавно је познато да они који су лојални власти, уживају у животу и имају барем 10 килограма вишка и не маре за кондицију.
Осим тога, у једном тренутку сам примјетио да се око мене налазе пензионери који су били прилично бучни док су давали изјаве појединим медијима, који јесу из Републике Српске, али поткупљени парама из Федерације БиХ. Толико су махали рукама и били гласни, да ми је та њихова агресивност веома засметала.
Једноставно, пензионери по правилу нису агресивни, осим ако су на неким антидепресивима или су страни плаћеници.
Јел тако?
У току шетње, негдје у господској, пришла ми је непозната жена и понудила бесплатно бомбоне и жваке. Ја сам то с гнушањем одбио, јер како наш народ каже „нема бесплатног ручка“.
Сада знам да је то била ОБА.
Вјероватно су те бомбоне биле дрогиране како би ми помутиле разум (мада разумни људи не ”шетају” против власти), да постанем агресиван и насилан…
Када смо пролазили поред „сељака“ (тако млади зову сједиште Предсједника РС), непознати човјек ми је понудио камење које је извадио из џепа, под изговором да је у мени препознао великог талента за нашу народну игру пиљака. Био ми је сумњив јер није личио на Проку Драгосављевића, па сам га „оштро“ погледао и наставио са шетњом.
Код зграде Владе, приђе ми трећи провокатор, понуди ми да носим неки транспарент који се налазио на притки, који у рукама правог кунг фу борца постаје смртоносно оружје.
Тада сам га пљунуо и послао у „ три лијепа СДП БиХ“.
Тако ја сасвим случајно одолих свим искушењима и не постах хулиган и издајник.
Хвала вам још једном што стојите на бранику домовине и здравог разума, а ја ћу вам јавити какве су смицалице спремиле непријатељске тајне службе за суботу, када поново прошетам.
