Да ли сте читали текст "Гледај прешину, метлу и своја посла" који је недавно објављен у Гласу Српксе? Ако нисте прочитали текст, обавезно прочитати, јер у њему је, на један веома сликовит начин, дата суштина свега онога што нам се данас дешава.
На почетку текста се каже „канта за смеће у Влади је мало осјетљива…", па и гдје и не би биле, када су коштале 1700,00 КМ!? Не би ме чудило, да ускоро сазнамо да су те скупоцјене канте алергичне на прашину и друге прљавштине, те да су ту искључиво ради декорације.
У даљем тексу се може прочитати једно важно правило за чистачицу, али се то може генерализовати и на све остале упосленике Владе, па и министре: "уста имаш, језик немаш". Ово је уједно и најбоља порука оним "злим чикама" из Сипе, да нико од њих неће "пропјевати" ма шта им радили.
У сваком од нас "чучи" Мали Радојица.
Формулу за успјешну каријеру је „провалила" и весела чистачица Јагода "што видиш не видиш, што чујеш не чујеш". Надам се да ће ово гесло прочитати и усвојити и поједини медији из Републике Српске и почети "објективно и реално" да сагледавају тренутну ситуацију у нашем ентитету.
Јагода такође рече да у зграду Владе долази фина и културна господа, која иза себе не остављају много смећа, али ипак остане неки траг који зна да засмрди. Намирисао је то и ревизор Чеко, али му се нешто запушио нос у последње вријеме.
У даљем тексту можемо прочитати да међу службеницима има симпатија, али све остане на томе, као у партизанским филмовима. Цитираћу једну од чистачица која рече "коме је до тога овдје". Питам се па шта ми да очекујемо, када њима није до тога?
Има још много тога да се прочита о фонтанама, лифтовима и цвијећу, али порука је више него јасна. Ако хоћете да успијете у животу, тј. да завршите у Влади, најважније је да будете слијепи, глухи, нијеми и стпљиви.
