Prije neki dan glumac Feđa Štukan, dao je jednu veoma zanimljivu izjavu na Televiziji E koja je potom izazvala veliki broj komentara prija svega na društvenim mrežama, a posle i u medijima.
Šta je to Štukan kazao?
„Ti kad mi kažeš koja je tvoja playlista, šta ti slušaš, ja tačno znam odmah da ti kažem koliko si pročitala knjiga, da l’ se više baviš filozofijom ili nečim drugim, mogu da ti kažem otprilike tvoj IQ. Dovoljno mi je da mi kažeš šta slušaš.“
To je kazao Štukan, a šta kaže nauka po tom pitanju?
Istraživanja koja su se bavila preferencijom muzičkih žanrova pokazala su neke pravilnosti. Recimo da muzičku preferenciju ljudi možemo svrstati u nekoliko kategorija refleksivna i kompleksna (klasična i džez muzika), intenzivna i buntovna (rok, pank, metal), vedra i konvencionalna (pop, kantri) te energična i ritmična (hip hop, rep, tehno, fank).
Šta nam ovo govori?
Ovo nam govori da bez obzira koliko smo svakodnevno „bombardovani“ razičitim vrstama muzike, ljudi ipak imaju neke muzičke preferencije i tu možemo govoriti o muzičkom ukusu.
To vam je ona muzika koju puštate sebi u kući kada ste sami i želite da uživate i tu postoje razlike između ljudi.
Za šta nam služi muzika?
Neka istraživanja su pokazala da ljudi koji slušaju sofisticiraniju i kompleksniju muziku (klasičnu ili džez) i svijet u kojem žive tako doživljavaju tj. kao kompleksan i složen. Oni muziku samo ne slušaju, muzika im služi za intelektualnu stimulaciju, estetsko uživanje i pomno je analiziraju. Njihov IQ se pokazao nešto veći.
S druge strane, osobe s njižim IQ-om muziku koriste za regulaciju raspoloženja, ublažavanje stresa i pojačavanje i mijenjanje emocija.
Kao što vidite u zavisnosti od visine inteligencije razlikuje se donekle i način na koji koristimo muziku i za šta nam služi.
Ni ovdje Štukan nije mnogo omašio, da li je u pitanju njegova intuicija ili iskustvo, nije ni važno.
Istraživanja su pokazala da postoji veza između osobine ličnosti koja se zove otvorenost za nova iskustva i muzičke preferencije. Ljudi koji imaju visoke skorove na ovoj skali su radoznali, maštoviti, kreativni, estetski osjetljivi i propituju tradicionalne norme i stavove. Oni i muziku slušaju i doživljavaju drugačije od onih koji su zatvoreni za nova iskustva.
Ispitanici koji su bili otvoreniji za nova iskustva i imali više rezultate na IQ testovima.
Da budem konkretniji.
Ljubitelji klasične muzike, džeza, alternativne muzike i sl. su najčešće radoznali, kreativni, maštoviti.
Tehno, hip hop, pop i drugu ritmičnu muziku najčešće slušaju ljudi koji su druželjubivi, energični i stalno traže stimulaciju.
Savjesne osobe veoma često slučaju narodnu muziku, religijsku muziku i pop.
Osobe koje teže prijatnosti slušaju sličnu muziku kao i savjesne osobe, ali i soul.
Muzički ukus može dati određene informacije o ličnosti, ali ne omogućava pouzdano predviđanje osobina pojedinca. Ličnost objašnjava samo dio razlika u muzičkim preferencijama, dok značajnu ulogu imaju i uzrast, kultura, društveno okruženje i životna iskustva.
Istraživanja na brdovitom Balkanu su pokazala slične tendencije kao i istraživanje u svijetu.
Da rezimiramo.
Feđa Štukan je kazao nešto što može biti tačno, ali ne važi za svakog pojedinca i zbog toga je potrebno da budemo oprezni. Naravno, ni sam Štukan ne donosi svoje zaključke na osnovu play liste, ali play lista može mnogo da kaže o pojedincu.
Na kraju krajeva možete li zamisliti Milorada Dodika kako uživa u šljiviku slušajući Čarobnu frulu od Mocarta ili Krug od EKV-a dok jede mesni narezak?
P.S. Dok sam pisao tekst slušao sam Erika Kleptona i njegov album Crossroads i koncert u Kelnu Kita Džereta.
Preuzeto sa blogger.ba
