Postoje dvije vrste žena u Republici Srpskoj, one koje bi Milorad Dodik jebao i one koje ne bi.
Znam, zgražavate se nad ovom mojom konstatacijom, jeste vulgarna, ali je realna.
Prije neki dan, u sred Narodne skupštine Republike Srpske, Milorad Dodik je narodnoj poslanici iz Partije demokratskog progresa (PDP) Jeleni Trivić kazao „nisi moj tip“. Ako je vjerovati poslanici Trivić on to radi redovno ili kako ona kaže „hiljadu puta smo od njega čuli da, kad ne zna šta da kaže nekoj ženi.“
Prvi problem je što već tada gospođa Trivić ranije nije reagovala na ovakve prostakluke Milorada Dodika, ako ih je već hiljadu puta čula, već kada se to njoj dogodilo.
Drugi problem je što poslanici SNSD koji su prošli tolike treninge o rodnoj ravnopravnosti, ljudskim pravima, nenasilnoj komunikaciji ćute na ovakve replike šefa. Šef poslaničkog kluba SNSD-a je psiholog, koji sve to ignoriše, zarad partijske discipline.
Ćuti i predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović, ne progovara!
Problem je i sam Milorad Dodik, koji je žene sveo na one na koje mu se diže i one na koje mu se ne diže i koji je uzor ne samo ljudima u SNSD-u nego šire.
Znam, sve ovo što ste do sada pročitali je mnogo odvratno i nepristojno, ali još gore od toga je poruka koju Milorad Dodik šalje u javnost kako se treba odnositi prema našim kćerkama, sestrama, suprugama, majkama, bakama.
U ovom istorijskom trenutku borbe za opstanak Bosne i Hercegovine, dobro ste pročitali, Dodik tvrdi da se bori za opstanak Bosne i Hercegovine, odnos prema ženama i nije toliko važan.
Zato pogledajmo to sa vedrije strane i budimo konstruktivni.
Što se tiče fizičkog izgleda trebalo bi utvrditi idealne mjere Dodikovog tipa žene i onda to kroz Narodnu skupštinu ugraditi u temelje modne industrije Republike Srpske, da bi se spriječilo nametanje nekih drugih ideala ljepote. Onda te proporcije tijela afirmisati putem naših predstavništava širom svijeta ali i formiranjem Nezavisne komisije za utvrđivanje idealnih ženskih proporcija.
Recimo bilo bi veoma interesantno kada bi Društvo psihologa da napravi intervju sa pastuvom iz Aleksandovca i utvrdi koje su to osobine ličnosti žena, koje su njegov tip. Zamislite koliko bi svima u javnim ustanovama, pa i Narodnoj skupštini Republike Srpske, bilo lakše kada bi zapošljavali žene tog tipa.
Vjerujem da bi Republika Srpska mnogo brže razvijala, da je Šef okružen njegovim tipom ženama.
Onda se tu uključi i Pedagoško prosvjetni zavod Republike Srpske ubaci ta saznanja u Plan i program osnovnih i srednjih škola i obrazovanje krene da štanca dodikuše.
A onda izbor za mis Dodikovog tipa žene.
A mi roditelji „običnih“ djevojčica moraćemo im objasniti da ne mogu sve one biti „njegov tip“ i da trebaju prihvatiti da život nije fer. Neka stisnu zube, podignu glavu i nastaviti dalje živjeti svoje male živote.
Neke od tih netipičnih žena će se udati, neke neće, a neke i razvesti. Neke od njih postaće majke, a neke ne. Neke će biti domaćice, prodavačice, konobarice, slastičarke, novinarke, doktorice, profesorice, pa i direktorice. Neke će biti zadovoljne svojim životom, a neke ne. To zavisi od mnogo toga, što se ne može kontrolisati, ali ih moramo naučiti da kada im neki „baja“ kaže da „nisu njegov tip“, mirno i staloženo opale šamarčinu i pošalju ga u tri pizde materine.
Tako se živi džender.
Preuzeto sa: blogger.ba
