Tramp nikada gore nije stajao u anketama, naravno američkim, dok se u Republici Srpskoj vlast još uvijek kune u njega. Lobiranje se plaća nemilice, s nadom da će se onih 8.3 miliona dolara koji su potrošeni do kraja 2025. godine isplatiti. Pošto je kraj 2026. godine, ta cifra je danas još veća. Zadani ciljevi su „na dugu štapu“, a to praktično znači:
- Ukidanje OHR-a i
- Nezavisnost Republike Srpske.
I dok prosječan Srbin misli da nikada nismo bolje stajali po pitanju nezavisnosti nego danas, budimo realni Tramp ima mnogo važnijih problema od OHR-a, Republike Srpske, i njezine nezavisnosti.
Elem, u novembru se dešavaju međuizbori u SAD i ako Demokrate preuzmu Predstavnički dom i Senat, ili barem nešto od to dvoje, Trampova dosadašnja politika se može veoma zakomplikovati, jer i Predstavnički i Senat imaju veliki uticaj i na američku unutrašnju i na spoljašnju politiku.
Vrlo je vjerovatno da će Tramp od novembra imati mnogo više problema nego sada i da će morati mijenjati prioritete, jer postoji mogućnost da protiv njega neće biti samo demokrate i nezavisni kandidati, već i neki republikanci.
Naravno, neće Tramp ostati bez vlasti, ali će se pitati i drugi, što do sada nije bio slučaj.
Za Republiku Srpsku to znači da će postati još nebitnija za SAD, nego što je sada nebitna, a Bosna i Hercegovina će biti bitnija u odnosu na sadašnju nebitnost.
Izgleda da će Republika Srpska sada morati plaćati lobiranje i kod Demokrata, što je dupli trošak, s neizvjesnim ishodom.
Imaju Demokrate tu tradiciju voljenja Bosne i Hercegovine, a slabi su i na ljudska prava, multikulturalnost i poštivanje različitosti, čega se mi u Republici Srpskoj grozimo.
Realno to ni Željka Cvijanović neće moći popraviti.
Elem, bilo kako bilo, silne pare su potrošene, a od svega smo dobili skidanje s „crne liste“ Dodika & co. Sve ostalo je futur ne prvi ili drugi, već šesti.
Ipak, ima nešto što me mnogo više brine od Trampa i demokrata, a to je američki pragmatizam i osjećanje za biznis.
Onoga trenutka kada Amerikanci, ko god da je u pitanju, uloži pare u Republiku Srpsku ili Bosnu i Hercegovinu (gasovod, autoput, DATA centre ili šta se već spominje), više nema zajebancije s njima. Džaba ćete pričati o slovneskoj duši i bratstvu, kršćanskim vrijednostima i islamskom ekstremizmu.
To više ne vrijedi vrijedi ič.
Tada samo postoje ugovori, interes i kapital i plašim se da će se onda mnogi koji sada dižu u nebesa Trampa i SAD, zabrinuto češati po glavi, jer eto nisu baš tako mislili, kada su im se uvlačili u dupe i predavali trase i resurse.
P.S. Dok gledamo kako Željka Cvijanović „razvaljuje“ po Vašingtonu zapitajmo se da li pored Irana, Kine, Rusije, Kanade, Evropske unije, NATO-a, američkog javnog mnjenja, Tramp i njegova administracija ima volje i želje da se bavi Bosnom i Hercegovinom i nezavisnošču Republike Srpske.
Preuzeto sa: blogger.ba
