Već sam pominjala da ili ignorišem ili se kostriješim na nešto što je popularno i non-stop nam se vrti pred očima ili u ušima. Tako je sa zdravom hranom, “organskim” životom, demokratijom a često i masovnim kampanjama. Ovo zato jer se inače dobre i korisne ideje ili zloupotrebe ili pominju pro forme ili jednostavno izgube smisao zato što svi samo pričaju o tom.
Isto bi bilo sa kampanjom Moje dojke su ok da nisam naišla na nekoliko tekstova koji su me malo više zainteresovali. Iako je oko mene dosta (bliskih) žena prošlo kroz strašnu priču zvanu rak dojke, čak i pored toga što je mnogo ljudi prošlu kroz priču zvanu rak, nisam prije mnogo pažnje obraćala na kampanje tog tipa, pa tako ni na rozu trakicu.
Ta bolest je bilo nešto što se dešava a kampanje su ostale samo na nivou kampanja – masovnih pokreta za više ciljeve za koje su uglavnom izdvoje velike pare i koje, po mojoj predrasudi, ne piju puno vode. Ja svoju rutinu što se tiče prevencije držim godišnjim ili polugodišnjim pregledima i po meni, to je bilo dovoljno. Onda naiđem na odličan tekst naTetki Kako izgleda ultrazvučni pregled dojke… i prvo se zapitam čemu takav tekst. Pregled kao pregled, čemu sad mudrovanje oko toga. Onda mi je došlo iz dupeta u glavu da je to samo moje mišljenje jer ja redovno idem na te preglede.
Prvo, shvatila sam da je to moj sebičan stav a da ima hrpa žena koja NIKAD nije otišla na pregled i da bi njima ovakav tekst sigurno bio koristan.
Npr. moja baba nikad nije bila na pregledu dojki. Znate ona koja ima posebnu kategoriju na mom blogu. The baba, ona što je preselila. Umrla je od srca, ne od raka. Na brzinu i lako. Otišla iz inata, da djedu jede džigeru i na onom svijetu.
Drugo, razlog zašto te žene nikad nisu bile ili izbjegavaju i odlažu pregled čak i ako napipaju sumnjivu kvržicu je STRAH.
Moja druga baba, ova živa, je napipala kvržicu, čak kvrgu. Iako ju je boljela nije htjela ići doktoru. Nije nikom ni pričala o tom dok moja mama slučajno kroz priču nije saznala za tu kvržicu. Sreća, pa mama nije bila kao baba – bez puno pregovora, odvela ju je doktoru i to na vrijeme jer je baba još živa. Jeste da ima jednu dojku manje ali je živa i prilično zdrava. Ostala je da jede djedu džigeru.
Jeste da je grozno samovoljno otići na pregled koji može završiti podmuklom dijagnozom. I znam da se pregledi dugo čekaju ili druga krajnost, ne čekaju ali skupo naplaćuju. Ali zar život nije najvrijednije što imamo? On uključuje sve ostalo, pa makar i sitne stvari poput jedenja džigere svom djedu 
Idite na pregled.
Moje dojke su ok.
preuzeto sa: karadara.net
