Zazvonio je telefon u kancelariji građevinske firme Lego d.o.o. Sekretarica, koja je do tada radila nešto na računaru, pogleda u telefon i vidje da je u pitanju nepoznat broj. Podiže telefon, pritisnu zeleno zvono i reče…
Halo.
S druge strane začula je prijatan muški glas.
Dobar dan, je l’ vi gradite i prodajete stanove u Istočnom Sarajevu?
Da, da, i gradimo i prodajemo, izvolite.
Vidio sam oglas da prodajete stanove u Dečanskoj ulici.
Da, prodajemo, šta vas konkretno interesuje?
Pa znate, nas interesuje stan od 50 do 60 kvadrata. Do trećeg sprata, sa balkonom koji gleda na jug, da ima dvije sobe i dnevni boravak. Znate, imam malo dijete, sutra će mu trebati soba.
Naravno, sve vas razumijem. Trenutno imamo tri takva stana. Jedan je od 55 metara kvadratnih, u srednjem ulazu. Drugi je od 57 metara kvadratnih i nalazi se u prvom ulazu, a treći je od 60 metara kvadratnih, ulaz broj tri. Šta vas interesuje?
Pa interesuje me prvo cijena, koliko je kvadrat?
Cijena je 3.100 KM po metru kvadratnom, ali samo ako plaćate kešom. Stanovi će biti useljivi za tri mjeseca, tako da možete da izaberete pločice za kupatilo i sve što ide uz to, kao i pločice za kuhinju. Parket je druga klasa; ako želite prvu klasu, onda morate da doplatite, ali to se sve dogovaramo.
Meni to odgovara, da li bih onda mogao dobiti ta tri projekta stanova, da ja i supruga pogledamo raspored prostorija? Pa ako se odlučimo da kupimo, javili bismo ako nešto želimo mijenjati u stanu i došli bismo s konkretnim prijedlozima.
Naravno, gospodine, samo mi kažite vaš mejl, odmah ću vam poslati.
Moj mejl je Mirsad, tačka, Dervišević, ludo a, gmail.com.
Izvinite, Mirsad, tačka, Dervišević, je l’ tako?
Da, da, tako je.
Izvinite, ali moram da vas pitam, jeste li vi musliman?
Što je to važno?
Pa za muslimane je kvadrat stana 3.500 KM.
Ne kontam, kako je to moguće?
Pa znate, gazdu je baš pogodio onaj prilog RTRS-a od neki dan, a i skorašnje izjave efendije Cerića, pa nam je kazao da od sada formiramo cijene na osnovu etničke pripadnosti, tj. da na osnovnu cijenu kvadrata dodamo još 10% za muslimane i 5% ako su Hrvati u pitanju. Ne bi da ga sutra prozivaju za saradnju s muslimanima, dosta mu 30 godina nakon rata govore da je ratni profiter.
Je l’ šta rekao gazda za mješovite brakove?
Njih nije spominjao, ali mogu pitati.
Ma nema veze, šalio sam se. Razumijem čovjeka. Živimo u ludom vremenu, o svemu čovjek mora voditi računa. Elem, ja jesam Bošnjak, ali nisam neki musliman. Znate, nisam baš neki vjernik, sebe bih opisao kao agnostika.
Kao šta, ne čujem dobro?
Ma agnostik, to vam je ono: vjerovao bih u Boga, ako bih imao neki dokaz da postoji. Je l’ gazda kazao ima li kakvog popusta za agnostike?
Joj, ne znam, moraću ga pitati. Još nismo imali takve kao vi, kod nas stanove kupuju ovi iz Kalinovika, Rogatice, Trnova.
Molim vas, recite gazdi i da sam rodom iz Rogatice, možda daje neki popust za izbjeglice s teritorije Republike Srpske. U Rogatici vadim rodni list.
Dobro, dobro.
I recite mu da je sestra od ženine nane bila udata za Srbina, Popovića sa Sokoca. Oni su nas spasili u ratu, inače ne bismo živi se dokopali Sarajeva, možda i na to bude kakvog popusta?
Imate li vjenčani list od nanine sestre?
Nemam, ali ću ga nabaviti; za 5% popusta to je najmanji problem.
Evo, sve pišem: agnostik, Rogatica, nanina sestra otišla za Sokočanina. Da vam kažem, gazda je „duša od čovjeka“, vazda gleda da pomogne drugima koliko može, ali ne bi da provocira ove naše političare, ne možeš se s njima zajebavati. Znate kako je to: jedna dozvola, druga dozvola, inspekcije, luda kuća. Imao je on radnike iz Turske, baš su se fino slagali, ali oni su otišli u Crnu Goru da rade. Kažu, bolja plata, a i Crnogorci su nekako tolerantniji na različitosti.
Ma ja, šta će čovjek, nikad nisi načisto s ovim multikulturalizmom. Nego da vas pitam, ako slučajno budem našao ikonu na tavanu, hoće li gazda i na to spustiti cijenu?
Joj, ne znam, gospodine, evo pišem i ikonu, pa ću vam se javiti čim popričam s gazdom.
I da, molim vas, da gazdi prenesete da dijete ide u vrtić na Grbavici, pošto ja i žena radimo u Sarajevu, onda ćemo ga svako jutro voditi tamo i vraćaće se s nama. Neće ići ni u školu u Republici Srpskoj. Ne bih da na bilo koji način opterećujemo budžet i školski sistem u Republici Srpskoj. Znate kakva su ova današnja djeca, povuku pogrešan identitet dok kažeš bismilah. Igraće se on u parkiću za druge konstitutivne narode.
Bože, gospodine Mirsade, što ste vi neki dobar i empatičan čovjek. Kako bismo mi lijepo živjeli da je više takvih ljudi u Federaciji. Gledaću s gazdom da vam kvadrat spustimo barem na 3.300 KM. Moramo njegovati suživot i toleranciju. Je l’ tako?
Naravno, gospođo, moramo se poštovati i uvažavati, a ovi naši Bošnjaci sve o patriotizmu, pa kvadrat 4.000 KM na Stupu. Kakav je to patriotizam? Nije ni čudo što se Srbi ne vraćaju u Sarajevo.
Slažem se s vama.
Nego, još nešto da vas pitam, znam da će interesovati gazdu?
Recite.
Je l’ planirate još djece, znate, Dodik je neki dan spominjao „demografsko osvajanje“, pa rekoh da priupitam. Vidim da ste fin čovjek, nećete se ljutiti.
Ma ne brinite, gospođo, ja već imam dvoje djece, s prvom ženom, oni su s majkom i žive u Sarajevu. Ovo mi je drugi brak i ne planiram više djece.
E, mašala, kako ste vi to sve fino rasporedili. Malo tamo, malo vamo. Vidim ja razuman Bošnjak, koji se drži slova Dejtona. Svaka vam čast. Eh, da je više takvih Bošnjaka. Ja ću vam sada poslati nacrte, tlocrte i presjeke stanova, a čim uhvatim gazdu, javiću vam i cijenu.
Hvala, gospođo, pozdravite gazdu, pa se čujemo.
Doviđenja, reče sekretarica zamišljeno. Bilo joj je krivo što ovog finog i dobrog čovjeka nije pitala hoće li mu smetati ako ovi naši divni navijači nacrtaju lik Slavka Aleksića? Opet, što bi mu smetalo, biće fasada „veselija“.
Preuzeto sa: blogger.ba
