Poštovani gospodine Jefreme,
Obraćam vam se na ovaj način jer ste vi CEO najuspješnije nevladine ili provladine organizacije, nikako to da razlučim, u Eparhiji banjalučkoj, iako znam da vi prezirete sadašnjost i savremene tehnologije. Opet se nadam, da će ovo moje pisanije pročitati neko iz vašeg stada i ako ništa prepričati vam ga.
Elem, neki dan sam pročitao da vaša nevladina organizacije planira u parku u epicentru grada gradi neku zgradu. Da bi me bolje razumjeli napisaću to politički korektno i razumljivo pravoslavnom puku, planirate da napravite „parohijski dom“ u parku pored spomenika banu Milosavljeviću, kao prateći objekat Sabornog Hrama Hrista Spasitelja.
Taj „prateći objekat“ će koštati milion konvertibilnih maraka i imaće podrum, dva sprata i potkrovlje, a ukupna površina će iznositi 1267 kvadratnih metara.
Ako vam je „ovolišni“ prateći objekat, ko Boga vas molim ne gradite obične objekte.
Iskreno, gospodine Jefreme, ne mogu da razumijem vašu „mržnju“ prema zelenim površinama i ljubav prema „čvrstoj gradnji“.
Bilo bi vrlo interesantno da nam kažete da li Raj zamišlajte kao cvijetnu baštu, zeleni park ili beskonačnu šumu ili zgradu Vlade Republike Srpske, s popločanim trgom, asfaltiranim parkingom i visokospratnim pratećim objektima?
Kada god vidim djecu da se sankaju na onome brdašcu u Boriku, ja se sjetim vaše želje i namjere da tu izgradite crkvu. Nemam ja ništa protiv izgradnje crkvi, ali nekako kontam da je dječiji smijeh, cika, vika i radost koja dolazi sa te travnate površine, preko cijele godine, bogougodnija od zgrade, sa i bez pratećih objekata.
Ne znam da li je ovo nega paganština, ali je ljudski?
Nekako mislim da je Bogu draže 100 metara kvadratnih maslačka, bijele rade, bokvice i obične djeteline, s mravima, pčelama i glistama u centru grada, nego vaših 1267 metara kvadratnih korisnog prostora s eloksiranom bravarijom.
Ali šta ja kao psiholog mogu da znam o Božijoj ljubavi?
Znam ja da od ovog pisma neće biti nikakve koristi, jer su dozvole dobijene, finansijska konstrukcija zatvorena, izvođač radova nađen, ali reko da kažem i da dušu smirim.
A u Bibliji piše:
„Evo, dajem vam sve bilje što se sjemeni, po svoj zemlji, i sva stabla plodonosna što u sebi nose svoje sjeme: neka vam budu za hranu! A zvijerima na zemlji i pticama u zraku i gmizavcima što puze po zemlji u kojima je dah života – neka je za hranu sve zeleno bilje!« I bi tako. I vidje Bog sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude večer, pa jutro – dan šesti.“
(Post 1, 26-31).
Još nešto bi Vas zamolio.
Vidim da ste dobri sa našim gradonačelnikom koji takođe voli parkove ka i ja, ali ne voli zelene površine, kao ni Vi.
Malo se brinem za njega, znate nije baš uobičajeno da jedan mlad čovjek bude toliko pobožan. Ne ide to u njegovim godinama, a ni našom srpskom tradicijom, osim ako to ne radi da bi pridobio nove glasače, što je po mom mišljenju laganje tj. populizam, a populizam je grijeh.
Takvo ponašanje je primjerenije Dodiku i njegovim godinama.
Znate, kada neko ima 33 godine, on tada uživa u životu, putuje, pije, drogira se, seksa, „ganja“ karijeru i poslednje mjesto gdje ga možete očekivati su manastiri i crkve.
Ako je baš konzervativan, onda traži ženu svog života da se oženi, a naš Draško ne izlazi iz manastira i crkava u zemlji i inostranstvu, i vazda je u prvom redu.
Evo ne mora da se odaje bludu i nemoralu, neka se barem pobrine da Banjaluka bolje funkcioniše.
Parafraziraću Junga koji je onomad rekao nešto ovako, kada vidite mladog čovjeka da stremi nebu, uhvatite ga za noge i spustite na zemlju“.
Eto ja vas molim kao pastira nešega da uradite nešto po ovom pitanju.
Svako dobro vam želim
Srđan Puhalo
