Početak je bio davno. U velikom stilu.
Penzioneri, da li još postojite? Ili ste se pokvarili, pa glasa ne puštate… ?!
Evo da ja progovorim:
Ja mrzim neimaštinu (djetinjstvo mi je bilo prilično skromno), jer donosi tugu, bolest, depresiju, opšte nezadovoljstvo, a danas mrzim ono što vidim u marketima, pijacama itd.. Vidim one koji kupuju pola kile ovoga pola kile onoga , dvije jabuke, dvije glavice luka, tumaraju oko polica, zbunjenih pogleda, koji traže akcije jeftiniju piletinu, povoljnije ulje. U mesnice ulaze, možda, jednom mjesečno. Ćevapi su postali mislena imenica, prasetina takođe, da o jagnjetini ne govorim. Pite, to naše tradicionalno jelo, takođe su skuplje! Dokle ovo ide? Tiempi passati su pijace prepune ljudi, prepune onoga što su mogli kupiti, pogotovo voće i povrće, koje okrutna suša uništi ili asmlati kad ne treba itd. – te postaju takođe mislena imenica (smokve one prave, hercegovačke koštaju devet i po kaemova)..Teško je običnim ljudima. Nije teško onima, za koje vrijeme i okolnosti ne igraju nikakvu ulogu, ulogu ima vrijeme u kojem su oni glavna okolnost. I misle biti dovijeka, a dovijeka nije bio niko osim Gospoda Boga, koji nam jedini, kako izgleda, može pomoći.
Bez obzira na mnoga penzionerska udruženja, na odobrenje koje nemam od njihovih organa, ja u svoje ime, MOLIM, nadležne :
- Nemojte penzionerima povećavati penzije za 3%, puno je !!! To povećanje neće im ništa promijeniti, a vi ćete da uštedite za nešto drugo. Puno važnije.
- Nemojte takođe ponižavati ni borce, ni invalide ponuđenim povećanjem – grijeh je to -a činiti ih poniženima ne može izaći na dobro. Šta je spriječilo nadležne da naprave spisak boraca sve ove godine, dok, recimo, neke zemlje imaju podatke o svojim ljudima iz 1678. Mi mismo ti i takvi -ali smo imali najmanje dvadeset godina da te spiskove ažuriramo!
- U slučaju da, ipak, to uradite, ponizićete (na ovoj strašnoj inflaciji) više od oko četiri stotine hiljada penzionera, vijernih platiša računa od 10 – tog do par dana iza toga – pa šta ostane-ostane. I mnogo vijernih glasača vladajuće partije, mirnih toliko da i ne dišu. Oni misle u sebi, neka bar da bude penzija, pa kako bude. Ponizićete i borce i invalide, nudeći im mrvice .. A, tako ne misle oni koji imaju ogromna primanja, jedu i piju u svojim restoranima na mjestima gdje predstavljaju narod – pa traže još, malo li je na hiljade kaemova ? Oni se ne stide, mnogo rade, zaista mnogo za narod. To se vidi na svakom koraku. Ko ne vidi, slijep je kod očiju.
- Kako li je, recimo, sirotoj Zori ministraki, koja samo klimne glavom, veoma urednom i dotjeranom (ovo zaista iskreno kažem, ali nema nažalost dvadesetak godina i koju više, da je mlađa -bilo bi joj lakše da stvari „hendluje“), nego mora da potpiše ono što joj stave na sto. A, ona potpiše. Sve .
- Ili onaj omaleni ministar mnogo čega , neka mi oprosti, jer visina, naravno, nije ključna ljudska osobina vjerovatno iza njega „leže“ veliki uspjesi. Ništa mu nije smetalo da bude dugo godina u politici i da nedavno, miran kao stijena, kaže kako je traženih 40% za mrežarinu (šta li je to) opravdano i da treba da sagnemo glave i da i to aminujemo. Pa dokle ako Boga znate?! To znači da se penzioner može jednom u mjesecu okupati i jednom oprati nešto veša! O tuširanju u dane koji nisu subota ili nedelja nema govora.
Skoro pa da čujem: Eto vam Vrbas, pa se kupajte, pa ako vas udari kap – još bolje, smanjiće se broj penzionera, boraca, invalida ! Naravno, moram se i ispraviti. Nikada nije bilo za sve isto. Drugo je bilo za izabrane. Zato se neki već u poodmaklim godinama drže fotelja, tako čvrsto da ih niko od njih rastaviti ne može. Nadam se da sam bila jasna, a ako nisam nema veze. Sve je i onako stvar zrelosti i hrabrosti naroda koji sve prima zdravo za gotovo. Tako je lakše , ne zamjeraš se , kao , penzioner (borci su barem progovrili digli glas) nikome, sa svima ulijepo, naročito s njima u Vladi, pravo pokvareno – pa neka traje dok traje.
Prof. Radmila Trbojević
