Два дана прије полагања камена темељца за Андрићград у Вишеграду на проби филхармоније.
Диригент: Молим Вас господо, узобиљите се, Кармина Бурана је озбиљно дјело и морамо га добро увјежбати.
Прва виолина: Што да увјежбавамо то када се ионако ништа неће чути!?
Виолончело: Молим? Колега, како то мислите, неће се чути!?
Прва вилоина: Није ваљда да не знате ништа о томе!?
Виолончело: Шта то нисам чуо?
Прва виолина: Па, док ми будемо изводили те профане песме за солисте и хор уз пратњу инструмената и магијских слика, чуће се и бука багера и камиона.
Труба: Па што онда вјежбамо, кеве вам!?
Диригент: Па, ми смо професионалци.
Виолончело: Молим вас да ми кажете, чија је то идеја!?
Диригент: Па Кустурицина, он је режисер.
Виолончело: А ко је продуцент, вриједи ли са њим причати о том „алтернативном“ приступу музици!?
Диригент: Паре даје Додик, али да се он пита Кармину Бурану би изводили трубачи из Гуче.
Харфа: Молим Вас, али мој инструмент се неће чути, нема потребе да ја идем у Вишеград. Па нисам учила школу да свирам са багерима и камионима по неким босанским градићима.
Виолончело: Види се да колегица нема кредит, па може да извољева. Ја имам још двије године враћати кредит, а хонорар је сасвим пристојан. Осим тога, Вишеград је у Републици Српској.
Харфа: Знала сам да сте Коштуничин човјек. Вишеград је у Босни и Херцеговини.
Диригент: Молим вас, молим вас драге колеге, немојте да ово величанствено дјело „прљамо“ расправом између „прве“ и „друге“ Србије. А поготово не новцем. Сxватите то као помјерање граница умјетности или приближавање умјетности министрима, грађанима Вишеграда, радницима Интеграла или Нискоградње Лакташи. Нисам сигуран ко је извођач радова. Куста је неки дан одлично поентирао да ће Андрићград „пројектовати дух Српске“, све ово је у функцији „развоја мултиетничког живота и пацификације“.
Труба: Јеботе, ми имамо мисију. Ми тамо пишемо историју Републике Српске и Босне и Херцеговине. Можда нас предложе и за Нобела!?
Диригент: Доста приче, идемо са вјежбањем. Немамо много времена.
