Средином 80-их година ја сам у “Титовим стазама револуције” учио да је у Крагујевцу октобра 1941. године убијено око 7000 људи. Након десетак година сазнао сам да је убијено око 2300 Крагујевчана.
Такође сам учио да је у Јасеновцу, од стране Усташа, побијено 700 000 људи, махом Срба, Јевреја, Рома и Хрвата комуниста. Наравно, почетком деведесетих година почињу до мене да долазе различите цифре, од поменутих Дедијерових 700 000, до Туђманових 60 000 до 70 000.
Онда сазнам за Блајбург и да је и тамо било убијања, али је о бројкама тешко говорити. Жерајић тврди 50 000 побијених, а неки Иво Омрчанин 500 000.
Непосредно након престанка рата у Босни и Херцеговини говорило се да је у сукобима погинуло 250 000 људи, да би прије неки дан Међународни суд у Хагу изнио податак о 104 732 погинуле особе.
А још увијек се „кољемо“ око Добровољачке или Сребренице.
Лагали су нас комунисти, лажу нас и ови данас. Вријеме је да се жртвама протеклих ратова престане манипулисати и да се напокон кроз чињенице дође до истине о жртвама из протеклих ратова.
Па коме онда вјеровати?
Могли бисмо вјеровати једној мeђудржавној независној Регионалној комисији (РЕКОМ) која би се бавила утврђивањем чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права на територији некадашње СФРЈ, у периоду од 1991. године до 2001. године. О циљевима и задацима комисије можете више прочитати на сајту http://www.zarekom.org.
Резулатати рада ове комисије би били признати од стране свих земаља чланица РЕКОМ-а, а тиме би се напокон престало лицитирати бројем и судбином жртава на просторима бивше Југославије, а истина о дешавањима у рату би свакако допринијела изградњи стабилног мира у региону.
Иза ове иницијативе стало је око 1500 невладиних организација и појединаца од Словеније до Македоније, па и ја, а идеја је потекла од Наташе Кандић из ”Центра за хуманитарно право” из Београда, Весне Тершелић из ”Документа” из Загреба и Мирсада Токаче из ”Истраживачко-документационог центра БиХ”, Сарајево.
Ако Вас ускоро неки млади људи замоле да својим потписом подржите формирање РЕКОМ-а, немојте се много двоумити. Највриједније што можемо оставити нашој дјеци за будућност су чињенице о томе шта се дешавало у прошлости.
Дошло је вријеме да се суочимо са прослошћу, зарад боље будућности наше дјеце.
