Живахни француски плес. Друштвено популаран плес, настао у Европи, први градски плес, груб и разуларан (високо дизање ногу и подизање сукње); данас га плешу искључиво професионалне плесачице ради забаве других.
Сцена 1
Додик: Хало, гдје си Куста!? Шта има? Јесу легле паре?
Кустурица: Ма јесу шефе. Ево се спремам на пут.
Додик: Ма гдје ћеш сада!?
Кустурица: Идем у Кан, пресједавам неким жиријем на фестивалу. Знаш још је хладна земља да се сади башта, па ништа не дангубим. Још ћу добити и Легију части за мој рад. Хај’ са мном.
Додик: Ма, не могу сад усред референдума.
Кустурица: Не зајебавај, знаш какав је то пи-ар за тебе. Ови из опозиције не могу ни у трећеразредни сценарио, а камо ли на овакав фестивал. А тек Лагумжија има да пукне од муке.
Додик: Ајд’ видјећу, па ти се јавим.
Сцена 2
Додик: Господо сенатори, ситуација је веома озбиљна. За три дана долази она Грофица Ештон на преговоре око референдума. Шта нам је чинити?
Сенатор 1: Господине предсједниче, није она Грофица, већ Бароница. Ја…
Додик: Исти је то к…., ја сам социјалдемократа и не разумијем се у те феудалне титуле.
Сенатор 1: Ја сам за референдум и да напокон рашчистимо са Босном и Херцеговином. Сјећам се како је то Тито са Стаљином рашчистио по кратком поступку.
Додик: Молим вас господо, али постоји могућност да нам ускрате новац који сам планирао за буџет. Такође, забраниће нам путовања по земљама Европске уније. Не само мени, него и вама. Бићемо изоловани, као Крсмановић у Фочи.
Сенатор 2: То је недопустиво! Морамо да пронађемо компромис са међународном заједницом. Уплатио сам бању Чатеж. Хоћете да ми то пропадне!? Осим тога, изолација нас нигдје неће одвести.
Сенатор 3: Је л’ тај Чатеж добар за простату или за костобољу!? Такође, када ћемо добити космодиске и витафоне које сте нам обећали још као премијер. Није….
Додик: Господо, молим вас полако. Јасно је да није тренутак да се конфронтирамо са Американцима и Европском унијом. То су ми сугерисали и ови из Уникредит банке преко које примам плату. Мораћемо да идемо на компромис. Када ја тој грофици намигнем, ко Бећковићки неки дан, лако ћемо се ми договорити.
Сенатор 4: А одлука Народне скупштине!? Не може се тек тако преко ње прећи.
Додик: Ма, смислиће Радојичић нешто, а ту су и Васић и РТРС. Средићемо то.
Сенатор 5: Ја се плашим Стевандића из СДС. Он не вади без повода – не враћа без части!
Додик: Ма, рекао сам без простакулука. Ипак сте ви сенатори. Само о сексу мислите.
Сенатор 1: Нису то простаклуци предсједниче, сјећам се да је то је писало на сабљи коју је краљ Петар додјељивао најбољим питомцима.
Додик: Ма шта сте запели са том монархијом!? Досадни сте.
Сцена 3
Бароница: Господине предсједниче, знамо да планирате да идете у Кан на филмски фестивал, али се бојим да то неће бити могуће, ако не повучете одлуку о референдуму.
Додик: Драга Грофице…
Бароница: Бароница, молим.
Додик: Пардон. Ја сам човјек компромиса који баштини европске вриједности, а референдум је само моја, мислим наша, жеља за практиковањем демократије. Ако вас то интересује, можете поразговарати са деканом Поповићем.
Бароница: Ма, јел’ то господин Поповић што се дружи са господином Чанковићем!? Биће ми част и неизмјерно задовољство да поразговарам са та два џентлмена.
Сцена 4:
Додик: Хало Куста, хоћемо ли мојим авионом или твојим хеликоптером у Кан!?
Кустурица: Ма, мени плаћају карту као члану жирија, да се безвезе не трошимо. Јел’ тако?
Додик: Ма, много си скроман. Па када се видимо!?
Кустурица: Ма, дођи 14. да се мало проведемо и водим те на Кан Кан.
