Може ли БиХ због сложености прилика испунити обавезе које је пред њу поставила ЕУ, односно испоштовати их у задатим роковима, како би што прије из статуса потенцијалног кандидата, остварила статус кандидата за чланство и почела преговоре о приступању Европској унији?
Тешко је повјеровати да је то могуће, имајући у виду да поједини домаћи политичари ситуацију у БиХ радикализују увијек када се појави иницијатива за затварање Канцеларије Високог представника у БиХ, односно њена трансформација у Канцеларију Специјалног представника ЕУ.
Тако је у сам систем БиХ још увијек активно укључена Међународна заједница, захваљујући онима који подижу националне тензије да би остварили што бољи изборни резултат и онима који намјерно праве кризу како би преко међународног фактора реализовали оно што су зацртали прије скоро двије деценије.
Свако друштво које није ријешило основни проблем људских права и слобода не може да створи стабилан политички систем. Одсуство демократије, уз присуство политичке подјељености, коју узрокује изборна и вјерска искључивост, може нанијети цјелокупном друштву огромну штету. У таквим случајевима, као приоритет јавља се вјерска или национална идеја те она иде испред демократије и чини значајно супростављање демократије и национализма.
Управо је и један од стубова на којима је заснована Европска унија успостављање демократије, владавине права, људских права и слобода.
Оно што је немогуће прихватити да нам већ годинама лекцију о истој демократији, владавини права и људским правима држе они који су донијели више од 800 одлука, наметнули више од 300 закона и смијенили око 200 лица са јавних функција. Такав однос према једном друштву не може се прихватити као пут ка бољој будућности и европским интеграцијама, зато треба да што прије иду и оставе домаће политичаре да се сами договоре. На основу ставова, које су у претходном периоду заступали представници политичких партија са сједиштем у Сарајеву, није се могло закључити да желе БиХ у Европској унији у саставу као што је потписано у Дејтону.
С друге стране, тешко је пронаћи изјаву у којој се исти ти политичари не залажу за ЕУ и европске интеграције, а мало је оних који искрено раде на испуњавању неопходних услова за сам улазак у чланство ЕУ.
Поставља се питање колико је и након превазилажења тренутне кризе, БиХ спремна да испуни све оно што од ње траже Институције ЕУ?
