Зоран Кесић може бити чији год хоће човјек па и “проамерички” и он се шпрдао са границама РС у току ко зна које по реду најаве њене блеф независности (када је питао публику “шта је ово”) али на најновији клип који се врти под насловом “Не волимо лоше форе” можемо само да се осјећамо постиђеним што је таква срамота муњевито обишла регион изазвавши хиљаде поспрдних коментара и да нас чини огорченим с каквом хуманоидном хордом удишемо исти ваздух.
Клип од три минута је компилација до сада најбруталнијих и најприземнијих текућих предизборних, ајд да кажем порука, пропраћена урлањем, аплаудирањем, церекањем присутних, са обе стране бине.
Политичари буду и прођу (ваљда) али увијек се питам, заједно са својим рођацима и пријатељима, ко су ти људи који одушевљено кличу, гдје ти људи живе, шта живи у тим људима, сви они који изгледају прилично неупадљиво и вјероватно нормално а који на пријетње, увреде, бездушна, цинична, понижавања, уцјене реагују као некада у римском колосеуму када су звијери раздирали робове?
Ко је онда крив и како онда поправити ствари, када десетине хиљада празних, мрачних и подлих хуманих хиперпапилона чекају притајено неку нову бину и неког новог (или актуелног) извођача да поново одушевљено урлају, док у међувремену шпијунирају, другарски савјетују да пазиш шта причаш и да гледаш своја посла а ако то не успијевају онда подмећу, клевећу, саботирају, етикетирају као издајника (а то нам некако увијек “лежи” и пролази јер припадамо колективно слуђеном народу) и попут свог (овог или оног) идола на сваки начин покушавају (и најћешће успјевају) да дискредитују сваког ко каже како ствари стоје и шта треба да се ради да ствари крену бар мало на боље.
Тако да проблем поправка ситуације и климе у друштву, нажалост, не зависи само од појединца или групе, већ су непријатељи окретања нашег друштва ка поштењу и уважавању квалитета живота и рада заиста у сваком мјесту, у свакој улици, а дај Боже да нисам у праву да таквих нема и у свакој кући.
То не значи да се треба предати, напротив борба за сваку здраву и племениту мисао, ријеч и дјело не смије никада утихнути али морамо се отријезнити док је вријеме од незрелих и унапријед осуђених на пропаст јуриша у магловту ноћ и схватити колика је густина мрака око нас.
Упали свијећи у себи и приљуби је уз сусједну. То је почетак.
Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције
