Да је стање медијских слобода драмтично погоршано у БиХ, панично схватају и они најоптимистичнији. Крунски доказ овакве тврдње је без сумње РТРС, који је постао све оно осим што би требао да буде, дакле јавни сервис, који финансирају грађани. Повјерење режима у РС, искусни ратни кадар и руководилац ове куће је без сумње оправдао вишеструко.
Некадашњи министар вјера, и сада зна коме да вјерује. Више него успјешни ратни министар вјера, у чијем је мандату срушено више вјерских објеката, него вјероватно икада у модерној историји, успјешан је и сада.
Пројектовање стварности за потребе режима и стварање измишљених непријатеља у виду зле међународне заједнице која не зна шта ће са собом, па смишља завјере против најбољег дијела БиХ, а посебно против оног још бољег његовог дијела, који доживљава ренесансу без преседана, невладиних организација које за потребе зле међународне заједнице извршавају задатке на терену, непослушних, а фрустрираних медија, ради заиста на најбољи могући начин.
Показаују то сталне оргије медијских господара мрака, попут оне љетошње против ТИ БиХ или такође недавне против међународне заједнице, сарајевских кругова и других измишљених непријатеља којим вјерне претплатнике упорно и мора се признати вјешто трауматизирају.
Мјера је одавно изгубљена, те се прешло из сфере преношења вијести у сферу стварања вијести. Наравно по унапријед смишљеном сценарију о РС као оази на земљи којој чак ни глобална криза не може ништа и која доживљава привредни раст већи од Кине, и у којој су сви једно тј. Додик (што су више пута истицали премијер и предсједник). За то вријеме у сигурности коју обезбјеђују властито правосуђе, полиција и медији, режим наставља да изналази увијек нове начине да властите порезнике олакша за астрономске износе.
Али милостив је господар. Награда је стигла у виду изградње РТВ дома. Занимљива инвестиција у сарадњи са официјелним неимаром Владе РС, биће корисна за све и сви ће наравно добро напунити ионако препуне џепове. Наравно осим за претплатнике, истраумиране бројношћу и бестијалношћу измишљених непријатеља.
Компарација са Милошевићевим РТС као времнески и географски најближим узором, неизбјежна је. Из тог периода као пластичан опис остао је графит, „молим те боже да се преселим у земљу из другог РТСовог дневника” . Чак је и самом Милошевићу у једном тренутку постало дегутантно.
Остао је забиљежен у транскриптима Милошевићевих разговора и разговор са директором РТС, када је рекао да га пусте више у три п… м……., згађен количином слуганства испољеном према њему, највећем сину свог народа. Када је мјера превршена, почели су масовни концерти по градовима Србије, када су грађани у пола 8, дакле у вријеме када почиње дневник РТС, излазили на балконе и лупали по шерпама.
Сви знамо како се завршило 5. октобра.
