https://www.frontal.ba/ Copyright 2023 Promotim d.o.o. Frontal RSS Feed Tue, 26 Sep 2023 09:43:30 +0200 Mudrost 1. Ono što činimo za života, odjekuje u Vječnosti Ako na portalima „glavnih“ medija u Republici Srpskoj ukucate ime Nebojše Mraovića, neće vam ništa izaći. Ipak, neki dan, tačnije 21. septembra, mogli smo u medijima iz Federacije BiH pročitati sljedeću informaciju: „Kako je navedeno iz Instituta, nekompletni posmrtni ostaci ekshumirani su danas u dvorištu porodične kuće Mraovića, a pretpostavlja se da se radi o žrtvi bošnjačke nacionalnosti, najvjerovatnije s područja Srebrenice. Prema informacijama kojima mi raspolažemo, zapravo su ti posmrtni ostaci doneseni na područje Srebrenice 1997. godine i navodno je gospodin Mraović proučavao te posmrtne ostatke, a 2012. ih je zakopao u svoje dvorište, nakon čega je preko njih izgrađena i fontanta.“ Iako je tek otvorena istraga i zasad sa sigurnošću znamo samo da su pronađene ljudske kosti ima nešto bizarno u čitavoj ovoj situaciji, da moram da je prokomentarišem. Mudrost 2. Niko te ne mrzi više, nego osoba koja te ne može slomiti. Kažu da je doktor Mraović ortoped, koji je donedavno ordinirao u Brčkom, prvo u ordinaciji Ortofizik, čija je vlasnica Mraović Neda, a od decembra 2022. godine u Poliklinici Pajić Medical u Brčkom. Ne znam u kakvom odnosu su bili Nebojša i Neda Mraović, ali vjerujem da su bili prilično intimni jer telefon Nedine ordinacije i fiksnog telefona koji se vodi na Nebojšu  je isti, baš kao i adresa. Osim toga, teško je zakopavati ljudske kosti i betonirati po tuđem dvorištu. Izgleda da su problemi doktora Mraovića počeli kada je „napustio posao“ kod Nede, a meščini je potom napustio i Brčko.   Mudrost 3. Smrt je preobražaj. Ne bojte se smrti- bojte se Suda Božijeg Doktori jesu čudna sorta ljudi, pogotovo kada se radi o odnosu prema životu i smrti, ali zakopati ljudske kosti u sopstvenom dvorišu je više nego morbidno, pa makar grobnicu ukrasio ne znam kakvom fontanom. Sama pomisao da je doktor možda pio kafu u dvorištu iznad zakopanih ljudskih kostiju, roštiljao ili ćaskao sa prijateljima kraj fontane je zastrašujuća. I tako 11 godina. Još je bizarniji podatak, a mogli smo ga pročitati u saopštenju Instituta za traženje nestalih BiH, da je kosti koristio za proučavanje nečega. Google Scholar nema registrovan nijedan naučni rad pomenutog ortopeda, probao sam i sa COBISS+ bazom, ali ni tamo nisam naišao ni na jedan naučni rad doktora Mraovića. Biće da je „proučavanje“ bilo neuspješno. Mudrost 4. Ne dajte lošim ljudima da promijene vašu dobrotu. Ima jedan na nebu. On vidi sve. Ako je vjerovati Instituta za traženje nestalih BiH kosti su u Brčko donesene još 1997. godine, kada se za zločin u i oko Srebrenice odavno znalo, a biće interesantno vidjeti kako je do njih došao naš ljekar? Da li su u pitanju primarne, sekundarne ili tercijarne grobnice? Ono što je sigurno je da nije imao nikakve moralne dileme, kada se radi o ispravnosti tog postupka. Da je imao ne bi nad kostima gradio fontanu. Na kraju ostaće zabilježeno da su u prikrivanju stradalih Bošnjaka u genocidu u Srebrenici učestvovali i pojedinci, a ne samo vlasti Republike Srpske. Ne bi me začudilo da dobije i neki orden 9. januara, Republika Srpska je uvijek cijenila privatnu inicijativu. P.S. Sve izreke korištene u tekstu nalaze se na fajsbuk stranici doktora Mraovića.   Preuzeto sa blogger.ba     https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61994/ortoped-iz-srpske-varosi https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61994/ortoped-iz-srpske-varosi Tue, 19 Sep 2023 10:03:23 +0200 Predsjednik GO SNSD Srbac: Pomozite doktore, ako Boga znate. Ljekar: Polakom polako,  čovječe, prvo mi recite o čemu se radi? Predsjednik GO SNSD Srbac: Ne jedem, ne spavam, ne smijem se, samo bih pio i plak`o. Ljekar: Od kada je to? Predsjednik GO SNSD Srbac: Od 1. septembra. Ljekar: Da niste prosvjetni radnik? Predsjednik GO SNSD Srbac: Kakav prosvjetni radnik, Bog s vama, ja sam prije 20 godina završio sa školom. Ljekar: Da niste policajac kojeg su „unaprijedili“ u školskog policajca? Predsjednik GO SNSD Srbac: Nisam, njima je zabranjeno da se bave politikom? Ljekar: Pa dobro da li imate ideju zbog čega je sve to krenulo 1. septembra? Predsjednik GO SNSD Srbac: Naravno da imam. Ljekar: Pa recite, da ne dangubimo. Predsjednik GO SNSD Srbac: Pa od minitnga podrške „Srpska pred sudom“ Doboju, Istočnom Sarajevu, Loparama i Nevesinju. Ljekar: Pa kakve to ima veze sa vama? Predsjednik GO SNSD Srbac: Kako kakve, velike. Posle su se okupljali i u Foči, Ribniku.... Ljekar: Pa kakve to veze ima sa vama, vi živite u Srpcu. Predsjednik GO SNSD Srbac: Pa kako nema, vidiš da svaka šuša, pravi miting i karijeru, ovih dana, a ja ništa? Ljekar: Ne razumijem, pa napravite i vi miting. Predsjednik GO SNSD Srbac: O sunce ti jebem, ti ništa ne kontaš. Ti mitinzi se prave na entitetskim granicama, a mi nismo ni blizu Federacije BiH. Šta ja da blokiram? Ljekar: Pa blokirajte granicu prema Hrvatskoj, ako će to riješiti vaš problem? Predsjednik GO SNSD Srbac: Jesi ti apolitičan, majke ti? Ljekar: Jesam. Predsjednik GO SNSD Srbac: Jel tako da ne glasaš? Ljekar: Ne glasam. Predsjednik GO SNSD Srbac: E koga mi zapošljavamo kao ljekare, sunce ti jebem. Ljekar: Pa završio sam medicinu, naravno da će me zaposliti. Predsjednik GO SNSD Srbac: Dobro doktore, vidim da si učio i preučio. Jel ti praviš razlike između državne i entitetske granice? Ljekar: Ali tamo je Hrvatska i to su valjda naši neprijetelji? Predsjednik GO SNSD Srbac: Oni su našu vjekovni neprijatelji, ali ovih dana nisu, jer je tamo na vlasti HDZ, a mi smo trenutno sa njima pravo dobri na svim nivoima od Mostara do Pantovčaka. Ljekar: Aha, onda napravite miting podrške u Srpcu i nemojte ništa blokirati. Predsjednik GO SNSD Srbac: E jesi pametan, u sred Srpca razvijem transparent „Granica postoji“ i proglase me ludakom, provokatorom i defetistom. Smijaće mi se partijski drugovi, pogotovo oni što graniče sa Federacijom, u Jezeru, Kalinoviku, Ljubinju, Petrovu, Oštroj Luci... Ljekar: Ne znam onda šta da radimo? Predsjednik GO SNSD Srbac: A da me pošaljete na Sokolac? Ljekar: Što tamo? Predsjednik GO SNSD Srbac: Pa oni graniče sa Olovom? Ljekar: Dobro, pišem uputnicu.   Preuzeto sa blogger.ba   https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61993/granica-postoji-sindrom https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61993/granica-postoji-sindrom Wed, 13 Sep 2023 08:12:24 +0200 Sindikat uprave Srpske najavio protest za 29. septembar u Banjaluci, jer Vlada nije ispoštovala dogovore o povećanju plata, to znači da bi na proteste trebali izaći ljekari, policija, uprava, medicinske sestre i ostali. U cilju kontrole štete ili sprečevanja protesta na Alternativnoj televiziji odmah se pojavila vijest pod naslovom „Šukalo potvrdio da su predstavnici Sindikata pozivani u američku Ambasadu“. U tekstu se kaže „Nakon što se u pojavila informacija da su pojedini predstavnici sindikata iz Republike Srpske pozivani u strane ambasade gdje su im navodno nudili određena sredstva i projekte s ciljem organizovanja protesta i stvaranja bunta, predsjednik Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Republike Srpske Željko Šukalo to je danas i potvrdio, rekavši da je on dobio taj poziv.“, a onda dodaju „Dobio sam tri poziva iz američke Ambasade, nisam se odazvao ni na jedan i smatrao sam da u ovom vremenu nije moje da sjedim sa takvima“, rekao je Šukalo novinarima u Banjaluci.“ Pošto u ovoj vijesti nije naveden izvor informacija, možemo pretpostaviti da je to ekskluzivna informacija Alternativne televizije. A onda stiže demant od Bože Marića, predsjednika Sindikata uprave Republike Srpske koji je kazao… „Simptomatično je da baš SRNA i RTRS imaju tu informaciju. Znate šta mi je rekla novinarka SRNE, pa našla na društvenoj mreži.“ Kao što vidimo krug stranih plaćenika, izdajnika i agenata se svakim danom sve više proširuje i što nam govori da je krajnje vrijeme da dobijemo zakon o stranim agentima. Ipak, moram da odam priznanje novinarima RTRS-a, SRNE i Alternativne televizije koji su se imali hrabrosti da ljekare, medicinske sestre i policajce izjednače sa nama nevladinićima i dovedu u pitanje njihov patriotizam, profesionalnost i iskrenost.   Valja sutra predati knjižicu na šalter ili saobraćajnu nekom od tih ljudi i očekivati profesionalni odnos prema njima, kada ga oni nemaju. Ovdje ima elemenata da Tužilaštvo u Republici Srpskoj reaguje po službenoj dužnosti, jer ako među policijom i ljekarima imamo izdajnike i strane plaćenike, najebali smo. Što se tiče klevete, vjerujem da bi gospodin Šukalo, predsjednik Sindikata radnika u zdravstvu, mogao uzeti fine pare i šuknuti ga do balčaka pomenutih medijskim kućama. A što se tiče samog protesta, vidimo se 29. septembra u parku Mladen Stojanović da lagano prošetamo do centra, jer to se zove solidarnost, a moram opravdati i pare koje dobijam od Amerikanaca, Britanaca, Nijemaca, Soroša i svih drugih neprijatelja Republike Srpske.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61992/sukni-im-ga-sukalo https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61992/sukni-im-ga-sukalo Mon, 04 Sep 2023 10:39:22 +0200 Vrhunac profesionalne karijere u Republici Srpskoj je da postaneš savjetnik Milorada Dodika. Nasljednik se ne postaje, on se rađa. O svrsishodnosti tog savjetovanja dalo bi se razgovarati, ali u ovom trenutku ono se svodi da njegove, Dodikove, ideje promovišeš, afirmišeš i obrazlažeš, širokim narodnim masama u bazi, tj. u medijima, na fakultetima, kafanama, takoreći svugdje gdje ima života, makar i jednoćelijskog. S toga je najvažnije za svakog savjetnika da uvijek bude obrijan, ošišan, fino obučen, nagodan za medije i što je najvažnije uvijek obaviješten šta predsjednik Dodik promoviše, zagovara i obećava na tviteru. Nema opuštanja. Čemu ovaj uvod? Prije neki dan mladi Dodikov savjetnik, inače asistent na Pravnom fakultetu, gostovao je u emisiji Centar dana na Alternativnoj televiziji objašnjavajući kako je osnovno ljudsko pravo, pa i nas Srba, da se javno okupljajamo gdje želimo i kada želimo, a u ovom konkretnom slučaju pred Sudom i Tužilaštvom BiH u Sarajevu. On kaže „Zamislite grupu građana koji žele da izraze, jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda, a to je pravo na okupljanje, pravo na izražavanje svog mišljenja, koje je drugačije od mišljenja nekih institucija i vi smatrate da ta grupa građana može da ugrozi bezbjednost jednoga grada ili kantona. To je zaista svima nama jasan pokazatelj da riječ je o političkoj odluci.“ Nijedan srpski patriota, samim tim član SNSD-a, nije imao ništa protiv jedne ovakve izjave i rezona, dapače neki od njih su konkretno podržali 1. septembara na entitetskoj granici. U tom trenutku samo su bosanskohercegovački Srbi, a možda i poneki u Srbiji i Crnoj Gori, mogli da razumiju banjalučke pedere, a evo i zašto. Uradićemo jedan misaoni eksperiment. Dragi moj čitaoče, istu ovu izjavu mlađanog Dodikovog savjetnika pročitajte ponovo i umjesto grupe građana ubacite sintagmu „ aktivisteLGBTIQ“. Sve je isto, samo je Policija Republike Srpske uradila isto što i Policija Kantona Sarajevo, oni su jedno okupljanje unutar četiri zida, znači ne na ulici, zabranili 18. marta 2023. godine u Banjaluci. Dobro, logički to jeste isto, ali isto okupljanje pedera i Srba. Pederi su „bolesnici“ koji ne nose zastave Rusije i Putina, ne slave ratne zločince, imaju problem sa prioritetima identiteta i mašu nekim čudnim i šarenim zastavama na kojima nema dvoglavih ptičurina, kruna, ljiljana, kockica i tako žele da unište naše tradicionalne vrijednosti, koji smo godinama gradili i ljubomorno čuvali od novog svjetskog poretka. Ali da li je to razlog da im zabranimo okupljanje? Naravno da nije kao što reče Dodikov savjetnik. Obrazloženje srpske policije je bilo vrlo koncizno i jednostvano „Policijska uprava Banjaluka je rješenje donijela nakon analize svih bezbjednosnih aspekata i okolnosti ovog javnog okupljanja, te je procijenjeno da postoji realna mogućnost da na istom može doći do većeg ugrožavanja ljudi i imovine." E sada citiram mlađanog Dodikovog savjetnika „vi smatrate da ta grupa građana može da ugrozi bezbjednost jednoga grada ili kantona. To je zaista svima nama jasan pokazatelj da riječ je o političkoj odluci.“ I jedna i druga policija, i jedna i druga vlast, žele da svoja ljudska prava ispoljavate u svoja četiri zida i ne iritirate „demokratsku“ većinu koja se najvjerovatnije ne slaže sa onim što želite da budete, neko Srbin, a neko peder. Nije lako biti Srbin i peder u Bosni i Hercegovini, a ovih dana svi mi iz Republike Srpske bili smo pederi. P.S. Poruka Policiji Kantona Sarajevo, idemo do Strazbura, Kovačevića mi, jer ljudska prava nemaju alternativu.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61991/nema-pravde-za-srbe-i-pedere https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61991/nema-pravde-za-srbe-i-pedere Tue, 29 Aug 2023 08:51:48 +0200 Neki dan predsjednik „Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine“, koju je formirala Vlada Republike Srpske te autor dva poglavlja u Izvještaju pod nazivom “Srebrenica i srednje Podrinje – istorijski kontekst i Hronologija događaja na prostoru srednjeg Podrinja do 6. jula 1995. godine” Gideon Grajf dao je intervju za Alternativnu televiziju naravno na engleskom jeziku, u kojem je govorio o Izvještaju o Srebrenici u kojem on objašnjava da je taj izvještaj tačan, objektivan i da su se autori držali naučne metodologije kada su ga pisali. Potom je rekao "Iako su Srbi priznali zločine, druga strana do danas nije priznala činjenicu da su hiljade srpskih civila brutalno ubijene. Gdje su ubijeni? U selima, djeca, stara dva-tri dana, žene, starice, stari ljudi... Brutalno su ubijeni u mnogim selima, a ovaj brutalan zločin se negira i minimizira". Kada se razgrnu atributi u koje je Grajf umotao ovu rečenicu pojaviće se neznanje ili bezobrazluk. Prema podacima Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina, u srednjem Podrinju (opštine Srebrenica, Bratunac, Vlasenica, Zvornik, Rogatica, Han Pijesak, Milići i Šekovići)  ubijeno je oko 2710 Srba, od toga 465  civila i preko 2245 vojnika. U trenutku kada su Grajf i njegova “objektivna ekipa” pisali svoj izvještaj ovi brojevi su se neznatno mogli razlikovati od sadašnjih. Sada se zapitajmo o kakvim “hiljadama civila” govori Gideon Grajf kao najodgovornija osoba u kreiranju izvještaja o dešavanjima u Srebrenici?  On ne govori o nekoliko stotina ili hiljadu ubijenih civila, već o “hiljadama civila”, što znači 2000, 3000, 4000 ….. Sasvim je jasno da on ili ne zna ili neće da zna koliko je Srba, vojnika i civila,  poginulo u Srebrenici i opštinama koje graniče sa njom. Sada se nameću neka pitanja? Ako Grajf ne zna taj broj, onda se zapitajmo kako neko ko potpisuje jedan ovako važan dokument može sebi da dozvoli da ne zna nešto što bi trebalo da bude polazna tačka jednog ovakvog izvještaja, a to je tačan broj ubijenih srpskih civila i vojnika? Zašto nije tražio podatke od Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina, kada je od njih prepisivao čitave pasuse i kada se hvali da je sa njima imao odličnu saradnju? Još je veći problem ako istoričar Grajf zna tačne podatke i svjesno laže preuveličavajući broj srpskih civilnih žrtava. Onda je to zločin s predumišljajem. Sad se postavlja pitanje zašto Gideon Grajf laže i preuveličava taj broj? Postoje dva razloga. Prvi da bi zaštitio svoj loš rad i Komisije koju je predvodio ili se jedenostavno prodao Vladi Republike Srpske i priča ono što oni žele čuti. Šta god da je u pitanju, on nakon ovakve izjave nema bilo kakav kredibilitet da govori o bilo čemu što se dešavalo u i oko Srebrenice od 1992. godine do danas. P.S. Nameće se jedno pitanje za Gideona Grajfa, ako ne znaš koliko je tačno stradalo srpskih civila u i oko Srebrenice, kako ti i tvoja komisija možete da znate koliko je stradalo i ubijeno Muslimana/ Bošnjaka, a tvrdite da znate, to vam piše na 399. strani Izvještaja? P.P.S. Nikad javnost Republike Srpske nije saznala honorare članova komisije, niti pomenutog Grajfa, a bilo bi interesantno vidjeti koliko nas je koštala ova “istina”? P.P.P.S. O stručnosti Grajfa kada se govori o broju ubijenih u Jasenovcu možete pročitati na sajtu Muzeja genocida iz Beograda.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61990/da-li-je-gideon-grajf-neznalica-ili-obicna-hulja https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61990/da-li-je-gideon-grajf-neznalica-ili-obicna-hulja Thu, 24 Aug 2023 09:27:02 +0200 Ili, ko to, kako i zašto se igra sa teritorijama na kojoj su poginuli, ubijeni ili nestali građani predratnog Grada Sarajeva? Ili, ko to i zašto poginule preimenuje u ubijene? Ili, ko to i zašto govori o 1.601 ubijenom dijetetu, a istraživači govore o 520, 525 ili 611 ubijene djece. Ili, ako je tačno da je ubijeno 1.601 dijete u opkoljenom Sarajevu, onda su rezultati istraživanja žrtava rata u Sarajevu, koje je prezentirao Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva nepotpuni, jer nedostaje oko 1.000 imena ubijene djece. Ili, zašto državne institucije, nevladine organizacije i pojedinci ne nude nove podatke o ubijenim, poginulim i nestalim licima sa teritorije Grada Sarajeva? Ili, predstavnici Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica iz Banja Luke, nude argumente, činjenice koji ukazuju da neke informacije o ubijenim i poginulim Srbima Sarajeva nisu obuhvaćeni ovim istraživanjem. U toku građanskog rata, odbrambeno-otadžbinskog rata 1992. do 1995. godine formirane su dvije političke i društvene zajednice na teritoriji predratnog Grada Sarajeva: Sarajevo i Srpsko Sarajevo, kao dijelovi, kao rezultat dogovorene podjele Grada Sarajeva, na više enklava. Poslije se dogodilo blokiranje, postavljanje barikade na granice podijeljenih enklava, a u sljedećim koracima došlo je do obostrane opsade i opkoljavanja. Ponavljam više puta Grad Sarajevo, 1992. godine je bio zajednica deset gradskih opština jer od 1992. godine velikobošnjačka propaganda, i kupljeni svjetski mediji nama i svijetu Grad Sarajevo, Sarajevo sa Mapom opkoljenog Sarajeva, propagandistički reducira, svodi na četiri gradske opštine koje danas čine Grad Sarajevo. Nije nikad Grad Sarajevo bio područje od Baščaršije do Nedžarića (opštine Stari Grad, Centar, Novo Sarajevo i Novi Grad). U Gradu Sarajevo, te 1992. godine bile su i sljedeće opštine: Ilijaš, Vogošća, Hadžići, Ilidža, Trnovo i Pale. Haški istražitelji, radovi Mirsada Tokače i Smail Čekića su svjedoci da je ubijeno, poginulo i nestalo oko 14.500 građana Grada Sarajeva, u kom su se od 1992. do 1995. godine dogodilo više značajnih društvenih događaja, procesa u okviru građanskog rata. Pitam zbog toga što velikobošnjački propagandisti izmišljaju, istina je da nikad niko nije, od onih koji govore da je ubijeno 1.601 dijete u opkoljenom Sarajevu, ponudio imena te ubijene maloljetne djece. Hiljadu puta smo čuli i vidjeli sarajevsku lažnu priču o 11.541 ubijenih građana Sarajeva. Posebna priča su izjave o 14.500 ubijenih građana opkoljenog Sarajeva, iz čega proizlazi da tokom ratnog sukoba nije poginuo nijedan vojnik Armije Repulike Bosne i Hercegovine ili Vojske Republike Srpske. Kompetentan čovjek, koji zna da je je rat društveni proces svjestan je da u ratu postoje dvije strane i da u njemu ginu ratnici. Za sarajevske propagandiste koji žele predstaviti sebi, nama i svijetu potrebna je priča da su Bošnjaci jedine žrtve rata! U proces manipulacije sa brojkama ubijenim u Sarajevu uključio se i Haris Pašović, idejni tvorac projekta, umjetničkog performansa "Sarajevska crvena linija" kad je u centru Sarajeva 2012. godine postavio prazne crvene stolice u znak sjećanja na ubijene Sarajlije. Više se o projektu može pogledati u tekstu: „Crvena linija sjećala nas je na rijeke krvi koje su tekle Sarajevom“, koji je objavljen na portalu radiosarajevo.ba („https://radiosarajevo.ba/metromahala/lica/haris-pasovic-crvena-linija-sjecala-nas-je-na-rijeke-krvi-koje-su-tekle-sarajevom/332370#google_vignette) Novinar u tekstu naglašava „Od Mirsada Tokače koji je skupio preciznu dokumentaciju, Pašović je dobio podatak da je u Sarajevu tokom opsade ubijeno 11.541 građanki i građana.“ Tačno je da je Mirsad Tokača, predsjednik Istraživačko dokumentacionog centra, sakupio preciznu dokumentaciju. Rezultate svog rada predstavio je javnosti pod tekstom „Sarajevska knjiga mrtvih“ koju je objavio u „Danima“, april/travanj 2008. godine. Na str. 127, nedjeljnika „Dani“ od aprila 2008. godine piše: „Listu koju danas objavljujemo nudi imena 14.385 lica koja su tokom 3,5 godišnje opsade poginula (ili ubijena D.Š.) i nestala na teritoriji deset općina Grada Sarajeva“. „...na civile otpada (ubijenih D.Š.) 5.445 lica, a na vojnike 8.940.“ „Od ukupno 8.940 vojnika poginulih tokom perioda opsade na branioce Sarajeva otpada 6.278.“ „...u istom periodu poginulo je 2.262 vojnika JNA-VRS.“ Haris Pašović bezočno i tendenciozno, manipuliše sa podacima Mirsada Tokače i postavlja 11.451 stolicu za ubijene građane Sarajeva. Svojim projektom on sugeriše, učestvuje u velikobošnjačkim manipulacijama, lažima da su svi oni u Sarajevu ubijeni od strane Vojske Republike Srpske, iako podaci, činjenice iz izvještaja „Sarajevska knjiga mrtvih“ Mirsada Tokače pokazuju da je dio njih ubila Vojske Armije Republike Bosne i Hercegovine. Da je želio da bude istinit objektivan i da je želio poštovati rezultate Mirsada Tokače, koje je dao na uvid javnosti, postavio bi u ulici Maršala Tita: 5.445 crvenih stolica za ubijene građane Sarajeva, (4.784 stolicu za punoljetne a 661 stolicu za maloljetne ubijene građane Sarajeva). Na otvaranje projekta, imajući u vidu podatke o poginulim, ubijenim i nestalim građanima Sarajeva koje je objavio Mirsad Tokača, koje sam uporedio sa podatkom o 11.451 ubijenih građana Sarajeva (među njima je i 1.601 dijete) koji nudi Haris Pašović došao sam do saznanja da je on namjerno izostavio 2.662 poginula borca Vojske Republike Srpske koji su poginuli na, preciznije Sarajevskom ratištu, području deset gradskih opština, Sarajeva. Zanimljivo da je Haris Pašović dobar manipulant i loš matematičar. Manipulacije Harisa Pašovića. Prva manipulacija je postavljanje 6.278 crvenih stolica za poginule borce Armije Republike Bosne i Hercegovine, i tako ih je predstavio kao ubijene građane Sarajeva; Druga manipulacija je lažna, ničim dokazana činjenica da je ubijeno 1.601 dijete u opkoljenom Sarajevu; Treća manipulacija je izostavljanje, odnosno nepostavljanje 2.662 stolice za poginule vojnike Vojske Republike Srpske. Haris Pašović kao loš matematičar koji ne zna osnovne računske operacije. Mirsad Tokača naglašava da daje na uvid podatak od 14.385 žrtava građanskog rata u Sarajevu, a među njima je i 2.662 poginulih boraca Vojske Repulike Srpske. Ne znam kako je Haris Pašović došao do  lažnog broja 11.541 ubijenih građana Sarajeva, jer da je znao računati došao bi do lažnog broja 11.723. Jednostavno, trebao je koristiti računsku radnju oduzimanje i od broja 14.385 ukupnih žrtava oduzeti broj 2.662 poginulih boraca Vojske Republike Srpske i dobio bi broj 11.732. On je tendeciozan i neobjektivan jer se uključio u kampanju optuživanja Srba da su oni ubili sve građane Sarajeva, što je jedna od najvećih i najčešćih manipulacija velikobošnjačke propagande. Trebamo imati su vidu da su ubijeni građani Sarajeva, iz reda svih naroda i ostalih ubijani na svim teritorijama podjeljenog Grada Sarajeva. Političari, predstavnici vlasti i nevladinih organizacija i novinari iz reda bošnjačkog naroda, svakog dana izjavljuju da je ubijeno 1.601 maloljetno dijete u podijeljenom, blokiranom  i opkoljenom/opsjednutom Sarajevu. Nisam do sada čuo od njih nijednu izjavu da su i na teritoriji ratnog Srpskog Sarajeva ubijena maloljetna djeca! Knjige, dokumenti onih kojima vjerujem govore da je na u dva dijela podjeljenog, blokiranog, opsjednutog/opkoljenog Grada Sarajeva ubijeno od 611 do 650 maloljetne djece. Oko 540 u Federalnom Sarajevu, a oko 110 u Istočnom Sarajevu! Akademik prof. dr Smail Čekić urednik je monografije “Zločini nad djecom Sarajeva”, koja je objavljena 2010. godine, gdje je na 856 stranici ove monografije objavljen podatak da je u opkoljenom Sarajevu ubijeno 524-o djece. Mirsad Tokača, IDC Sarajevo, 2012. godine na 126 stranici “Bosanske knjige mrtvih”, I tom, sa navedenim podacima o svakoj žrtvi zaključuje: “U Sarajevu je smrtno stradalo i 705 maloljetnih osoba, od čega je 611 djece ubijeno kao civili, a 95 je poginulo u statusu vojnika.” Napomena (D.Š) među ubijenom i poginulom djecom Grada Sarajeva je oko 130 djece koja su ubijena ili poginula na teritoriji ratnog Srpskog Sarajeva, kao dijela nekada jedinstvenog Grada Sarajeva. Na Spomen-obilježju ubijenoj djeci opkoljenog Sarajeva 1992-1995, 10. maja 2010. godine uklesani su podaci za 521 žrtvu, ubijeno djete u opkoljenom Sarajevu. Predstavnici Grada Sarajeva i Udruženje roditelja ubijene djece opkoljenog Sarajeva saopštili  su da spisak nije konačan i da će ga dopunjavati, ali obećanje nisu ispunili ni 1%, jer od tog 10. maja 2010. godine na postamentima nisu postavili  nijedno novo ime maloljetnog djeteta koje je ubijeno po njima u opkoljenom Sarajevu, a po meni bliže istorijskoj istini, podijeljenog, blokiranog i opkoljenog/opsjednutog Grada Sarajeva, dijela predratnog Grada Sarajeva, zajednice deset gradskih opština. U tekstu koristim pojam Sarajevsko ratište jer on obuhvata prostor današnjeg Kantona Sarajevo (Grad Sarajevo) i Grad Istočno Sarajevo, u ratu  Srpsko Sarajevo, da ukažem na velikobošnjačku propagandu koja Sarajevo svodi na četiri gradske opštine iz 1992. i iz 2023.godine. Bošnjačka strana u Sarajevu i oko Sarajeva, neodgovorno i nekorisno i za Bošnjake, manipuliše godina sa žrtvama rata na području Sarajevskog ratišta, mnogo više od srpske strane, čije su manipulacije neodgovorne i nekorisne i za Srbe. Vrijeme je da sa sa otvorenih pisama i tužbi pređe na otvorne javne razgovore, istraživanja zasnovana na naučnoj metodologiji i pisanje i objavljivanja  dokumenata koje će nas voditi putevima povjerenja, istine, pravde i poštovanja drugih u svim njihovim entitetima. Pitam se kad će doći i hoće li ikada doći ljudsko humano vrijeme da se to zaustavi i da sve zainteresovane strane kroz odgovoran zajednički rad, na naučno zasnovanoj metodologiji, utvrde osnovne istine o ratnim dešavanjima i njegovim posljedicama na Sarajevskom ratištu. Vjerujem i nadam se da će nacionalno osviješćeni slobodnoumni političari, predstavnici vlasti, vjerski službenici i intelektualci iz reda Hrvata, Srba, Bošnjaka  i ostalih koji danas žive na teritoriji Kantona Sarajevo i Grada Istočno Sarajevo, uspostaviti platformu, kanale za  razgovor, dijalog i polemiku o svim otvorenim pitanjima iz naše prošlosti i sadašnosti.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (24.08.2023.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61989/manipulacije-sarajevske-carsije-sa-ubijenim-poginulim-i-nestalim-licima-predratnog-grada-sarajeva https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61989/manipulacije-sarajevske-carsije-sa-ubijenim-poginulim-i-nestalim-licima-predratnog-grada-sarajeva Tue, 22 Aug 2023 08:58:20 +0200 Dođem u nedelju kući sa roštilja,  a ono pun viber linkova na vijest da je u Kal`noviku u prvi razred Osnovne škole „Ljutica Bogdan“ upisana samo 4 učenika, jedan manje u odnosu na prošlu godinu, dok u cijeloj osnovnoj skoli ima 53 đaka. I dok meni prijatelji šalju „muštuluk“ o propadanju rodnog mjesta, ja taj proces propadanja Kal`novika pratim još od 80-ih godina.  Već tada je postojao trend da se mladi ljudi „tjeraju od kuće“, da svoju sreću traže u Sarajevu, Foči, Beogradu i ko zna gdje. Prije nekoliko godina moglo se čuti, ali i pročitati, urbana legenda, a možda i nije, da postoji plan Vlade Republike Srpske o „puštanju niz vodu“ dvocifren broj opština u Republici Srpskoj za koje se ne vrijedi boriti, ni ulagati. Među tim opštinama je bio i Kal`novik. Taj plan je vrlo jednostavan, trošiti samo onoliko para koliko je neohodno da te opštine funkcionišu i čekati da stanovništvo ode ili izumre. Ljudi neće biti, ali su tu prirodna bogastva (šume, rijeke, jezera, planine). U praksi to znači da u Kal`noviku nemate osnovne uslove za život (banka, autobus Foču, gdje se najčešće liječe), dok za Istočno Sarajevo autobus nekad vozi, a nekad ne, to zavisi od broja prodanih autobuskih karata.   Ali nije sve tako crno. U ponedeljak, 21. avgusta, Skupština opštine Kal`novik će uvojiti Rezoluciju o zaštiti i nepovredivosti prava Republike Srpske i jedinica lokalne samouprave u Republici Srpskoj“. U toj rezoluciji će kalinovački poslanici poslati „snažnu“ poruku, a kakva druga može da bude, da je...   Dejton sveto slovo i da ga jedino Milorad Dodik tumači kako treba.   Da je Kristina Šmit turista i da međunarodna zajednica treba da mu uskarti povjerenje.   Da je Ustavni sud BiH svojim odlukama obesmislio učešće srpskih sudija u njegovom radu.   Da je imovina Republike Srpske samo njena.   I da sve institucije ne preduzimaju bilo kakve korake koje se oslanjaju na odluke Ustavnog suda i turiste Šmita.   Sva ovo posjeća na onaj film „Tri karte za Holivud“ kada se stanovnici jednog malog i potpuno nebitnog mjesta potuku jer su međusobno podijeljeni na  „Amerikanace“ i „Ruse“. U Kal`noviku takva tuča nije moguća, jer nema ko da se potuče, ali je fascinantna ta želja  lokalnih odbornika da se bave velikom politikom. Fudbalskim žargonom možemo reći da je kalnovačka skupština promašila cijeli fudbal. Ipak u Kal`noviku postoji dvije stvari koje nezaustavljivo napreduju, prva je starački dom, koji je prepun i uvijek se traži krevet više i načelnik opštine koji nezaustavljivo napreduje u ostvarivanju svojih misija i vizija.   Preuzeto sa: blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61988/tri-karte-za-kalnovik https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61988/tri-karte-za-kalnovik Wed, 16 Aug 2023 13:24:49 +0200 Nakon izborne konferencije Mladih socijaldemokrata Doboja, sinoć je 15. avgusta, na bazenima "Džungla" organizovano simbolično skakanje u bazen kojom je poslana “vlažna” poruka mnogima. Kako reče zamjenik predsjednika Gradskog odbora SNSD-a Doboj i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Danijel Jošić. "Mladi su, simboličnim skokom u vodu na bazenima `Džungla`, pokazali da su spremni i u vatru i u vodu da idu za Dodika. Da branimo i štitimo instituciju predsjednika Republike". Izgleda da je krenulo sa onim što je Milorad Dodik neki dan najavio, nakon podizanja optužnice Tužilaštva BiH, a to je “maksimalna homogenizacija srpskog naroda i Republike Srpske.” Sada se posatvlja pitanje u kom pravcu mogu ići dalje akcije homogenizacije, evo nekoliko prijedloga: Mladi socijaldemokrati Trebinja trebaju otići na produženi vikend u Herceg Novi i uz pjesmu našeg velikog patriote i muzičara Vlade Georgijeva “Mogu sve”, simbolično pokazati da je Milorad Dodik naš superheroj. Uduženje penzionera iz Bijeljine može na gradskom trgu, uprkos epidemiji Afričke kuge, ispeći dvanaest svinja na ražnju i simbolično pokazati da ne pristajanje na afričko tj. kolonijalno zakonodavstvo. Mladi džudisti iz Istočnog Sarajeva, predvođeni našim najtrofejnijim džudistom Nemanjom Majdovom, trebaju na trgu Gavrila Principa do iznemoglosti tući džakove napunjene pijeskom i simbolično prikazati šta misle o instituciji OHR. Mladi gorani Republike Srpske će kao podšku instituciji Predsjednika Republike Srpske svoje ima promijeniti u Mladi miloradi. Udruženje vegetarijanaca iz Dervente, trebaju u znak protesta otići da pasu travu na livadu i tako simbolično pokazati da Srbi nisu ovce. Žene SNSD-a iz Istočnog Mostara mogu apelovati na svoje članstvo, simpatizere i ostale patriotkinje, da uskrate seks svima koji nisu u ovom trenutku uz Milorada Dodika (PDP, SDS i ostali plaćenici) i simbolično poručiti “da se jebu”. Zaposlenici BiH institucija sa Pala, trebaju svakodnevno odlaziti na posao u Sarajevo i poslati simboličku i jaku poruku da su uprkos svemu pružili ruku pomirenja i ljudima sa kojima se na slažu. Uduženje oficira iz Republike Srpske u Srbiji će poslati pismo podrške predsjedniku Republike Srpske i tako simbolično pokazati da se Republika Srpska trenutno brani u Beogradu. Baja Mali Knindža je najavio novu pjesmu koja je brutalno bukvalna i bez imalo simbolike, a čiji refren kaže: “Švabo Šmitu obični turisto, pavo, pravda za nas nije isto. Pravo piše onaj ko je jači, pravda za nas nešto drugo znači. Jer na Srpsku ko je udario, taj je svoje zube polomio, Mi nikada ne gubimo nadu, do Strazbura gonićemo pravdu.”    Naravno ovo je tek početak homogenizacije, očekujemo da se uskoro oglase sa svojim saopštenjima, pismima, performansima sve patriotske snage u Srpskom svetu: pekari, ljekari, apotekari, stolari, kolari,  lovci, ribolovci, filatelisti, motorist i ostali intelektualci.   Preuzeto sa: blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61987/homogenizacija-republike-srpske-je-pocela https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61987/homogenizacija-republike-srpske-je-pocela Tue, 15 Aug 2023 08:24:37 +0200 Ili, zašto na Spomen obilježju ubijene djece opkoljenog Sarajeva 1992-1995. nema imena 9 (devetero) ubijene srpske djece a ima u javnosti neopravdanih i neargumentovanih optužbi od strane velikobošnjačke propagande da srpska strana manipuliše sa ovim žrtvama. U tekstu „Velikosrpska propaganda: "Mog brata je ubila četnička granata, oni pokušavaju reći da je Armija RBiH"“, koji je objavljen 12.08.2023. / 10:50. na faktor.ba,https://www.faktor.ba/vijest/velikosrpska-propaganda-mog-brata-je-ubila-cetnicka-granata-oni-pokusavaju-reci-da-je-armija-rbih/207264, velikobošnjačka propagana, bez ikakvih argumenata, tvrdi da je „Najmanje troje djece (Marko Lukić, Damir Dodik i Mirjana Malešević) koje je vojska Republike Srpske ubila tokom opsade glavnog grada Sarajeva, u bh.entitetu (Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i tražanje nestalih lica) predstavili kao srpsku djecu koje je ubila Armija Bosne i Hercegovine,...“ U međuvremenu, "Sniper Alley" istražujući izvore iz Republike Srpske, otkriva da u publikacijama posljednjih godina broj djece čija su imena zloupotrijebili iznosi čak 11 (jedanaest). Ukupno do sada 11 imena: Josipović Goran, Nina Mihajlović, Marko Lukić, Damir Dodik, Danijel Kovačević, Igor Malešević, Mirjana Malešević, Vitomir Soknić, Ivanović Nebojša, Darjan Jovanović, Snježana/Snežana Radonja. Na Spomen-obilježju „Ubijena djeca opkoljenog Sarajeva 1992-1995.“, 2009. godine ispisana su na sedam valjkastih postamenata imena 220 (dvijestotinedvadeset) ubijene djece. Lično sam se uvjerio da se na njima nalaze imena 2 (dvoje) ubijene djece sa ovog spiska „zloupotrebljenih“ Marka Lukića i Mirjane Malešević, koji su u međuvremenu izbrisani iz srpskih publikacija. Iznenadio sam se kad sam utvrdio, (tragajući da li su na postamentu imena 9 (devetero) ubijene djece za koje tvrde da su predmet srpskih višestrukih manipulacija, kako tvrde bošnjački izvori, a ne nude argumente za te tvrdnje,) da na postamentima „Spomen obilježja ubijenoj djeci opkoljenog Sarajeva 1992-1995“ nema imena: Josipović Gorana, Nine Mihajlović, Damir a Dodika, Danijele Kovačević, Igora Maleševića, Vitomira Soknića, Ivanović Nebojše, Darjana Jovanovića i Snježana/Snežana Radonja. Spomen obilježje ubijne djece opkoljnog Sarajeva 1992-1995. (autor; Dušan Šehovac) Za mene je višeznačno, zanimljivo i šokantno saznanje, istina  da od 2009. godine,  kada su  Udruženje roditelja ubijene djece opkoljenog Sarajeva a i Grad Sarajevo obećali da će dopunjavati na postamentu spisak od 520 (petstodvadeset), nisu do danas dopisali nijedno novo ime, a tvrde da je u opkoljenom Sarajevu ubijeno 1.601 dijete. Ne vjerujem da „Sniper Allay“ i „Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica“ i njihova monografija „Djeca žrtve rata 1991.-1995.) na koje se oni pozivaju lažu, kada govore o ubijenoj djeci na teritoriji predratnog Grada Sarajeva, što oni Republički centar...navodi u tom istraživanju, a  ne na  teritoriji opkoljenog Sarajeva, kako govore i pišu velikobošnjački propagandisti. Pitam se zašto Grad Sarajevo i Udruženje roditelja ubijene djece opkoljenog Sarajeva nije upisalo na postament Spomen obilježja ubijenoj djeci opkoljenog Sarajeva 1992.-1995. imena ove 9 (devetero) ubijene djece, koje su po njima ubijeni u opkoljenom Sarajevu od strane Vojske Republike Srpske. Činjenice, koje se mogu provjeriti, jer sam naveo izvore u ovom tekstu, tjeraju me da pitam: Ko to stvarno manipuliše sa djecom ubijenom tokom rata u Gradu Sarajevo? Imajući u vidu sadržaj tih izvora i svih događaja vezanih za Spomen obilježje ubijene djece opkoljnog Sarajeva 1992.1995. bez ikakve opravdane sumnje moj odgovor na to pitanje glasi: Velikobošnjačka propaganda u Gradu Sarajevu godinama se bavi manipulacijama sa ubijenom djecom na teritoriji bivšeg, predratnog Grada Sarajeva!   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (15.08.2023.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61986/sarajevske-propagandne-manipulacije-sa-ubijenom-djecom-na-teritoriji-bivseg-grada-sarajeva https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61986/sarajevske-propagandne-manipulacije-sa-ubijenom-djecom-na-teritoriji-bivseg-grada-sarajeva Sun, 13 Aug 2023 08:27:48 +0200 Sarajevo nije željelo da bude multietičko, multigrađansko i multiteritorijalno  kada je 2009. godine odlučivalo o tome koja će imena ubijene djece Grada Sarajeva biti na Spomen-obilježju. Oni su odlučili da to budu samo djeca koja su stradala, ubijena na teritoriji Opkoljenog Sarajeva. I ta činjenica, uz druge, da tu nema ubijene djece sa teritorije ratnog Srpskog Sarajeva, uticala je na to da Republika Srpska, odnosno Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, Banja Luka, organizuje i sprovode istraživanje o djeci žrtvama posljednjeg rata. Niste željeli biti humanisti i svu stradalu djecu nekadašnjeg Grada Sarajeva, bez obzira na razlike u identitetima , prihvatiti kao ravnopravne žrtve rata, a danas, bez argumenata, nemate moralno pravo da  tražite od Srba da budu humanisti. „Predmet (tog) ovog istraživanja su maloljetne osobe (starosti do 18 godina) koje su stradale na području BiH i Hrvatske u periodu od 1991. do 1995. godine, kao i maloljetna lica stradala nakon ovog perioda od posljedica rata.“ (str.22. „DJECA ŽRTVE RATA 1991-1995.“) „Pošli smo od stanovišta da žrtve, posebno ovako osjetljiva kategorija, ne smiju ostati samo brojevi ili puka statistika, već je potrebno da svaku žrtvu rehumanizujemo, te da ona ima ime, prezime i sve generalijske podatke, kao i podatke o vremenu, mjestu i načinu stradanja. (str.22. „DJECA ŽRTVE RATA 1991-1995.“) Istraživanje je urađeno analitičkom metodom obrade raspoložive dokumentacije, te po geografsko hronološkom principu, zatim po vrsti stradanja. Predmet istraživanja i cilj istraživanja  nije bilo utvrđivanje podataka na kojem su ratištu, odnosno teritoriji; koje su kontrolisale strane u sukobu; desilo stradanje i ko su izvršioci ratnih zločina, čije su žrtve maloljetna djeca, jer su istraživači jasno naglasili da je polje, područje, istraživanja „na području BiH i Hrvatske“, i da ih zanimaju načini stradanja i mjesta stradanja, za BiH su to teritorije prijeratnih opština, a za Hrvatsku, Hrvatska zbirno (bez opština). „Prema istraživanju najveće stradanje djece evidentirano je na području deset sarajevskih opština (...smrtno stradalo 107 djece).“  (str.26. „DJECA ŽRTVE RATA 1991-1995.“) Istraživačima je bilo poznato da je svaka od deset sarajevskih opština bila je podijeljena u ratu na područja koja su kontrolisale vlasti i vojska Republike Bosne i Hercegovine i vlasti i vojska Republike Srpske, i oni su to zanemarili i nisu istraživali, na primjer ko je (pojedinac ili vojna jedinica) ubio Lukić Marka u Sarajevu ili ko je, pojedinac ili vojna jedinic) ubio Dragičević Mirjanu u Srpskom Sarajevu. (Sticajem okolnosti Ilijaš nije dio današnjeg Grada Istočno Sarajevo). Na strani 27. knjige Djeca žrtva rata 1991-1995., u tabeli su naveli da je u opštini: Sarajevo Centar, poginulo, ubijeno i nestalo 7 djece;  Sarajevo Ilidža, poginulo, ubijeno i nestalo 14 djece; Sarajevo Novi Grad, poginulo, ubijeno i nestalo 12 djece; Sarajevo Novo Sarajevo, poginulo, ubijeno i nestalo 14 djece; Sarajevo Stari Grad, poginulo, ubijeno i nestalo 0 djece; Sarajevo Hadžići, poginulo, ubijeno i nestalo 8 djece; Sarajevo Ilijaš, poginulo, ubijeno i nestalo 17 djece; Sarajevo Pale, poginulo, ubijeno i nestalo 1 dijete; Sarajevo Trnovo, poginulo, ubijeno i nestalo 6 djece; Sarajevo Vogočća, poginulo, ubijeno i nestalo 10 djece: Sarajevo (nisu poznati opština ili datum), poginulo, ubijeno ili nestali 8 djece. Ni uz jedno ime nije navedeno ko ih je ubio, i da li su u tom trenutku bili, da pojednostavim radi razumjevanja, na srpskoj ili bošnjačkoj strani Grada, govori se samo da su stradali na nekoj od deset opština Grada Sarajeva. Sarajevski mediji danas (12.8.2023), bez argumenata, pišu: Najmanje troje djece koje je Vojska Republike Srpske ubila tokom opsade glavnog bh. grada Sarajeva, u bh.entitetu Republici Srpskoj su predstavili kao srpsku djecu koju je ubila Armija Bosne i Hercegovine.   Imena djece koja su ubijena tokom opsade Sarajeva našla su se na listi od 107 ubijene djece u današnjem Istočnom Sarajevu, koji je sačinio Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, Banja Luka su ustvari imena djece koje su u opkoljenom Sarajevu usmrtila Vojska Republike Srpske. Istraživači su na strani 22. knjige „DJECA ŽRTVE RATA 1991-1995.“ naglasili predmet i cilj istraživanja i objasnili da im je cilj da utvrde vrste i broj stradanja djece na teritoriji Bosne i Hercegovine, po opštinama. Nisu istraživali na kojoj je teritoriji, u smislu ko sa njom u ratu upravlja i vlada, i koja je vojna formacija uticala na stradanje djece. Nigdje u izvještaju, knjizi se ne govori o zločinima nad djecom od strane Vojske Republike Srpske, a ni o zločinima nad djecom od strane Armije Republike Bosne i Hercegovine. Nigdje u izvještaju ne postoje podaci koji potvrđuju da su istraživači podatke o stradaloj, ubijenoj djeci u opkoljenom Sarajevu stavili na područje ratnog Srpskog Sarajeva, poslije Istočnog Sarajeva a danas Grada Istočno Sarajevo. U knjizi,  izvještaju se ne mogu naći podaci koji dokazuju sarajevski propagandni stav da su Srbi u izvještaju predstavili djecu koju su oni ubili kao da su ubijeni od strane Armije Republike Bosne i Hercegovine. Dobronamjerni čitalac ako pažljivo pogleda  podatke o ubijenoj djeci (koje citiram iz knjige “DJECA ŽRTVE RATA 1991-1995.“)  utvrdiće da oni ne sadržavaju činjenice koji mogu biti podloga, baza za stavove bošnjačkog Sarajeva koje osporavam. Na str. 148. piše: Malešević Mirjana, kći Duška, rođena 3. avgusta 1977. godine. Smrtno je stradala u avgustu 1992. godine u mjestu Dobrinja, opština Novi Grad u Sarajevu, sahranjena je na groblju „Sveti Marko“ 27. februara 1993.godine. Na str.148.piše: Josipović Goran, sin Stanoja, rođen 29.aprila 1981.godine u Sarajevu, opština Novi Grad. Poginuo je 21. juna 1992. godine u Novom Gradu. Na str. 148.piše: Soknić Vitomir, sin Velimira, rođen je 10. februara 1975. godine u Sarajevu, opština Centar. Poginuo je 18.decembra 1992. godine u Sarajevu, opština Novi Grad. Na str.150.piše: Radonja Snježana, kči Dragana, rođena 1980. godine u Sarajevu, opština Novo Sarajevo. Smrtno je stradala 18. maja 1992.godine u Novom Sarajevu. Na str.148. piše: Jovanović Darjan, sin Miodraga, rođen 18. oktobra 1989.godine u Sarajevu, opština Novi Grad. Poginuo je 13. juna1993. godine u Novom Gradu. Na str. 144. piše: Ivanović Nebojša, sin Mlađena, rođen 20. jula 1996 godine. Poginuo je u maju 1994. godine u Sarajevu, opština Centar. Na str.144. piše: Kovačević Danijel, sin Ive, rođen 5.decembra 1978. godine. Poginuo je 3. oktobra 1994. godine u Sarajevu, opština Centar.     Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (12.08.2023.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61985/da-li-su-ubijena-djeca-sarajeva-iz-posljednjeg-rata-zrtve-laznog-multikulturnog-sarajeva https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61985/da-li-su-ubijena-djeca-sarajeva-iz-posljednjeg-rata-zrtve-laznog-multikulturnog-sarajeva Fri, 11 Aug 2023 08:12:58 +0200 Činjenice ove hefte nisu na njhovoj strani! Mirsad Tokača, autor koga poštujem, je u knjizi „Bosanska knjiga mrtvih, knjiga I“, IDC, Sarajevo, oktobar, 2012.godine,  objavio je sljedeće podatke: str.324: Dragičević (Nenad) Mirjana, rođena 1983.godine, opština Ilijaš,  Srbin, Civil , datum stradanja 8.12.1993. godine, opština stradanja Ilijaš; str.487: Lalović (Ranko) Milica , rođena 1984. godine, opština Centar, Srbin, Civil , datum stradanja 11.03.1995.godine, opština stradanja Novo Sarajevo; str.701: Učur (Nedeljko) Nataša, rođena 1985. godine, opština Centar, Srbin, Civil, datum stradanja 11.03.1993.godine, opština stradanja Novo Sarajevo. Za one koji ne znaju, ovo su neki od podataka o  ubijenoj djeci srpske nacionalnosti koja su ubijena na teritoriji koja je u tom ratnom trenutku pripadala Republici Srpskoj, (u skladu sa metodologijom IDC, oni su dio ljudskih gubitaka u Bosni i Hercegovini, regija Sarajevo). Naravno da trebaju biti ovdje jer je ovo knjiga o ljudskim gubicima u Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995.godine. U ovih dvanaest godina, od kada je objavljena ova knjiga sa citirnim podacima, nije se  pojavio nedbronamjerni,  maliciozni  i manipulativni Srbin koji bi izgovorio ili napisao: Mirsad Tokača je djecu ubijenu u Srpskom Sarajevu stavio na listi djece ubijene u Opkoljenom Sarajevu. Nisu to uradili jer su imali u vidu da je Bosanska knjiga mrtvih (ponavljam i podvlačim) govori o ljudskim gubicima u Bosni i Hercegovini, podjeljenoj na sedam regija i  jedna od tih regija je Sarajevo, koji je zajednica deset opština. Imaju Srbi druge dobronamjerne i nedobronamjerne, primjedbe, zamjerke i prijedloge, vezane za ovu knjigu, a o tome ću vrlo brzo pisati! U „Bosanskoj  knjizi mrtvih, knjiga I“, IDC Sarajevo, oktobar 2012.godine, na str.166. piše: “U Sarajevu je smrtno stradalo i 705 maloljetnih osoba, od čega 611 djece ubijeno kao civili, a 94 je poginulo u statusu vojnika” (napomena: tu se nalaze i podaci o ubijenoj djeci Srpskog Sarajeva). Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih lica iz Banja Luke, objavio je 2019. knjigu „Žrtve odbrambeno-otadžbinskog rata“ i u uvodu na str.26. piše (bitno je za razumijevanje ovog mog teksta) da su „Žrtve, u smislu popisa, predstavljaju civilna lica srpske nacionalnosti koja su smrtno stradala na odručju bivše SFRJ u periodu 1991-1995.godina, a njihovo stradanje je direktno vezano za rat i ratna dešavanja.“ U ovom istraživanju imamo podatke o broju smrtno stradalih lica po regionalnoj strukturi,  teritorija Bosne i Hercegovine je podijeljena na šest regija, od kojih je jedna Regija 4 „Sarajevska“, koja obuhvata sljedeće opštine i gradove: Breza, Vareš, Visoko, Olovo, Rogatica, Grad Sarajevo, Sokolac i Han Pijesak. Radi boljeg razumijevanja teme govorim da se u Regiji 4. „Sarajevska“ nalaze deset opština nekadašnjeg Grada Sarajeva (Stari Grad, Centar, Novo Sarajevo, Novi Grad, Ilijaš, Vogošća, Hadžići, Ilidža, Trnovo i Pale). Ovo je jako bitno da se razumije bošnjačka manipulcija koja govori o današnjoj teritoriji Istočnog Sarajeva,  i o propagandnim i lažljivim Srbima koji su ubijenu srpsku djecu iz dijela Grada Sarajeva koji je bio u ratu pod kontrolom Vlasti i Vojske RBiH, i naravno najvažnije je naglasiti du su ih Srbi ubili,  prebacili na teritoriju današnjeg Istočnog Sarajeva. Rezultatu istraživanja su pokazali, može se to vidjeti na str.55. ove knjige, da je smrtno stradala 504. maloljetne djece, a od toga, kasnija istraživanja su potvrdila i da je 106. djece ubijeno u Regiji 4 „Sarajevska“. Povod i uzrok da napišem ovaj tekst je prilog sa n1info.ba, „Djeca ubijena u opkoljenom Sarajevu na listi djece ubijene u Republici Srpskoj.“ Pogledati: https://n1info.ba/vijesti/djeca-ubijena-u-opkoljenom-sarajevu-na-listi-djece-ubijene-u-republici-srpskoj/  „Marko (11), Mirjana (16) i Damir (17) ubijeni su tokom opsade Sarajeva. Njihova imena našla su se na listi 106 ubijene djece u današnjem Istočnom Sarajevu, koju je sačinio Republički centar za istraživanje rata i ratnih zločina u Republici Srpskoj, a koju je, potom, za svrhe priloga, koristio RTRS. Porodica Marka Lukića je potresena, najavljuju tužbu.“ Pažljivim i odgovornim uvidom i analizom sadržaja knjiga „Žrtve odbrambeno-otadžbinskog rata“ i „Bosanska knjiga mrtvih“, citiram podatke, istine koje su mi dokaz za tvrdnju o  bošnjačkim autorima koji se služe lažnim stavovima  i manipulacijam sa činjenicama; Žrtve odbrambeno-otadžbinskog rata: str.473: Lukić (Miroslav) Marko, rođen 1984.godine, Sarajevo, datum smrti, 01.01.1995. godine, opština smrti Sarajevo; str.494: Malešević (Duška) Mirjana, rođena 1997.godine, Sarajevo, datum smrti 1.8.1992.godine, opština smrti Novi Grad: str.248: Dodik (Dragana) Damir, rođen 1978. godine, opština Centar, datum smrti 27.6.1995.godine, opština smrti Centar. Bosanska knjiga mrtvih: str.497: Lukić (Miroslav) Marko, rođen 1984.godine, Centar, datum smrti, 26.7.1995. godine, opština smrti Centar; str.503: Malešević (Duška) Mirjana, rođena 1997.godine, Novi Grad, datum smrti 27.2.1993.godine, opština smrti Novi Grad: str.248: Dodik (Dragana) Damir, rođen 1978. godine, opština Centra, datum smrti 27.6.1995.godine, opština smrti Centar. Srpski istraživači su isto kao i Mirsad Tokača koristeći istu metodologiju, istu teritoriju istraživanja utvrdili da su Lukić (Miroslav) Marko, Malešević (Duška) Mirjana i Dodik (Dragana) Damir ubijeni kao civili na teritoriji Regiji 4 „Sarajevska“  i teritoriji regije Sarajevo  i propagandna je lažna tvrdnja da su Srbi ubijenu srpsku djecu iz dijela Grada Sarajeva koji je bio u ratu pod kontrolom Vlasti i Vojske RBiH prebacili na teritoriju današnjeg Istočnog Sarajeva. Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica, Banja Luka i Centar za istraživanje rata Sarajevo u ovim svojim istraživanjima nisu objavili od koje je strane neko dijete ubijeno, niti su to vezali za teritorije strana u sukobu. Pitanje ratnih zločina je pitanje koje su i jedna i druga strana istraživale i objavile u Atlasima ratnih zločina. Ovaj rad sam pisao sa pozicije humanizma, tranzicijske pravde i želje da doprinesem miru i razumijevanju među narodima, pri tome svoje stavove sam bazirao na dokumentima iz kojih sam vam citirao podatke koji osvjetljavaju i podržavaju moje stavove. Tačno je da su Marko, Mirjana i Damir na spisku ubijene djece na teritoriji Sarajeva, po Mirsadau Tokači i na teritoriji Regije 4“ Sarajevska“. Stavovi koji nisu utemeljeni na dokumentima, činjenicama koji koriste bošnjački autori  optužujući srpsku stranu za manipulacije sa djecom žrtvama rata ne donose ništa dobro nikome, a posebno bošnjačkom narodu, i da završim ovaj tekst u stilu portala Raskrinkavanje. Bošnjački autori nisu iznijeli nijednu činjenicu, dokument koja potvrđuje njihov stav da su „Djeca ubijena u opkoljenom Sarajevu na listi djece ubijene u Republici Srpskoj“. Njihov stav ocjenujem neistinitim.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (11.08.2023.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61984/lazna-sarajevska-prica-da-su-srbi-djecu-ubijenu-u-opkoljenom-sarajevu-stavljali-na-listu-djece-koja-su-ubijena-u-republici-srpskoj https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61984/lazna-sarajevska-prica-da-su-srbi-djecu-ubijenu-u-opkoljenom-sarajevu-stavljali-na-listu-djece-koja-su-ubijena-u-republici-srpskoj Thu, 10 Aug 2023 08:21:58 +0200 Manipulisanje žrtvama u Bosni i Hercegovini nije nikakva novost, naprotiv to je pravilo. Lažu političari, lažu nevladine organizacije, lažu mediji, lažu institucije. Lažu na sve tri strane, umanjujući tuđe, a uvećavajući svoje žrtve. To je valjda patriotizam, a i manje boli. Ne pitajte me kako znam. O manipulisanju srpskim žrtvama u Sarajevu od strane vlasti Republike Srpske i Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske pisao sam u martu i aprilu 2021. godine, u blogovima „Koga zajebavaš Milorade Kojiću?“ i „Koliko je Srba stradalo u Sarajevu i od koga?“ Tu sam dokazao i pokazao da ovo što radi pomenuta republičkosrpska institucija, nema za cilj dolaženja do istine, suočavanja sa prošlošću ili pomirenjem, već je u pitanju svjesna, sistematska i bezočna manipulacija. Bože, kako su me tada voljeli sarajevski mediji i ljevičari. Poslednji primjer manipulisanja i zloupotrebe žrtava je spisak ubijene srpske djece u Sarajevu, koje su ubili pripadnici Vojske ili policije Republike Srpske. I dok mediji u Federaciji BiH sejire o srpskoj pokvarenosti, lažljivosti i sistematskom šminkanju nedavne ratne istorije, što su potpuno u pravu, vidjećete da je problem mnogo složeniji. Evo jednostavnog primjera. Danilo Ristović je dječak od 14 godina koji je ubijen 8. jula 1992. godine u Gornjim Velešićima, zajedno sa još pet članova porodice. Ime Danila Ristovića se ne nalazi u knjizi „Zločini nad djecom Sarajeva u opsadi“, a vjerujem da se ne nalazi ni na spomeniku ubijene djece Sarajeva u parku preko puta BBI-a. Uskoro ću u Sarajevo pa ću provjeriti. Zašto? Zato što mu je pobijena skoro cijela porodica, zato što njegov otac Todor, koji je jedini preživio to ubijanje, nije dao odobrenje Institutu da se njegovo ime nađe u toj knjizi, a možda i zato što su ga ubili bošnjački vojnici? Pitanje se samo nameće, da li je izostanak Danila Ristovića iz knjige ubijene djece u Sarajevu jednako manipulisanje žrtvama, kao stavljanje na spisak srpskih žrtava ubijene srpske djece u Sarajevu? Za mene jeste. Šta nam sve ovo govori? • Govori nam da će se ovakvi slučajevi dešavati i u budućnosti jer ne postoji relevantan spisak žrtava iza kojeg bi stala država i koji bi prihvatili kao tačan sva tri naroda. • Govori nam da mediji umjesto da trče za senzacijama i lešinare trebaju da pitaju političare kada će država uraditi taj posao, umjesto što to rade neke nevladine organizacije ili pojedinci?• Govori nam da i posle toliko godina od prestanka rata, nismo uradili osnovnu stvar, popisali žrtve, da bi spriječili manipulisanje žrtvama. • Govori nam da ovakav pristup prošlosti služi za političku manipulaciju i da smo svi krivi za to. I kad prođe ova histerija, a proći će za nekoliko dana, moramo se zapitati ko je ubijao srpsku djecu na teritoriji Sarajeva koju su držali Srbi, a ubijeno ih je oko stotinu?! Zapitajmo se da li za njihovo ubistvo treba neko da odgovara, jer zločin je zločin, bez obzira jesu li to učinili naši ili njihovi?! P.S. Prije nego što krenete sa uvredama i pljuvanjem, pročitajte tekst s razumijevanjem i ako shvatite svatite.   Preuzeto sa blogger.ba   https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61983/da-li-je-danilo-ristovic-sarajevska-zrtva https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61983/da-li-je-danilo-ristovic-sarajevska-zrtva Tue, 08 Aug 2023 08:12:54 +0200 Ovi video prilozi koji su tokom odbrambeno-oslobodilačkog rata 1992. do 1995. godine snimljeni su na Ilidži, dijelu Grada Sarajeva koja je bila pod kontrolom vlasti i vojske Republike Srpske. • https://www.youtube.com/watch?v=9Gu6UKBRf5s&t=7sIlidža 1996 • https://www.youtube.com/watch?v=VcTtxA76CHsOtes 16.05.1992 • https://www.youtube.com/watch?v=TOijgrj2HcQIlidža 27.11.1995 • https://www.youtube.com/watch?v=4UBlfk7nft0&t=64sIlidža 1992 • https://www.youtube.com/watch?v=rHpG7Wd7w_YIlidza 24.04.1992 • https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=05&nav_id=1526451 Opsada Sarajeva: Život pod granatama 1423 dana Godinama ovi video-klipovi se nalaze na You Tube kanalima, i nisam naišao na srpska reagovanja, komentare o bošnjačkoj zloupotrebi istih u propagandne svrhe. Jedan fotografija, bošnjačke majke izbjeglice iz Žepe sa maloljetnom kćerkom se pojavi na događaju, Oluja kao pogrom, Prijedor 2023. godine, gdje joj nije mjesto i javno mnjenje je ispunjeno sa stotinama reagovanja, raznovrsnih stavova, napada i osuda. Pitanje je imamo li, dugo godina, previše godina, u praksi dvostruke aršine, u kojima je jednima, Bošnjacima sve dozvoljeno, da lažne dokumente koriste u propagandne svrhe i da osuđuju druge kada to isto urade?! Srbi i psihološki-propagandni rat su posebna nepočeta priča! Kad će Srbi objaviti psihološko-propagandni rat! Ovo što se dešava su samo izolovani incidenti! Novinari svojim izvještavanjem imaju presudni uticaj na oblikovanje javnog mnijenja za vrijeme rata, poslije ratnih sukoba, i njihova primarna odgovornost prema javnosti je da iznose istinu. Obaveza je svakog novinara pridržavati se novinarske etike jer je ona temelj vjerodostojnog izvještavanja. Ukoliko se ne poštivaju profesionalni standardi istinitog, vjerodostojnog i nepristranog izvještavanja, novinari postaju propagandisti u ratne i poratne svrhe. Ovi snimci, njihova zloupotreba su dokazi da institucije, organizacije, pojedinaca-novinari iz reda bošnjačkog naroda u javni prostor svakodnevno unose netačne podatke, činjenice. Iz rata imamo bošnjački televizijski prilog gdje srpske žrtve, srpsku sahranu sa ožalošćenim srpskim majkama u crnim maramama i pravoslavnim krstovima prikazuju kao bošnjačke žrtve i dženazu.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (22.07.2023.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61981/ratni-snimci-srpskog-sarajeva-godinama-se-predstavljaju-kao-sarajevo-1425.-dana-pod-opsadom https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61981/ratni-snimci-srpskog-sarajeva-godinama-se-predstavljaju-kao-sarajevo-1425.-dana-pod-opsadom Sat, 05 Aug 2023 08:35:25 +0200 Prije neki dan gradonačelnik Bijeljine Ljubiša Petrović je na svojoj fejsbuk stranici napisao: „Jeste li primijetili da su juče sa zvonika naših pravoslavnih svetinja zvonila zvona na svaki sat, a posebno kako se približavala satnica za najavljenu oluju? Juče smo uprkos najavljenoj oluji prošli samo sa jačom kišom i kratkotrajnim udarima vjetra koji nisu bili ni izbliza jaki kao u drugim djelovima Bosne i Hercegovine, ali i regiona - Srbije, Hrvatske i Slovenije…Hvala našem duhovnom pastiru Preosvećenom vladici Fotiju pod čijim blagoslovom su juče zvonila zvona koja su odbranila našu Bijeljinu, i večeras najavljuju oluju i večeras će Bijeljinom i svim našim selima odzvanjati zvuk crkvenih zvona! Uz Božiju pomoć ćemo i ovo sve prebroditi, izaći ćemo iz ove nesreće kao pobjednici, a u dogovoru sa našim vladikom Fotijem organizovaćemo za slavu grada najmasovniju i najljepšu litiju za spasenje naše Bijeljine i Semberije! Krst je sila i znamenje, krst je spasenje!“ Ovo je napisao ljekar, koji je završio fakultet medicine sa prosjekom 9,4 i specijalizovao radiologiju. Šta možemo zaključiti iz napisanog? Možemo zaključiti da gradonačelnik Petrović vjeruje da se crkvenim zvonima može uticati na vremenske (ne)prilike i da će se odužiti vladici Fotiju na ovom čudesnom činu velelepnom litijom. Naravno ćuti Srpska pravoslavna crkva jer malo je čudesa kojima se ovih dana može pohvaliti, pogotovo ako su ona verifikovana od strane jednog gradonačelnika, pa makar on dolazio iz SDS-a. I ko zna kako bi se ovo „čudo“ završilo da se u međuvremenu u Bijeljini nije pojavila afrička svinjska kuga. Opet na fejsbuk stranici gradonačelnika Petrovića možemo pročitati da je već u Bijeljini eutanazirano oko 20 000 svinja i da je nezadovoljan odnosom Vlade Republike Srpske prema ovom problemu, ali i podrškom lokalnih seljaka. Ipak njegova poruka je više nego jasna: Radićemo sa onim što imamo, koliko imamo i kako imamo! Nastaviću da radim po zakonu i ono što je u mojoj ingerenciji, na pamet mi neće pasti da uradim ni milimetar više od toga! Kada će vam novac biti isplaćen za odštetu pitajte Ministarstvo, ne mene, nije moja nadležnost! Zašto se svinje eutanaziraju i zašto se uništava i nestaje stočni fond, pitajte Ministarstvo, ne mene! Pravilnik nema veze sa gradonačelnikom i lokalnom zajednicom, pravilnik donosi Ministarstvo a mi smo dužni da postupamo i radimo po njemu! Pitanje se samo nameće, zašto gradonačelnik Petrović ne potraži pomoć od vladike Fotija i spasi seljake, jer ako vladika rastjeruje oblake, kroti vjetrove i dehidrira kišu, ne bi mu trebao biti problem da se obračuna sa svinjskom kugom? Valjda i za to Srpska pravoslavna crkva ima recept? I na kraju ne pitajte se za kim zvona zvine, ona zvone za naše školstvo koje gubi bitku protiv naše vjere, za naš racio koje se povlači pred magijskim mišljenjem, za sve nas koji pokušavamo da sačuvamo zdrav razum. P.S. Magijsko mišljenje je uvjerenje da naše misli, radnje ili riječi, ili neke druge osobe, imaju određeni uticaj na stvarnost oko sebe. Ovakvo mišljenje je karakteristično za djecu do 6 godine ili osobe s dijagnozom opsesivno-kompulzivnog poremećaja.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61980/magijsko-misljenje-gradonacelnika-bijeljine https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61980/magijsko-misljenje-gradonacelnika-bijeljine Wed, 26 Jul 2023 09:26:16 +0200 Predsjednik Srpske Milorad Dodik nabavlja automobil od 316 000 KM. U stvari automobil košta 270 000 KM, ali sa PDV-om to je ta cifra. Kažu da u tenderu piše da automobil mora imati ventilaciju i masažu prednjih sjedišta, frižider i TV. Tražena boja je metalik crna te i unutrašnjost vozila mora biti u crnoj boji. Dalje se navodi da prednja sjedišta moraju biti električno podesiva sa memorijom. Na prvi pogled rekli bi preskupo, ali… Evo nekoliko primjera da to i nije neki veliki novac: 316 000 KM je 7,3% od ukupne cijene nove škole koja se gradi za 300 đaka u banjalučkom naselju Ada donacijom Srbije u vrijednosti od 4,3 miliona KM. 316 000 KM je 41% ukupnog budžeta Fonda Milan Jelić za 2022/23 godinu koji stipendira studente Republike Srpske. 316 000 KM je 54,3% ukupnog budžeta Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu. 316 000 KM je 63,2% od ukupne cijene mosta u Dervišima koji je vrijedan oko pola miliona KM. Za 316 000 KM možete namiriti 129 majskih sindikalnih potrošačkih korpi za četveročlanu porodicu u Republici Srpskoj. Za 316 000 KM možete namiriti 184 junske vladine potrošačke korpe za četveročlanu porodicu u Republici Srpskoj. Za 316 000 KM možete isplatiti 246 junskih neto plata u Republici Srpskoj. Za 316 000 KM možete isplatiti 539 majskih prosječnih penzija u Republici Srpskoj. Naravno, vazda se pare mogu potrošiti pametnije, ali prošlo je vrijeme Gandija, Garibaldija ili Kastra koji su nezavisnost i slobodu svom narodu donosili pješice ili na četvoronožcima, sad su druga vremena. Danas je primjerenija taktika pauna, gdje vođa svoju moć i snagu, baš kao i snagu naroda, pokazuje raskošnim perjem i voznim parkom kojim raspolaže. Imajući u vidu istorijski značaj predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, njegovu misiju i viziju cijena ovog automobila i nije toliko velika. Nema tog Srbina koji ovo neće istrpiti i pozdraviti ako je to put ka nezavnosnosti Republike Srpske i njenog očuvanja. Teret koji je na sebe preuzeo Milorad Dodik zaslužuje sjedišta za masažu i frižider. Na kraju krajeva, sve je po zakonu i tačka. Narodna skupština Republike Srpske je usvojila budžet Predsjednika  i nema tu velike filozofije.   Preuzeto sa blogger.ba   https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61979/cijena-prava-sitnica https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61979/cijena-prava-sitnica Sat, 22 Jul 2023 09:21:02 +0200 Град Сарајево 1992. године је послије Београда био највећи српски град, са највише Срба, изражено у апсолутним бројевима. У међувремену је због више разлога дио Града Сарајева, који је тренутно, 2023. године територија Кантона Сарајево, постао је град у коме има десетак пута више мртвих, сахрањених Срба у више од 130. православних, (затворених или у функцији)  и заједничких градских гробаља, од живих Срба који данас живе у Кантону Сарајево. Деведесет друге ратне године, 1992. године у Граду Сарајеву (тада подјељеном на Град Сарајево и Српско Сарајево) по мојим процјенама било је (збирно-за цијелу годину) око 197.000 Срба (157.000 Срба Срба, 30.000 Срба Југословена и 10.000 Срба Избјеглица са територија које су 1992. године биле под контролом Армије РБиХ). Данас, 2023. године у Кантону Сарајеву борави око 8.000 а у Граду Источно Сарајеву око 22.000 православаца који су остали на својим предратним боравиштима (подаци о Србима, православцима општине Соколац, нису предмет ове анализе, јер прије рата општина Соколац није била дио Града Сарајева, а данас је дио Града Источно Сарајево!). Математичким операцијама, користећи више извора дошао сам до податка да су на разне начине, због више узрока, или комбинацијом више узрока,  око 157.000 Срба Сарајева од 1992. године до данас, 2023. године у Дугом егзодусу напустили територију предратног Града Сарајева (а то је данас територија Кантона Сарајево (без дијела општине Пале који су припали Кантону Горажде и територија Града Источно Сарајево, без општине Соколац)! Опростите ми Ви који знате све ово о Граду Сарајеву, његовом уређењу, промјенама што понављам неке податке више пута. Морам понављати јер без понављања, освјетљавања тих података, и њихове злоупотребе тешко је или готово немогуће разумјети и прихватити моје ставове, закључке које изводим на основу  провјерљивих извора, података, чињеница. Понављам јер се тридесет година са појмом Град, Град Сарајево манипулише од стране Бошњака и међународне заједнице. Циљ је одржати и ширити искључив, једностран поглед , на грађански рат од 1992. до 1995. године, у ком се већински дијелови општина Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град свијету, у јавности представљају као Град, Град Сарајево! Тај наратив, прича хиљадама пута је свијету испричана па је већина у свијету прихватила легенду да су Срби дошли однекле и опколили Град Сарајево, као Грци Троју, Турци Београд или Беч или Нијемци Лењинград. Томе су кумовали и успавани, лијени Срби који се нису потрудили да понуде и други поглед на Град, Град Сарајево у рату. Нисам од оних аутора који негира опсаду, опкољавање Града, Града Сарајева, јер је очито и историјски тачно да је то што се представља свијету као Град, Град Сарајево стварно 4% територије предратног Града Сарајева, (по признању генерала Армије РБиХ) које је било под контролом Армије РБиХ, гдје су Бошњаци били већина било опсједнуто, опкољено. Армија РБиХ је контролисала још и  26% територије предратног Града Сарајево (дијелови општина Илиџа, Илијаш, Хаџићи и Трново), који су се налазили иза вањског ширег опсадно-одбрамбеног прстена, укупно 30% Града Сарајева. Када се пажљиво погледа мапа Сарајевског ратишта, са два одбрамбено-опсадна прстена (ужи  и шири) видљиво и очито је око 70% територије предратног Града Сарајева, које је контролисала Војска Републике Српске,  гдје су Срби били већина исто било опсједнуто, опкољено. То су мањински дијелови општина Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град, и већински дијелови Илијаша, Вогошће, Хаџића, Трнова, Илиџе и Пала. Моје компетенције и године, животно искуство стечено учествовањем и праћењем свих ових друштвених процеса ми не дозвољавају да говорим и пишем тако да изједначавам, да сводим на исто и једну и другу опсаду, опкољавање, њихове квантитативне  квалитативне карактеристике  и посљедице. Да су у овим послијератним годинама представници из свих друштвених сфера Бошњака, Срба , Хрвати и осталих, који су радили на сакупљању и обради документа, информација у разним облицима о рату у Сарајеву, у најширем значењу, не мислим да су требали радити на штету свога народа, то радили тако, да су чињенице, информације, закључци, оцјене било основа и платформа за разговор, дијалог, полемику у којој би учествовале равноправмо све стране, данас би имали историјску грађу која би својим садржајем потврдила моје ставове о двострукој обостраној блокади и опкољавању у Сарајеву и моје ставове, тезе о томе у ком временском периоду, како  и због чега су Срби Сарајева напустили Град Сарајево који су тежишни садржај овог текста. Два  наратива круже јавним мнењем, у усменој и писаној историји,  о егзодусу Срба из Сарајева, и то се веже за период Кратког егзодуса, који се одвијао од јануара  до марта 1996. године.  први, бошњачки наратив, да су Срби Сарајева добровољно напустили Град Сарајево уз малу помоћ СДС и његових истакнутих кадрова и институција;  други, српски наратив, да су Срби Сарајева протјерани уз велику помоћ СДА и њених истакнутих кадрова и институција. Прије рата и послије рата као грађанин Града Сарајева, а у току рата као грађанин Српског Сарајева био сам активни учесник или посматрач већине друштвених процеса, догађаја који су утицали на одлазак или останак Срба Сарајева, који су у том тренутку живјели на територији Српског града Сарајева. У доба Кратког егзодуса, јануар-март 1996. године био сам предсједник Српске општине Илиџа, професор на Правном и Машинском факултету Српског Сарајева, један од идејних вођа и оснивач Удружења Демократска инцијатива сарајевских Срба и члан Комисије за реинтеграцију коју је формирао ОХР. У времену пред егзодус и реинтеграциу имао сам комуникацију, заједно са другим члановима дружења ДИСС, прво - са Србима Сарајева који су живјели на територијама Града Сарајева, тада Српског Сарајева, који су се требали реинтегрисати у Град Сарајево под контролом бошњачких институција; друго – са Србима Града Сарајево који су живјели у дијелу Града Сарајева под контролом бошњачких институција (заједно са десет Срба са Илиџе, у јануару 1996. године, у организацији амбасаде Велике Британије); треће-са институцијама Републике Српске, Града Српско Сарајево и општина које си чиниле Град Српско Сарајево и истакнутим представницима тих институција; четврто – са представницима Бошњака и Хрвата који су били чланови Комисије за реинтеграцију, и пето-са представницима Међународне заједнице. Годинама сакупљам историјску грађу да напишем и објавим монографију о Дугом и Кратком егзодусу Срба Сарајева, посебно се ослањајући на изјаве Срба Сарајева који су отишли или остали, које су дате прије и послије егзодуса из 1996. године су платформа, темељ за моје ставове, тезе о томе у ком временском периоду, како  и због чега су Срби Сарајева напустили Град Сарајево. Срби Сарајева су свој вишевјековни град напуштали прије рата, у рату и послије рата; Срби Сарајева су у овом времену од 1992. до 2023. године умирали природном смрћу, нестајали, убијени као цивили или заробљени војници, погинули војници Армије Републике Босне и Херцеговине и Војске Републике Српске; Срби Сарајева, живи и мртви, Град Сарајеву су напуштали пјешке, на тракторима, камионима, аутобусима, возовима и авионима; Вријеме одласка Срба Сарајева је одређивао један или комбинација више узрока: прије почетка рата, април-мај 1992. године, Срби Сарајева већина добровољно напуштали су Град Сарајево: имајући у виду статус, судбину и искуство Срба у Словенији и Републици Хрватској одлучили су напустити Град Сарајево јер су друштвени догађаји, показатељи указивали да је ратна опција рјешавања нагомиланих проблема у односима народа може рјешавати и ратним средствима а они у томе нису жељели учествовати; спомен обиљежја српским цивилним жртвама из 1914. и 1941. године, готово у свакој општина Града Сарајева били су свједок и упозоравали Србе Сарајева да је могућ сценариј да се исто деси и њима 1992. године; неки сузнали, а њих је било мало, били су сигурни да ће доћи до ратног сукоба Бошњака и Срба у Граду Сарајеву и да ће Бошњаци бити поражени, па су се привремено иселили из Града да се послије врате као побједници. Око 40.000 Срба Сарајева прије рата, до маја 1992. је напустило Сарајево. Вријеме рата у Сарајеву, мај 1992. до децембра 1995. године Срби Сарајева већином су под присилом напуштали Сарајево: имајући у виду оно што се дешавало у току рата са Србима Сарајева, који нису били довољно заштићени и били су предмет многобројнх ратних и цивилни злочина; и због погоршаних објективних животних услова свих генарација Срба Сарајева. Око 25.000 Срба сарајево од маја 1992. до децембра 1995, године напустило је Сарајево.  у вријеме реинтеграције, егзодуса Срба Сарајева од јануара до марта 1996. године већина под присилом, као резултат:  јавног дјеловања политичке партије Бошњака, СДА, затим високих државних и градских руководилаца који су сматрали да је Град Сарајево њихов ратни плијен, ратна побједа и да они Срби који су били ратници  или цивилна власт треба да кривично одговарају за своје ратне злочине над грађанима Града Сарајева; исте или сличне изјаве јавно су износили и руководици јавних комуналних институција, предузећа, институција образовања, здравства и културе наглашавајући да за Србе Сарајева који су били у Војсци Републике Српске нема мјеста у њима; најтеже поруке су упучиване српској дјеци који су били већина на српским митинзима чија је порука била желимо да останемо своји на своме са својом влашћу, којом су високи државни и полицијски функционери пријетили да су снимљени и да неће моћи наставити школовање у Граду Сарајеву. у првом периоду реинтеграције, у јануару и февруару 1996. године Институције Републике Српске свих нивоа (Скупштина Српског Сарајева је донијела одлуку у којом обавјештавају Србе Сарајева да сами одлуче, свак појединачно хоће ли се реинтегрисати или напустити Град Сарајево) и српски руководиоци су говорили и радили да се требају Срби Сарајева реинтегрисати у Град Сарајево, уз одређене услове, а то су гаранције безбједности, учешће у власти у свим државним институцијама и организација и предузећима, уз гаранцију употребе језика и писма, и пуне слободе исказивање културног и вјерског идентитета Срба Сарајева: у другом периоду, крајем фебруара и почетак марта 1992. године, послије састанка у сали општине Вогошћа, гдје су били присутни Срби из Вогошеће, представнци Владе и Скупштине Републике Српске, представници Скупштине Српског Сарајева и цивилни и војни представници Међународне заједнице, (ОХР, УНПРОФОР) (на то састанку сам био присутан) су изјавили да готово ништа од српских захтјева неће бити поштовано, реализовано на хитном састанку у Вогошћи српско руководство је донијело одлуку да Сарајевски Срби треба да крену у егзодус; формиран је крајем фебруара Штаб Владе Републике Српске за егзодус, на челу са предсједником Владе и тих дана је Момчило Крајишник, предсједник Народне скупштине Републике Српске, изјавио да Срби Сарајева треба да се селе, да ексхумирају и понесу са собом своје мртве Србе и ако треба да понесу сваки саобраћајни знак. јако битан и превладавајући разлог, узрок који је утицао на одлуку о одласку је био страх од проблема које ће донијети сусрет, мијешање дојучерашњих ратника, који су се година гледали преко нишанских справа разних оруђа и оружја и да су остали неријешени проблеми и узроци који су довели до грађанског рата. пси рата, лешинари, пљачкаши Бошњаци и Срби својим изјавама и радњама изазивали су страх и несигурност код Срба Српског Сарајева и то њихово стање користили да се богате откупљујући испод цијене или пљачкајући српску имовину и тиме директно утицали да се под присилом дио Срба Српског Сарајева одлуче на егзодус. Међународна заједница осим прокламација, писама и јалових јавних наступа није ништа учинила да се Срби Српског Сарајева добровољно реинтегришу у Град Сарајево. Око 70.000 Срба Сарајева напустило је Сарајево од јануара 1996. до марта 1996. године.  Од марта мјесеца 1996. године до данас 2023. године Срби Сарајева су већином под присилом напуштали Сарајево.  у временском периоду од марта 1996. до данас 2023. године Град Сарајево, претежно дио који се налази у Кантону Сарајево напуштају Срби, они који су ту били у току рата али и реинтегрисани Срби послије рата јер су политички, правно и стварно постали грађани другог реда. Око 22.000 Срба Сарајева напустило је Сарајево од марта 1996. до данас 2023.године. Онај ко прочита мој текст до краја,  надам се да ће неке од мојих ставова, теза прихватити, јер су утемељени на јаким чињеницама, подацима и ако има сазнања, података и изворе који указују да нисам у нечему у праву, нек их јавно објави, нећу се љутити нити одбацити већ ћу их прихватити и укључити у нове текстове и друге јавне наступе на ову тему. Моји ставови, тезе, из овог текста које сам понудио јавности потврђују тезу српских политичара и интелектуалаца из Града Источног Сарајева,  да је већина од 157.000 Срба Сарајева, под присилом протјерана са подручја данашњег Кантона Сарајево, а некад Града Сарајева, су резултат мог непосредног учешћа у више  догађаја из времена које анализирам или моје објективе, научне анализе доступне историјске грађе о овој теми.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (22.07.2023.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61978/oko-157.000-srba-saraeva-su-veinom-pod-prisilom-proterani-iz-saraeva-od-1992.-godine-do-danas https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61978/oko-157.000-srba-saraeva-su-veinom-pod-prisilom-proterani-iz-saraeva-od-1992.-godine-do-danas Wed, 19 Jul 2023 08:25:56 +0200 Prijedog gradonačelnici da ona i njeni istomišljenici pređu sa otvorenih pisama, krivičnih prijava i brusilica na područje saradnje, komunilacije, polemike i dijaloga sa srpskom stranom. Vi i drugi bošnjački političari koristite pravo da podnosite krivične prijave protiv Srba i srpskih organizacija i intitucija i da pišete otvorena pisma, pa ću i ja iskorititi tu mogućnost da Vama ovom prilikom uputim otvoreno pismo u vezi teksta koji se nalazi na Vašim tablama koje ste postavili na ulazima u Grad Sarajevo, a koji glasi: „1425 DANA POD OPSADOM“ , i Vašim stavovima o tabli i sadržaju poruke na tabli „Grad 157.000 Srba koji su morali napustiti Sarajevo“ koje su postavljene na ulazu u Grad Istočno Sarajevo, i osvrnuti se na sadržaj Vaših izjava o građanskom ratu u Gradu Sarajevu. Odmah na početku, naglašavam, mislim da je ovaj tekst „1425 DANA POD OPSADOM“ a i sadržaj Vaših mnogobrojnih izjava,  izjava Vaših istomišljenika,  primjer izazivanja nacionalne, vjerske i rasne mržnje, razdora i netrpeljivosti. Na čemu zasnivam ovaj moj stav?  Argumente izlažem u nastavku teksta! Nije tačno, ne odgovara istorijskoj istini, da su samo dijelovi predratnog Grada Sarajeva čija ste Vi gradonačelnica bio pod opsadom, jer je Srpsko Sarajevo bilo kao i Vi pod opsadom, opkoljeno 1350 dana, pošto je Grad Sarajevo prethodno bio podijeljen na bošnjačke i srpske enklave a zatim su te enklave obostrano blokirane i brzo opsjednute i opkoljene sa dva opsadno-odbrambena obruča na kojima su se nalazile vojne snage Bošnjaka i Srba. Da Vas, a i druge, koji kao papagaji više puta ponavljate lažni narativ „1425 DANA POD OPSADOM“, podsjetim da je „14. decembra 1995. u Parizu je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, kojim je, prema dogovoru 21. novembra iste godine u Daytonu (SAD), i zvanično prekinut rat u Bosni i Hercegovini.“ (https://www.aa.com.tr/ba/politika/bih-25-godišnjica-potpisivanja-dejtonskog-mirovnog-sporazuma-/2075902) Vi i Vaši istomišljenici svake godine stotinama puta izjavljujete da je u Gradu Sarajevo tokom građanskog rata od 1992. do 1995. godine: Poginulo građana Sarajeva. „poginuo 11.451 građanin Sarajeva“ „poginulo preko 11.500 građana Sarajeva“ „poginulo preko 14.500 građana Sarajeva“ Nikada javno Vi i Vaši istomišljenici niste izjavili a niti objavili izvor, dokumente koji su osnova za Vaše izjave. Ja sam pogledao podatke o poginulim u Gradu Sarajevu koji su objavljeni u Bosanska knjiga mrtvih I, IDC Sarajevo, oktobar 2012.godine, autora Mirsada Tokače, gdje je na str. 164,  objavljeno „Na teritoriji deset gradskih opština ukupno je ubijeno 5.564 civila“, svih nacionalnosti.   Ubijeno djece opkoljenog Sarajeva. o „ubijeno je 1.601 dijete“ o „ubijeno je 1.600 dijece“ o „ubijeno je više od 1.600 djece“ U vašim bošnjačkim, sarajevskim knjigama, spomen-obilježjima postoje podaci o ubijenoj djeci opkoljenog Sarajeva (napomena niste htjeli tu pomenuti ubijenu djecu Srpskog Sarajeva) i ovo je prilika da Vas i Vaše istomišljnike upoznam sa njima. Bosanska knjiga mrtvih I, IDC Sarajevo, oktobar 2012.godine, Mirsad Tokača, na str.166. piše: “U Sarajevu je smrtno stradalo i 705 maloljetnih osoba, od čega 611 djece ubijeno kao civili, a 94 je poginulo u statusu vojnika” (napomena: tu se nalaze i podaci o ubijenoj djeci Srpskog Sarajeva); Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, februar 2010.godine, Smail Čekić, na strani 856. piše „ubijeno je 524 djece“; Na postamentima Spomen obilježja ubijene djece opkoljenog Sarajeva, uklesana su imena 520. ubijenog djeteta. (napomena, od 2009. godine kad su ova imena ukesana do danas nije uklesano nijedno novo ime ubijenog djeteta) Otkrivanje spomenika djeci nastradaloj u Sarajevu 1992-1995 ...https://www.slobodnaevropa.org/a/1832029/p2.html Palo granata na opkoljeno Sarajevo. „prosječno je padalo 329 granata dnevno na Sarajevo“ „22. juli 1993...taj će dan ostati upamćen kao dan kada je palo najviše granata na grad - rekordnih 3777“ Nikada Vi a ni Vaši istomišljenici niste naveli dokumente izvore koji potvrđuju sadržaj Vaših izjava. Potrudio sam se da za mene, vas a i čitaoce, pronađem podatke o 22.julu 1993. godine, jer Vi tvrdite da je tog dana na grad palo 3777 granata i našao sam podatke  da je od strane Ujedinjenih Nacija (UNPROFOR u Gradu Sarajevu imao taj zadatak) evidentirao 3.777 udara artiljerije i minobacača na teritoriji Sarajevskog ratišta, pogledati izvjetaj UN Secrity Council, 1994.a, str.586. Istina je, to se može vidjeti u gore pomenutom izvještaju da je na dijelove Grada Sarajeva koji se nalaze unutar užeg opsadno-odbrabenog prstena, 22.jula 1993. godine palo 660.granata, a na područje planine Igman koja je u tom trenutku (u toku operacije Vojske Republike Srpske, Lukavac) bila pod kontrolom Armije Republike Bosne i Hercegovine, a nalaze se iza šireg opsadno-odbrambenog prstena tog dana palo 3.117 granata. Da su Srbi izašli na planine oko Sarajeva. Kada se izvrši ozbiljan, objektivan naučni uvid u popis stanovnštva iz 1991. godine i knjige katastra privatne imovine građana Sarajeva i ti podaci se uporede sa linijama dva odbrambeno-opsadna prstena na Sarajevskom ratištu može se vidjeti da su one išle teritorijama koje su u većini bile u vlasništvu Srba Sarajeva i da su na tim teritorijama živjeli već inom Srbi Sarajeva! Nije tačno da je neko natjerao Srbe Sarajeva na polja, brežuljke, brda i planine Grada Sarajeva da odatle ubijaju svoj grad, jer su oni 1992. godine na poljima, brežuiljcima, brdima i planina prebivali, boravili i samo su izašli u svoja dvorišta da brane svoj zavičaj. Više stotina puta sam javno govorio i pisao o građanskom ratu na Sarajevskom ratištu, a posebno objašnjavao, argumentovano osvjetljavao svoje tvdnje navodeće brežuljke, brda, planine koje je zaposjela Armije Republike Bosne i Herecegovine, pripadanici Prvog korpusa Armije Republike Bosne i Hercegovine  i tako razbijao lažnu tvrdnju da su samo Srbi Sarajeva, pripadnici Sarajevsko-romanijskog korpusa izašli na brda, brežuljke i planine Grada Sarajeva. Poštovana gradonačenice Grada Sarajeva, obavještavam Vas da je  prije početku rata 1992.oko 45.000 građana Sarajeva svih nacionanosti, najviše Srba napustlo Grad Sarajevo, avionima, autobusima i automoblima i nisu se zaustavili na brežuljcima, brdima i planama Grada Sarajeva (oprosti što sam ovako precizan, to je zbog toga što sam bio odlikaš na časovima u osnovnoj školi Poznavanje prirode i društva, lekcije Moj zavičaj. A poslije sam godinama i hodao i šetao (i ratovao) po ovim brežuljcima, brdima i planinama Sarajeva pa Vama a i drugima prenosim svoja saznanja i doživljaje. Poštovana gradonačelnice na teritoriji Grada Sarajeva i prije rata na poljima, brežuljcima, brdima i planinama su živjeli pomiješani i Srbi i Bošnjaci i ostali narodi i narodnosti. Vi i Vaši godinama plasirate lažnu tvrdnju da su Srbi izašli iz grada, sa polja i otišli na brežuljke, brda i planine Sarajeva. Srbi Sarajeva sa oružjem su samo izašli na granice svog sarajevskog zavičaja, a nekad je to bilo polje, nekad brežuljak, nekad brdo, nikad nasuprot njih na poljima, brežuljcima, brdima i planinama Grada Sarajeva su bili naoružani Bošnjaci na vojnim linijama, u dva opsadno-odbrambena prstena. Na užem opsadno-odbrambenom prstenu Armija Republike Bosne i Hercegovine držala je slijedeće brežuljke i brda: polazimo od Vraca, Debelo brdo, Berkuša, Čolina kapa, Jarčedoli, Faletići, Sedrenik, Grdonj, Kromolj, Koblja glava, Hum, Humsko brdo, Žuč, Švabino brdo, Briješće Brdo. Vojska Republike Srpske na užem opsadno-odbrambenom prstenu zaposjela je Hrasno Brdo, Vraca, Grbavica, Kneginja, Vidikovac, Brus, Biosko,Mrkovići, Radava,Poljine. Na širem opsadno-odbrambenom prstenu Armija  Republike Bosne i Hercegovine držala je sljedeće bežuljke, brda i planine: polazimo od Zvijezde iznad Olova, Zvijezda, Čemerska planina, Volujak, Čubren, Ormanj, Koščan, Tinovo brdo, Stupnik, Igman, Bjelašnica, Treskavica, Jahorina, Devetak, Javor iznad Žepe. Na širem opsadno odbrambenom prstenu Vojska Republike Srpske držala je dijelove: Zvijezde, Čemerske planine, Volujeka, Igmana ( Debelo brdo, Aišnik, Straišta), dijelove Jahorine, Devetka i Javora. Poštujem to što se gradonačelnice Vi i Vaši borite pravno i na terenu. Nemojte zaboraviti da se i na drugi način, drugim sredstvima mogu zadovoljiti Vaši ineresi i interesi naroda koje zastupate, „Borimo se i pravno i na terenu. Nakon što je nedvojbeno utvrđeno da se tabla sa lažnim informacijama nalazila na teritoriji Federacije BiH, pripremili smo još jednu krivičnu prijavu Uz krivičnu prijavu priloženi su svi dokazi o postavljanju ploče, kao i lokaciji iste...“ Ovdje se radi o ozbiljnom krivičnom djelu na teritoriji FBiH.“, izjavila je gradonačelnica Grada Sarajeva Benjamina Londrc-Karić. Poštovana gradonačelnice kažete da se borite „pravno i na terenu“ ali zaboravili ste da postoji i druga strana koja kao i Vi ima svoje institucije,  i da "Institucije između sebe komuniciraju zvaničnim kanalima.“ kako Vam je poručio gradonačelnk Grada Istočno Sarajevo mr.sci. Ljubiša Čosić. Vama je Vaša javna promocija primaran interes pa organe i institucije Grada Sarajeva i Grada Istočno Sarajevo vidite kao prepreku, smetnju u Vašem samoreklamiranju, koje često nije utemeljeno na činjenicama. I zato ne čujete i ne čitate poruku gradonačelnika Grada Istočnog Sarajeva: „Ako je utvrđeno da je nešto što je postavljeno prije 20 godina, na teritoriji Federacije BiH, ja sam legalista i naravno da bismo sklonili i postavili na teritoriju Republike Srpske.“ I u pravu je Ljubiša Ćosić kad zaključuje.“ Ovo je samo pokazatelj koliko jedna politička histerija može da se prenese i na djelovanje institucija". Gospođo gradonačelnice Vi naglašavate: „Ranije je podnijeta krivična prijava (protiv gradonačelnika Grada Istočno Sarajevo zbog sadržaja teksta koji se nalazi tabli koje se postavljene na više ulaza u Grad Istočno Sarajevo a glasi: „Grad 157.000 Srba koji su morali napustiti Sarajevo“) za izazivanje nacionalne, vjerske i rasne mržnje tužilaštvu BiH, sada i tužilaštvu Kantona Sarajevo.“ Vi ste podnijeli krivičnu prijavu za izazivanje nacionalne, vjerske i rasne mržnje, razdora i netrpeljivosti jer je Grad Istočno Sarajevo postavio na ulazu u Grad table sa natpisom „Grad 157.000 Srba koji su morali napustiti Sarajevo“ i zanimljivo je da nisam nigdje pročitao koji je dio natpisa osnova za podnošenje Vaše krivične prijave. Podsjećam Vas da je natpis i tabla odgovor na Vaše višegodišnje neistinite tvrdnje koje postavljate na Vaše table i koje se mogu pogledati u Vašim i izjavama Vaših istomišljenika i zato je podržavam, priznajem da je izjava neprecizna, i smatram da ne mora u ovom trenutku biti precizna jer je odgovor na medijske manipulacije Vas i Vaših istomišljenika. Priželjkujem dolazak ozbiljnog i odgovornog  vremena, javnog prostora  u kojem će ti Vi i Vaši istomišljenici izraziti spremnost da razgovarate lično i institucionalno sa predstavnicima Srba i institucijama  Grada Istočno Sarajevo oko svih spornih tema iz sadašnjosti i prošlosti. Siguran sam da će ovu moju ideju podržati srpski rukovodioci i institucije Grada Srpsko Sarajevo! Najpozitivniji rezultat tih razgovora, dijaloga, polemike bilo bi približavanje u stavovima i ocjenama događaja iz prošlosti koji bi uticali na obje strane da ne pokreću akcije i aktivnosti, čiji bi negativni i netačan sadržaj bio osnova za podizanje optužnica zbog krivičnog djela izazivanje nacionalne, vjerske i rasne mržnje, razdora i netrpeljivosti. Spreman sam da svoje kompetencije i kompetencije, (u punom kapacitetu) Udruženja „Centar za društvena istraživanja, tranzicijsku pravdu i demokratiju-istina i pravda“ stavim na raspolaganje svim stranama u mogućem dijalogu, polemici o događajima na teritoriji nekadašnjeg Grada Sarajeva, (danas Kanton Sarajevo i Grad Istočno Sarajevo),  iz sadašnjosti i bliske prošlosti. Ilidža, juli 2023. godine  mr.sci. Dušan Šehovac, profesor                                                                    Predsjednik Udruženja „ Centar za društvena istraživanja,                                                                          tranzicijsku pravdu i demokratiju-istina i pravda“   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (19.07.2023.)                                                                      https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61977/otvoreno-pismo-srbina-sa-ilidze-gradonacelnici-grada-sarajeva-benjamini-karic https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61977/otvoreno-pismo-srbina-sa-ilidze-gradonacelnici-grada-sarajeva-benjamini-karic Mon, 17 Jul 2023 14:42:19 +0200 Prije neki dan, tačnije 14. srpnja ili ti jula 2023. godine, usvojena je incijativa poslanika Ethema Šalde da se dio  Frankopanske ulice u Čapljini, u dužini od 150 metara, u kojoj se nalazi džamija, sjedište Medžlisa islamske zajednice Čapljina i svih udruženja s bošnjačkim predznakom, od sada naziva Ulica žrtava srebreničkog genocida. Mnogi mediji su prenijeli ovu vijest, naglašavajući da je grad Čapljina ovom odlukom “pokazao tolerantnost i poštovanje prema svim nacionalnostima koji žive u našem gradu a posebno prema nevinim žrtvama koje su stradale tijekom minulog rata bez obzira pod čijom zastavom bile.” Na prvi pogled sve je kako treba, imamo lokalnu vlast koja istinski želi da oda počast nevinim žrtvama u Srebrenici i na taj način učini svoj grad boljim, ali da li je baš tako ili je ovo još jedna lažna predstava lokalnih političara. Kada želite da se istinski i iskreno suočite sa prošlošću onda krenete od svoga dvorišta i njega počnete prvo da sređujete. U praksi bi to značilo da grad Čapljina prije Ulice žrtava srebreničkog genocida, treba prvo svoje  ulice da nazove Ulica prebilovačkih žrtava i Ulica logoraša iz Dretelja. U selu Prebilovci je u avgustu 1941. godine ubijeno oko 850 Srba žitelja tog sela i to su učinile ustaše iz Čapljine i okoline. Danas u Čapljini imamo samo ulicu koja se zove Blajburških žrtava. Logor Dretelj je jedan od najozloglašenijih na području Hercegovine kojeg su od 1992. godine kontrolisale snage Hrvatskog vijeća odbrane i vojna policija. Na početku su u njemu bili zatvarani Srbi iz doline Neretve, a kasnije i Bošnjaci. Činjenice o tome šta su proživjele žrtve logora “Dretelj”  utvrđene su u slučajevima “Prlić i drugi”, ali nizu drugih presuda sudova u inostrantsvu i kod nas. Danas Čapljinu krasi ulica Gojka Šuška. Umjesto tih ulica, koja nema veze sa Čapljinom i događajima koji su važni za ovaj grad,ulicu  dobijaju bošnjačke žrtve u Srebrenici koje su ubili pripadnici Vojske i Policije Republike Srpske. Bošnjaci siti, Hrvati na broju i mirna (Herceg) Bosna. Imajući u vidu sve gore napisano, sasvim je jasno da se ovdje ne radi o brizi za žrtve, o želji da se suoči sa sopstvenom prošlošću, niti o njegovanju kulture sjećanja. Ovo je školski primjer guranja problema pod tepih ili bolje reći zatvaranje kostura u ormar, s nadom da u budućnosti neće biti prilike da se taj ormar otvori, a kosturi ne poispadaju iz njega sa svojim neispričanim pričama, strašnim istinama i željom za osvetom. Ne znam koliko su toga svjesni čapljinski političati, ali se plašim da će za ove njihove igrokaze  ispaštati njihova djeca ili unuci. Ipak ko zna, možda je ovo samo početak jedne nove Čapljine i želim da vjerujem da će njene ulice uskoro “krasiti” i Ulica prebilovačkih žrtava i Ulica logoraša iz Dretelja. Hercegovci su čudo.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61976/ulica-zrtava-srebrenickog-genocida-u-capljini-je-150-metara-zavaravanja-sebe-i-drugih https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61976/ulica-zrtava-srebrenickog-genocida-u-capljini-je-150-metara-zavaravanja-sebe-i-drugih Mon, 10 Jul 2023 10:12:34 +0200 Obožavam Milorada Dodika i njegovu zajebanciju sa srpskim narodom i njegovom istorijom. Elem, neki dan je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao da je „Hercegovački ustanak, poznatiji kao Nevesinjska puška, koji je podignut 9. jula 1875. u selu Krekovi kod Nevesinja, označio početak kraja osmanlijskog carstva i uvod u proglašenje Srbije i Crne Gore nezavisnim državama, ističući da su Srbi uvijek, kroz svoju bogatu istoriju, bili na strani oslobodilaca, pobjednika, pravednika i antifašista.“ Sad se vi pitate šta je ovdje zajebancija? U knjizi Endrju Hejvuda „Političke ideologije“ na strani 224 piše „fašizam je čedo 20. vijeka“ i u Italiji je fašistička partija formirana 1919. godine, da bi na vlast došla 1922. godine na čelu sa Benitom Musolinijem. Nacististička partija Njemačke je takođe nastala 1919. godine, ali Hitler na vlast dolazi 1933. godine. U Španiji je fašizam uspostavljen tek 1938, godine, pobjedom generala Franka u građanskom ratu. Kao što vidimo iz priloženog Srbi su, a naročito Hercegovci bili antifašisti, još prije nastanka fašizma. Ono što posebno imponuje u ovoj zajebanciji je da su Srbi uvijek bili oslobodioci, pobjednici i pravednici, što je teško reći za bilo koji narod u svijetu što opet nije stvar razuma i odluke, već nečeg dubljeg recimo „srpskih“ gena. Poslije Dodik kaže „Svako obilježavanje ovog značajnog datuma, 9. jula, prilika je da se sjetimo hrabrosti i junaštva Pere Tunguza, koji je ispalio prvi metak na turski karavan čime je označio početak ustanka protiv osmanlijskog okupatora. Ovaj njegov herojski i junački podvig upisan je zlatnim slovima u slavnu istoriju naših predaka.” I ovdje Dodik izvrće istoriju kako njemu odgovara. Istina je da je Pero Tunguz prvi ispalio metak na turski karavan, ali ne zato što je to bio plan za početak ustanka, već što je Pero bio lokalni kabadahija, kome je cilj bio da opljačka karavan, a ne sam ustanak. Plan je bio da ustanak počne nešto kasnije, ali  Pero je bio posebna sorta ljudi, kojima je važniji lični interes od interesa naroda. Danas se to zove „kontroverzni biznismen“ ili „ otuđeni centar moći“. I na kraju Srpska novinska agencija (SRNA) poentira sledećom budalaštinom „Nevesinjska antifašistička puška predstavlja oružani otpor ustašama 3. juna 1941. godine u selu Drežanj, nakon masakra 27 ljudi u selu Udružnju kod Nevesinja. Ovaj oružani otpor fašističkom okupatoru se u trećoj knjizi Otadžbinskog rata Rusije pominje kao prvi antifašistički ustanak u porobljenoj Evropi, ali ga komunističke vlasti bivše Jugoslavije nisu proglasile za Dan ustanka protiv okupatora, već 4. jul.“ Kao što znamo Drugi svjetski rat je na tlu bivše Jugoslavije počeo tek 1941. godine, a prvi pokreti otpora nastali su još 1939. godine u Poljskoj, potom u Čehoslovačkoj, Albaniji, Norveškoj, Francuskoj, Nizozemskoj, Belgiji. Ali ako to kažu Rusi onda nema zajebancije.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61975/mitovi-i-legende-milorada-dodika-o-nevesinjskoj-pusci https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61975/mitovi-i-legende-milorada-dodika-o-nevesinjskoj-pusci Sat, 08 Jul 2023 10:02:29 +0200 Kada se izvrši uvid u popis stanovnštva iz 1991. godine i knjige katastra privatne imovine, i ti podaci se uporede sa linijama dva odbrambeno-opsadna prstena na Sarajevskom ratištu može se vidjeti da su one išle teritorijama koje su u većini bile u vlasništvu Srba Sarajeva i da su na tim teritorijama živjeli većinom Srbi Sarajeva! Nije tačno da je neko najterao Srbe Sarajeva na polja, brežuljke, brda i planine Grada Sarajeva da odatle ubijaju svoj grad, jer su oni 1992. godine na poljima, brežiljcima, brdima i planina prebivali, boravili i samo su izašli u svoja dvorišta da brane svoj zavičaj. Mavludin Čajić pita na facebooku moju prijateljicu Jelenu Beočanin :“Pa ko 90-ih natjera Srbe iz SA na okolna brda iznad SA? Sta su drugo radili s tih brda nego ubijali svoj grad. Gospođo nemojte pametovat puno iz BG, dosta nam je glupih indoktrina od tamo, pa i ta o V Srbiji s kojom je počeo rat.“ Više stotina puta sam javno govorio i pisao o građanskom ratu na Sarajevskom ratištu, a posebno objašnjavao, argumentovano osvjetljavao svoje tvdnje navodeće brežuljke, brda, planine koje je zaposjela Armije Republike Bosne i Herecegovine, pripadanici Prvog korpusa Armije Republike Bosne i Hercegovine  i tako razbijao lažnu tvrdnju da su samo Srbi Sarajeva, pripadnici Sarajevsko-romanijskog korpusa izašli na brda, brežuljke i planine Grada Sarajeva. Poštovani Mevludine Čajiću na početku rata 1992. oko 45.000 građana Sarajeva svih nacionanosti, najviše Srba su napustli Grad Sarajevo, avionima, autobusima i automoblima i nisu se zaustavili na brežuljcima, brdima i planinama Grada Sarajeva (oprosti što sam ovako precizan, to je zbog toga što sam bio odlikaš na časovima u osnovnoj školi Poznavanje prirode i društva, lekcije Moj zavičaj. A poslije sam godinama i hodao i šetao (i ratovao) po ovim brežuljcima, brdima i planinama Sarajeva pa Vama a i drugima prenosim svoja saznanja i doživljaje. Poštovani Mevldudine na teritoriji Grada Sarajeva i prije rata na poljima, brežuljcima, brdima i planinama su živjeli pomiješani i Srbi i Bošnjaci i ostali narodi i narodnosti. Vi i Vaši godinama plasirate lažnu tvrdnju da su Srbi izašli iz grada, sa polja i otišli na brežuljke, brda i planine Sarajeva. Vi pitate i tvrdite; „Šta su drugo radili s tih vrda nego ubijali svoj grad.“ Srbi Sarajeva sa oružjem su samo izašli na granice svog sarajevskog zavičaja, a nekad je to bilo polje, nekad brežuljak, nekad brdo, nekad. Nasuprot njih na poljima, brežuljcima, brdima i planinama Grada Sarajeva su bili naoružani Bošnjaci na vojnim linijama, u dva opsadno-odbrambena prstena. Na užem opsadno-odbrambenom prstenu Armija Republike Bosne i Hercegovine držala je slijedeće brežuljke i brda: polazimo od Vraca, Debelo brdo, Berkuša, Čolina kapa, Jarčedoli, Faletići, Sedrenik, Grdonj, Kromolj, Koblja glava, Hum, Humsko brdo, Žuč, Švabino brdo, Briješće Brdo a Vojska Republike Srpske, Hrasno Brdo, Vraca, Grbavica, Kneginja, Vidikovac, Brus, Biosko, Mrkovići, Radava, Poljine. Pogledati kartu 1. Na širem opsadno-odbrambenom prstenu Armija  Republike Bosne i Hercegovine držala je sljedeće bežuljke, brda i planine: polazimo od Zvijezde iznad Olova, Zvijezda, Čemerska planina, Volujak, Čubren, Ormanj, Koščan, Tinovo brdo, Stupnik, Igman, Bjelašnica, Treskavica, Jahorina, Devetak, Javor iznad Žepe. Na širem opsadno odbrambenom prstenu Vojska Republike Srpske držala je dijelove: Zvijezde, Čemerske planine, Volijeka, Igmana (Debelo brdo, Aišnik, Straišta), dijelove Jahorine, Devetka i Javora. Pogledati kartu 2. Rezultati nepristrasnog i objektivnog naučno istraživanja su pokazala da su naoružani Bošnjaci posjeli više brežuljaka, brda i planina Grada Sarajeva, Sarajevskog ratišta, odnosno da su držali više viših kota na poljima, brežuljcima, brdima i planinama, a to se može vidjeti i na ovdje postavljene moje dvije mape. Nepristrasno i objektivno naučno istraživanje bi takođe pokazalo, preliminiarni rezultati na to ukazuju, da se u sastavu Prvog korpusa Armije Republike Bosne i Hercegovine nalazilo u procentima više boraca koji nisu živjelu u Gradu Sarajevu 1992. godine, odnosno da se u Sarajevskom romanijskom korpusu Vojske Republike Srpske nalazilo u procentima manje  boraca koji nisu živjeli u Gradu Sarajevu 1992.godine.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (08.07.2023.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61974/naoruzani-srbi-sarajeva-starosjedioci-su-u-toku-gradanskog-rata-bili-na-granicama-svoga-zavicaja https://www.frontal.ba/blogovi/blog/61974/naoruzani-srbi-sarajeva-starosjedioci-su-u-toku-gradanskog-rata-bili-na-granicama-svoga-zavicaja