Javna preduzeća takođe imaju prekomjeran broj zaposlenih. O kojem broju je riječ ne zna se tačno, jer je tačnost dobijenih podataka od javnih preduzeća veoma upitna. To posebno važi za javna preduzeća na lokalnom nivou, za koje se ne zna tačno koliko radnika zapošljavaju.
Politika „izbornog zapošljavanja“ se sprovodi ne samo u administraciji nego i u javnim preduzećima, a sve to sa jednim i primarnim ciljem, da služe kao glasačka mašina. Pa se tako poslovi više obećavaju „politički“ podobnim a manje školovanim i sposobnim, jer se političari boje da ne izgube svoju sigurnu bazu.
ZP „Elektrokrajina“ Banjaluka je najveće elektrodistributivno preduzeće u sastavu Mješovitog holdinga „Elektroprivreda Republike Srpske“, matično preduzeće a.d. Trebinje (ERS).
Upravo se u svim zavisnim preduzećima „Elektroprivrede RS“ ranijih godina drastično povećavao broj zaposlenih.
Tako je u prvoj polovini izborne 2016. godine u „Elektrokrajina“ Banjaluka zaposleno 39 a u drugoj polovini 2016. godine 83 nova radnika. Na kraju 2016. godine ovo preduzeće je imalo ukupno 1.781 zaposlenih. Takođe, u izbornoj 2016. godini zaposleno je i 54 pripravnika. Ovo su podaci Elektrokrajine Banjaluka do kojih smo došli u toku naših istraživanja.
Iz „Elektrokrajine“ Banjaluka ipak tvrde da imaju optimalan broj radnika.
Javna preduzeća u Republici Srpskoj nemaju zakonsku obavezu da raspisuju javne konkurse za zapošljavanje radnika, zbog čega i ne čudi činjenica da direktori zapošljavaju koliko žele radnika. Upravo zbog toga, postavlja se pitanje koliko su transparenti podaci o ukupnom broju radnika.
I pored velikog broja zaposlenih radnika, mnogobrojnih savjetnika direktora preduzeća, savjetnika uprave, javna preduzeća u Republici Srpskoj ne posluju pozitivno. Izmišljaju se radna mjesta kako bi se "udomili" ljudi koji su bliski vladajućoj garnituri nekog preduzeća. Ovakvi primjeri nisu samo karakteristični za javna preduzeća već i za ustanove i agencije u Republici Srpskoj.
Frontal
