Сабор светог Јована Крститеља – Јовањдан, један од празника посвећених светитељу и пророку који је најавио долазак Спаситеља и крстио га на ријеци Јордан, прославља се данас у свим храмовима Српске православне цркве (СПЦ) и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава.
Према предању, многи су мислили да је Јован обећани месија, али је он, препознавши Исуса када је слушао његове прве јавне проповиједи, рекао: “То је јагње Божије које узе на себе гријехе свијета”.
У Цркви је светитељ познат и као Јован Претеча, а његов празник сврстава се у ред највећих пророчких празника, јер се за светог Јована, најближег сљедбеника и блиског рођака Исуса Христа, везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповиједи.
Овај празник се слави дан послије Богојављења, као сјећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову вјеру.
– Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем – ријечи су Светог Јована који је крштавао народ у ријеци Јордан и позивао на покајање.
На православним иконама свети Јован је најчешће представљен са крстастим штапом у лијевој руци и написом – “Покајте се, јер је близу Царство небеско”.
Од младости је био посвећен вјери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово вријеме достигао врхунац.
Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу. Царица Иродијада је, каже предање, наговорила кћерку Салому да од Ирода затражи главу Јованову.
Занесен Саломином игром, Ирод је наредио погубљење Јована Крститеља.
Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усјековање главе светог Јована Крститеља, а на иконама се слика светитељ који у десној руци држи своју одсјечену главу.
За овај празник везује се, како је записао свети јеванђелиста Лука, и догађај преношења руке светитеља у Антиохију из Севастије, гдје је погубљен.
Десна рука светог Јована, којом је крстио Христа, одувијек је чувана као највећа светиња, а сада се налази у Цетињском манастиру.
Свети Јован је узор поштења и правдољубља, па се и у српском православљу поштује и обичај братимљења “по Богу и Светом Јовану”.
Шта треба опрати за Јовањдан
Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први Јовандан, до Ускршњих поклада називају се крштени. Због тога је у народу остало вјеровање да се крштење и вјенчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, од Дана кумства, побратимства и пријатељства, а не ваља се, каже народ то радити у некрштене дане.
За Јовањдан не постоје посебни обичаји осим, уз резања колача и освештања куће вјерника који славе овај дан, прања иконе. На овај дан су се иконе износиле из кућа, послије јутрења, на ријеку, канал, бунар и умивале су се, условно речено, брисале крпом поквашеном том водом.
Обичај је одавно нестао, а вјеровало се да ће се оном ко то прекрши, те године одузети руке и ноге и други обичај да се на овај дан дјца, млади побратиме, обичајно у најближем манастиру за вријеме молитве и да се на овај дан позива у госте кум, стари породични или бира кума она породица која нема старо кумство.
Извор: glassrpske.com
